Kovačević: Kritika zarad unapređenja vladinih ekonomskih mera
Ekonomske mere koje je Vlada Srbije propisala radi ublažavanja posledica vanrednog stanja tokom epidemije korona virusa izazvale su oprečne reakcije u javnosti, kako stručnoj tako i laičkoj. Veliki broj privrednika u Srbiji i dalje ima ozbiljne rezerve prema onome što su ministar finansija Siniša Mali i predsednimk Privredne komore Srbijue Marko Čadež, nedavno izneli na konferenciji za medije prilikom predstavljanja ekonomskog paketa mera koji vlast u Srbiji ima nameru da sprovede.
Opšte je uverenje da su mere nedorečene i konfuzne, kao i da su krojene prema potrebama poslovanja državnih isntitucija i firmi, velikih sistema i krupnih igrača u privatnom poslu, a da će ceo ceh platiti srednji i mali poslodavci.
Nije iozostala ni reakcija političkih stranaka, pa je tako svoj osvrt na predviđene ekonomske mere Vlade Srbije dao i Vladimir Kovačević, predsednik Odbora Narodne stranke za privredu i preduzetništvo.
– Shodno nikad većoj potrebi za jedinstvom i saradnjom među svima koji žele dobro našoj zemlji, sklon sam da verujem da ekonomske mere Vlade za pomoć privredi Srbije neće imati željeni efekat kada su u pitanju garancijski fond i poslovne banke – kaže Kovačević i dodaje:
„Već sam iznosio svoj stav u javnost da banke imaju svoj filter po kojem dodeljuju kredite privredi i on nije do sada bio afirmativan. Direktnu odgovornost za to ima Narodna banka Srbije, koja poseduje mehanizme suprotstavljanja tom veoma rigidnom pristupu banaka srpskim preduzećima.
Kome će banke prvo dati novac, državi ili privredi? Odgovor je jednostavan, zar ne? Drzavi.
Samo će ostatak od finansijskog portfolija kod banaka, mrvice, i pored dodatnih državnih garancija, biti na raspolaganju privredi, uz stari nepromenjeni filter dodeljivanja.
Znaci, ćorak!
Zar ne bi bilo mnogo bolje da država svoju potrebu za novcem, što je nesporno s obzirom na krizu, zadovoljava kod banaka van granica ove zemlje? Postavlja se samo pitanje rejtinga i da li to može. Izvan granica postoje prioriteti među najvećim finansijskim institucijama, a to zasigurno nije Srbija.
Kada je reč o poslednjoj i najproblematičnijoj meri vlade, a to je 100 evra za svakog punoletnog stanovnika Srbije, mislim da su sve moje kolege ekonomisti, jednoglasni – ništa lošije po budžet Srbije!
Penzioneri i svi zaposleni kod države nisu ugroženi, jer dobijaju uredno penzije i plate, a sa druge strane, privredi su predstavljene mere pomoći i ona će se starati za svoje zaposlene.
Naša vlada i budžet nemaju dovoljno svog novca, jer je 6. aprila doneta Uredba o dodatnom zaduživanju sa potpisom predsednika države!
Zato je ova mera čisto rasipanje novca i korumpiranje potencijalnog biračkog tela.
To samo rade vlade koje se boje svojih rezultata, a razumeo sam da ova to nije, te zato dobronamerno predlažemo povlačenje ili preformulaciju ove mere!“