Krkobabić u Milanovcu: Šansa je u specijalizovanim zadrugama
Širom Srbije do sada su formirane 492 zadruge, izjavio je danas ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, dodajući da je u Gornjem Milanovcu podsticajne sredstva dodeljeno za sedam zadruga.
Krkobabić je prilikom posete toj opštini rekao da Gornji Milanovac ima veliki broj poljoprivrednih gazdinstva i da čini napore da pomogne poljoprivrednicima, između ostalog i kroz obnovu mehanizacije, a sve u cilju produktivnije proizvodnje.
“Primena pravih agroteničkih mera, transfer znanja i tehnologija je ključ u svemu ovome. Naša ideja je da zadruge koje se trenutno formiraju postepeno postanu specijalizovane”, istakao je Krkobabić, koji je prisustvovao sastanku u okviru realizacije projekta Vlade Srbije za finansijske podsticaje novosnovanim i starim zadrugama, a povodom Konkursa za 2019. godinu za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama.
Prema njegovim rečima, vlada čini sve da reši problem sa voćem, dodajući da je neophodan sistemski pristup.
On je rekao da u Srbiji postoji 580.000 poljoprivrednih gazdinstava, odnosno da više od 1.500.000 ljudi živi od poljoprivrede.
“To nisu službenici u administraciji, nisu policajci, vojnici, javna preduzeća, to su ljudi koji marljivo i tiho rade, plaćaju porez, ispunjavaju sve obaveze”, naveo je Krkobabić.
Krkobabić je rekao da je Vlada Srbije izdvojila 1.700.000.000 bespovratnih sredstava.
“To nisu krediti, to nije kamen o vrat tim ljudim, to nije zalog da im se uzmu kuće, već pružena ruka da oni stanu na noge, sa željom da se udruže”, naglasio je Krkobabić.
Predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević, kaže da je cilj razvoj zadruga, da se novac dobijen iz ministarstva, koristi na pravi način, da kapacitete koje su zadruge imale prilikom osnivanja prioširuju.
“Dobar primer je novoosnovana voćarska zadruga u Šilopaju. Napravljena je kompletna infrastruktura da proizvod kada dođe da ima gde da se čuva, a tu su i dve linije za preradu, za rakiju i sušenje voća”, objasnio je Kovačević.
On je rekao da je lokalna samouprava zainteresovana da i dalje pomaže u osnivanju zadruga, jer je to pravi put da se oživi poljoprivredna proizvodnja.
Sastanku su prisustvovali i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, rukovodstvo opštine, kao i predstavnici zemljoradničkih zadruga i zadružnog saveza iz okruga.
Škorić je rekao da će 25 eksperata, svako iz svoje oblasti raditi na tome da se ponude rešenja kako bi domaća proizvodnja bila usmerena ka povećanju u oblastima stočarstva, voćarstva, povrtarstva i prehrambene tehnologije.
“Želimo da usmerimo projekte ka mladima, da oni ostanu na selu, mladim porodicama”, istakao je Škorić.
Šef Kancelarije za poljoprivredu Gornjeg Milanovca Milka Nedeljković, podseća da opština treću godinu za redom izdvaja 50.000.000 dinara za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje.
“Tokom 2017. i 2018. godine na području Gornjeg Milanovca osnovano je sedam novih zadruga, od kojih je pre dve godine jedna zadruga dobila sredstva, a prošle tri od Ministarstva za regionalni razvoj”, izjavila je Nedeljković.
Nedavno osnovanu voćarsku zadrugu Šilopaj čini sedam zadrugara, a na prošlogodišnjem konkursu su dobili 600.500.000 dinara. Od tog novca su kupili destileriju, sušaru i hladnjaču.
“Znači nam dosta, mnogo toga smo uradili.Potrebno je bilo još dosta para da taj objekat prilagodimo nameni, ali priveli smo ga kraju i prošle nedelje smo počeli sa radom”, rekao je direktor voćarske zadruge Šilopaj, Branko Miličić.
Krkobabić je sa svojim saradnicima posetiti i novoosnovanu zadrugu „Pranjanka“ u selu Pranjani, kojoj je, iz prošlogodišnjeg Programa namenjenog zadrugama dodeljeno 5.800.000 dinara bespovratnih sredstava za nabavku 70 ženskih grla teladi simentalske rase.
Прво сте уништили индустрију коју су комунисти стварали од четреспете па до седамдесете. Они су извршили геноцидни згон селског становништва са села у градове. Јес да су им дали станове за џабака и пристојне услове за џивот. Тако је Београд имао тристапедесет иљаде индустријскиг радника. Данаске нема ни десет. Поставља се питање где сагубила разлика. Умрли нестали где је тај народ.Слична је ситуација по Србији. По селендрама комунисти су правили индустријске погоне лаке индустрије да задрже народ јер су увидели шта су порадили до седамдесетих. Тако да супочели да враћају вишак вредности на села који су да тада узимали од села. Доласком варварскид санкција започела невиђена пљачка државне имовине која непрекидно еве трајише до данас са спровођењем геноцидног егзодуса селског становништва које на сопственим ситним поседима не обезбеђује ни само себе да прехрани јер су уништене државне прерађивачке откупне институције и држава која је бринула о народу и малом човеку. Лаку ноћ Србијо.
Neverovatno je kako se u određenim vremenskim intervalima pojavljuju neki kvazi stručnjaci sa još neverovatnijim idejama, a ovce bleje i viču: Tako jeeeee.
Počev od neverovatne ideje o zajmu za privredni preporod Srbije pa na ovamo.
Neverovatno…Politicar i biznis,smesno