Lokalne mere za pomoć privredi predizbornog karaktera

Na poslednjoj sednici Skupštine grada odbornici su usvojili odluku o uslovima i načinu realizacije programa lokalno ekonomskog razvoja za 2019. godinu.

Kako je rekao gradonačelnik Milun Todorović, plan sadrži dve mere, jedna se tiče privlačenja stranih investitora a druga je podsticanje konkurentnosti. Obe ove mere su uskladjene sa važećim republičkim zakonima o radu lokalne samouprave i o stranim ulaganjima.

— Privrednici mogu konkurisati sa projektima koji su započeti u ovoj godini. Kada bi se ranije donela odluka i raspisao javni poziv privredni subjekti koji kasnije započinju projekte ne bi mogli da učestvuju za sredstva. Ove godine za tu namenu izdvojeno je 10 miliona dinara. Poslednjih godina objavljivali smo javne pozive za podizanje konkurentnosti zbog ograničenih sredstava u budžetu, po njoj su blaži uslovi i više privrednika može da dobije novac. Za mera privlačenje investitora subjekti prvo konkurišu kod Republike Srbije — naveo je Vladimir Gojgić, načelnik Gradske uprave za LER.

Ekonomista Dragan Vučetić pozdravlja odluku da se i iz budžeta Grada Čačka vrati privredi deo sredstava jer ona i najviše puni budžet, pre svega od poreza na zarade i kroz razne takse, ali je mišljenja da je ona predizbornog karaktera jer se donosi tek u septembru i 5-6 meseci pred izbore. On smatra da je odluka trebalo da bude spremna već početkom godine. Pored toga, u odluci koju je usvojilo Gradsko veće i Skupština grada nalazi se niz manjkavosti od kojih je najveća da su iz dodele sredstava isključena mikro preduzeća, kojih je i najviše u Čačku.

–U članu 5, piše da za sredstva mogu konkurisati mala i srednja preduzeća i preduzetnici. Ne piše nigde mikro preduzeća, a njih u našem gradu ima najviše. Mikro preduzeća su preduzeća koja imaju do 10 zaposlenih radnika, imaju prihode do 700.000 evra i imaju imovinu do 350.000 evra. Ako neko preduzeće ostvari do 80 miliona prihoda, što nije zanemarljivo, oni nemaju mogućnost da učestvuju u dobijanju sredstava. Mi u gradu Čačku nemamo više od 70 preduzeća koja su srednje veličine, ali zato imamo nekoliko stotina, da ne kažem i hiljada mikro preduzeća — navodi Vučetić.

Druga primedba se odnosi na član 8, kojim je predviđeno dodeljivanje do 50.000 evra, odnosno 100.000 evra za ulaganja kojima se obezbeđuje otvaranje najmanje 20, odnosno 40 novih radnih mesta.

— Mislim da odnos visine investicije i broja zaposlenih radnika ne odgovara. Takva proporcija nije u redu. To je jako mala investicija za tako veliki broj radnika. Znate li šta znači 40 radnih mesta? Trebalo je ići na manji broj zaposlenih radnika, a to je naročito izraženo u industriji gde je prisutna automatizovana proizvodnja. Takve firme nisu u u mogućnosti da konkurišu za sredstva — upozorava Vučetić.

I privrednik Sreten Belošević, član Gradskog odbora Narodne stranke, navodi na disproproporciju traženog ulaganja i zapošljavanja radnika, navodeći da to domaći privrednici ne mogu ispuniti.

— Odlukom se formalno izjednačavaju domaći i strani investitori, medjutim to je samo tako na papiru. Uslovi koji su u ovoj meri navedeni (konkretno član 8) odgovaraju, (s obzirom na naše okolnosti) jedino strancima. Navedene su obaveze upošljavanja radnika na minimum tri godine za mala i srednja preduzeća i recimo, kao primer, ukoliko je investicija 25000 evra morate uposliti minimum 10 radnika na tri godine, a lokalna samouprava će vas podržati (ako zadovoljite i sve druge uslove navedene odluke) sa maksimalno 40 odsto od navedene investicije, što bi bilo oko 10.000 eura. Plata samo jednog zaposlenog, ukoliko je neto 350 evr mesečno, na godišnjem nivou sa porezima i doprinosima čini ukupan rashod od oko 6.800 evra. Medjutim, ovde je potrebno uposliti 10 radnika na minimum tri godine. Znači država će vam pomoći sa 10.000 evra, a vi ste preuzeli trogodišnju obavezu sa rashodima od oko 200.000 evra, tako da ova pomoć pokriva tek 5 procenata rashoda i to samo radne snage u zadatom periodu. Imajući u vidu da mala i srednja preduzeća teško posluju i da sama zbog svih nameta republičke i lokalne vlasti kao i ograničenja globalizovanog tržišta, imaju dosta usporen rast, malo je verovatno u praksi da jedno naše malo ili srednje preduzeće odjedanput ima tako veliko uvećanje zahteva sa tržišta ili novca za ovakve investicije pa da im ovo bude veće od koristi — objašnjava Belošević.

Zbog toga Belošević smatra da je ova mera, ili pomoć, kako je nevedeno, ide u prilog samo stranim investitorima koji već imaju veliki kapital i udeo na ino tržištu i obično dolaze ovde zbog jeftine radne snage, dobrih subvencija i poklona sa naše strane. Najčešće oni, na nivou svojih korporacija, i ne otvaraju nova radna mesta, već samo pogon i proizvodnju iz neke druge država sele u našu zemlju a pre svega zbog iznad istaknutih razloga.

On smatra da je mera povećanja konkurentnosti mnogo bliža našim mogućnostima i prilikama i da su naše firme konkurisale i ostavarilvale odredjene podsticaje. Medjutim, ova mera je mnogo skromnijeg domašaja, u pitanju su dosta mala sredstva ali u postojećim okolnostima verovatno je da lokalni budžet i ne može da pruži puno više od toga, zaključuje Belošević.

Preklapanje nadležnosti komisije i LER-a

Vučetić upozorava i da ovom odlukom preklapaju nadležnosti komisije i Gradske uprave za LER.

— Odlukom se formira Komisija za dodelu sredstava koja ima takoreći iste nadležnosti kao i Gradske uprave za LER. Nadležnosti nisu jasno definisane. Kada je u pitanju izbor komisije, ne piše da članovi ne smeju biti povezani sa preduzećima ili preduzetničkim radnjama koje konkurišu. Može se desiti da u komisiji za nadzor bude neko ko je u sukobu interesa. Takođe, stručni analizu, po meni, ne mogu da rade samo fizička lica, i to bi trebalo da se izbaci i da budu pravna lica. Imamo u našem gradu i državi eksperata koji mogu da izvrše kontrolu i analizu projekata — smatra Vučetić.