Mač sa dve oštrice

U nastojanju da se povećaju prihodi u poljoprivredi, tako što će se ograničiti ili potpuno suzbiti gubitci nastali delovanjem korova, bolesti i štetočina, od sredine 20. veka zaštita poljoprivrednih i voćarskih kultura bazira se na stalnom povećanju upotrebe pesticida. Ova sredstva se najviše primenjuju u poljoprivrednoj proizvodnji: ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu. U stočarskoj proizvodnji primenjuju se radi sprečavanja pojave i suzbijanja nekih parazitskih bolesti životinja. Pesticidi su nastali kao rezultat potrebe za većom količinom zdrave hrane i potrebe da se iskorene mnoge bolesti u kojima štetočine imaju ulogu prenosioca. Koriste se u poljoprivredi i šumarstvu (90%), a znatno manje u veterinarstvu i zdravstvu. Za razliku od većine zagađujućih materija koje se u radnu i životnu sredinu unose bez određenog cilja (osim ako se ciljem ne smatra oslobađanje od nepotrebnih otpadnih materija), pesticidi se unose sa namerom da pomognu čoveku, povećanjem prinosa u poljoprivredi, voćarstvu, vinogradarstvu i šumarstvu, suzbijanjem štetnih mikroorganizama.

Međutim, budući da cilj opravdava sredstva, često se svesno ili nesvesno zanemaruje uticaj koji ova hemijska jedinjenja imaju na životnu sredinu, pa se zbog toga slobodno može reći da pesticidi, kada je ekologija u pitanju, predstavlaju dvosekli mač, s obzirom da je reč o izuzetno štetnim hemikalijama – herbicidi, rodenticidi, akaricidi, insekticidi i fungicidi – koji završavaju u zemljištu.

– Zemljište je primarni recipijent, a čestim ponavljanjem primene ono može postati i izvor pesticida. Pri dospevanju u zemljište pesticidi podležu kvantitativnim i kvalitativnim promenama, koje su rezultat dejstva niza vrlo složenih biohemijskih, hemijskih i fizičkih procesa i to: premeštanje pesticida kroz slojeve zemljišta, sorpcija i isparavanje, fotohemijska, mikrobiološka i hemijska degradacija i usvajanje u biljkama ili mikroorganizmima. Brojna istraživanja ukazuju da se u površinskom delu zemljišta do 20 cm dubine, zadržava preko 90 odsto od primenjene količine pesticida. Najvažniji proces u okviru distribucije pesticida je sorpcija. Zahvaljujući njoj u površinskom delu zemljišta do 30 cm dubine, zadržava se oko 82 procenta svih ispitivanih pesticida. Degradacija pesticida protiče pod uticajem spoljašnjih faktora – sunčeve svetlosti, vlažnosti, toplote i vetra, zatim pod uticajem faktora zemljišta – aktivnosti mikroflore i pedofaune, kao i usvajanjem pesticida od strane biljaka. Mikrobiološke aktivnosti se smatraju najvažnijim u eliminaciji pesticida iz zemljišne sredine – upozoravaju Dušan Kovačević, Branka Lazić i Vesna Milić, autori studije “Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu”.

Proizvodnja i primena sredstava za zaštitu bilja dobija u savremenom životu sve veći toksikološko – epidemijski karakter. Sa stanovišta zaštite radne i životne sredine postoji još dosta problema koje treba u skorije vreme rešiti. Upotreba pesticida nastavlja progresivno da raste, ukazujući na to da proizvođači smatraju pesticide efikasnim i jeftinim, naročito tamo gde je za zaštitu bilja potrebno mnogo skupe radne snage. Međutim, ovako široka i neracionalna upotreba pesticida izaziva zabrinutost za zdravlje ljudi i postavlja se pitanje njihove racionalne primene.

– Što se tiče životne sredine postavlja se pitanje toksičnosti pesticida za razne vrste koje nisu cilj suzbijanja: zemljišni mikroorganizmi, insekti, biljke, ribe, ptice i sisari koji mogu biti korisni u poljoprivredi i drugim delatnostima čoveka. One su deo biodiverziteta koji se visoko vrednuje u društvu iz kulturnih, etičkih i rekreativnih razloga. Zabrinutost za ljudsko zdravlje uključuje efekte ostataka pesticida u hrani, kao i uticaj na zdravlje ljudi koji rukuju pesticidima u fazama primene.  Pojava rezistentnosti uzročnika bolesti, štetočina i korova na pojedine aktivne materije uzrokuje prvo primenu sve većih doza postojećih pesticida, a kasnije i uvođenje novih aktivnih materija u upotrebu. Tako se broj hemijskih jedinjenja u poljoprivredi stalno povećava. Samim tim se nekada sekundarne i minorne štetočine pretvaraju u veoma opasne i agresivne, jer one zauzimaju ekološke niše prethodnih dominantnih vrsta.

Akumulacija pesticida postaje sve veći problem. Mnoge materije, naročito iz grupe organofosfata i organohlorina su vrlo perzistentne u životnoj sredini i često se akumuliraju. Kroz lance ishrane one se naročito koncentrišu u masnim tkivima životinja pri vrhu lanca ishrane, što takođe važi i za čoveka. Samo 10-15 odsto primenjene količine pesticida dospe do ciljane štetočine. Ostatak dospeva u vazduh, zemljište i vodu putem isparavanja ili ispiranja.

Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_____________________________________________________________