Prethodni članak
Malinar odgovora direktoru Instituta: Neznanje ili vas je neko naterao?
Objavljeno 12/04/2024
Директор Института за воћарство објаснио је у јутарњем програму ТВ Нова како се дошло до цене малине од 160 до 240 динара по килограму. Како је рекао, у ту цену урачунато је све што утиче на цену. У међувремену стигао је одговор произвођача малина из Ивањице Милована Јаковљевића који преносимо у целости.
Поводом вашег иступа у јавности где сте као еминентни стручњак и директор једне престижне институције,упознали стручну и ширу јавност о трошковима производње малина,дуго времена сам сматрао да се ради о несланој шали.
Моја породица и ја, бавимо се производњом малина на најмодернији начин од 1970. године.
Данас под засадима имамо око три хектара и једни смо од озбиљнијих произвођача у овом делу Србије.
Приноси по хектару су управо у оном опсегу од 10 до 20 тона, како сте навели у Вашој стручној експертизи, у зависности од године.
Поштовани докторе Јевремовићу, калкулација о трошковима производње малина коју сте изнели, не само да је нетачна, већ и потпуно небулозна.
Овакав став може Вам потврдити иоле озбиљнији произвођач малина.
Стекао сам утисак да вас је неко на све ово приморао, јер и Ви и ја знамо да инпути који улазе у цену коштања су далеко већи и они износе од 240 до 270 динара по килограму, у зависности да ли се малине обрађују и беру у равничарским или у брдовитим пределима.
Прихватам да је и принос по хектару такође нешто што опредељује цену.
Да не улазим у дубоку анализу, биће довољно да само кроз један параметар објасним колико су ваше тврдње нетачне. Просечан берач убере 40 килограма малина дневно, а његови трошкови: дневнице, хране, смештаја, струје, воде итд. износе 6.000 динара, колико је оптерећење по килограму убраних малина?
Наравно 150 динара.
Господине Јевремовићу, где су остали зависни трошкови производње, попут 4 јесења третирања фунгицидима, акарицидима, инсектицидима и хербицидима?
Где је замена дотрајалих стубова, сечење и изношење старих биљака?
Где је пролећно ђубрење органским и НПК хранивима?
Где је подсађивање и везивање родних јединки?
Где је уклањање заперака, најмање два пута?
Где су најмање 4 третирања препаратима од тренутка када су малине везане до бербе?
Где су дневнице за окопавање малина, уколико се корови не уклањају хербицидима (најмање два пута).
Где је прихрањивање биљака азотом?
Да ли сте укалкулисали наводњавање засада?
Да ли сте обрачунали трошкове осигурања малина,уколико не постоји противградна мрежа?
Итд…итд.
Господине Јевремовићу, волео бих да ми објасните на основу свега горе изнетог, како је могуће да уз производњу од 20 тона по хектару (што је у просеку била производња на нашем газдинству, годинама уназад), трошкови за један килограм малина буду свега 150 динара?
Господине Јевремовићу, бацили сте ме у дилему.
Не знам да ли је у питању Ваше незнање или вас је неко на све ово приморао?
Шта год да је у питању, тражим од вас да се јавно извините широј јавности, стручној јавности, а посебно произвођачима малина.
Уколико и даље останете при оваквој анализи трошкова производње малина,најмање што можете је да поднесете оставку на место директора Института за воћарство у Чачку.
Произвођач малина из Ивањице,Милован Јаковљевић
Dr Leposavic je „zakon“ za malinu.
Institut je računao da radnik jede Vučićev parizer
Evo gospodine Jakovljeviću da odgovorim i ja Vama nešto. Ne ulazim u kalkulacije, ali evo da pretpostavim da je Vaša kalkulacija ispravna, da je cena proizvodnje 240 dinara. Hteo ili ne, svake godine u vestima o malini vidim koja je cena, i ako me sećanje dobro služi cena je godinama unazad pretežno oko 150-200 dinara, samo pre 2 godine, valjda 2022. godine je bila 400-500 dinara. Znači od 10 godina Vi ste jednom bili zadovoljni i jednom je bilo isplativo, a Vi i dalje uzgajate malinu, ulažete toliki trud i rad, a čini se još veći na kukumakanje o ceni. Voleo bih da mi obrazložite šta Vas sprečava da izorete tu malinu i posadite neku islativu kulturu, i koliko još treba da radite malinu da bi shvatili da se situacija ne menja. Evo recimo otupna cena mleka je bila loša i skoro neisplativa, i ljudi su pokušali da ispregovaraju bolju cenu, ali su shvatili da od toga nema ništa, i došli smo do toga da je broj mlečnih krava drastično opao u poslednjih par godina, zato što su uzgajivači shvatili da im se ne isplati, prešli su na nešto drugo, a nisam čuo da je neki malinar izorao maline, ne računam uzgajivača one sa 20-30 ari.
Maline se izoravaju svake godine sve vise. Naravno površine pod malinom su velike i ne mogu za jednu sezonu da se ugase svi malinjaci, ali ko je u materiji zna da svake godine ima sve manje malina.Ta godina koju pominjete 2022 i cena od 510 dinara tek ove godine 2024 je naplacena.Inace tu cenu su isforsirale velike hladnjace da ociste konkurenciju i uniste manje i srednje hladnjace te godine oni su isli u svesni gubitak. Onda su sledece 2023 godine jer im se moze drzali cenu od 200 din da izvuku prodlogodisnje gubitke.Tako da za nekoliko godina malina ce doziveti sudbinu mleka to je evidentno. Evo jos jedan podatak Srbija je bila prva po kvalitetu i rodu vise nije ispred nas su Cile, Poljska, Ukrajina to su Vam sve pokazatelji da se ova proizvodnja gasi i zamire. Opet kazem velike su površine i ne moze preko noci da stane potpuno ali ide ka tome. Inace toj propasti doprineli su alavi izvoznici, otkupljivaci kojekakvi strucnjaci koji su ime napravili na malini a nista konkretno nisu uradili i naravno i pojedini proizvodjaci koji su pod firmom kojekakvih udruženja samo sebe gledali.
A ko tebe tera da se bavis malinama,Jevremovic je lepo rekao da trziste diktira cenu.
Povadi to ako ti se ne svidja,ja sam nekada imao koliko smo mi kao porodica mogli da oberemo.
Realna trenutno cena je 200 din.
Sto nisi rekao pretprodle godine fa je 500 din.mnogo,i dao pare drzavi,neho kad trziste pokaze vecu cenu tebi odgovara.
Krci ako ti se ne svidja.
Umbra u pravu ste,sve treba preorati i gajiti kulturu iz Jovanjice
Најбољи коментар… 😊
Poštovani činjenica je da se malina kod nas počela da se gaji kao „sirotinjska“ kultura odnosno počela se gajiti u brdskim krajevima i u višečlanim porodicama gde su malinu brali samo članovi porodice i gde su troškovi radne snage (berbe) bili 0 dinara.U jednom periodu kada malina nije počela da se gaji na većim površinama u Čile Poljskoj i Ukraini u Srbiji je proizvodnja maline i bila dobar biznis,međutim to je sad završena priča kad kada je konkurencija na svetskom tržištu jaka,a kod nas moraš da platiš 150 dinara samo berbu kilograma maline.U ovakvim okolnostima kada je stanje na svetskom tržištu takvo kako jeste ne postoji nikakva kalkulacija koja može da pokaže kako je gajenje maline profitabilno.Zbog svega ovoga gajenje maline ne može biti dobar biznis i malinari to moraju da shvate i da prestanu više da kukaju,siluju javnost sa svojom kuk javnom nego da napuste tu proizvodnju,jer ona više ne donosi zaradu Ne osporavam sve ove stavke troškova koje je naveo gospodin Jakovljević ali toliku cenu koštanja tržište ne prihvata,jer na drugoj strani ima jevtinije i to je kraj priče.
najvise volim ovu seljacku racunicu „ako beru iz kuce, onda je trosak radne snage 0“. pa i treba tako da vam bude kad ste slepci i sami svoja ledja ne cenite…
Odgovor za fgh
Mudroser – Šta ti ovom tvojom zajebancijom hdede reće?
htede rece da ako ne racunas sopstvena ledja, ti onda nisi vlasnik parcele sa malinama, nego nadnicar na sopstvenom imanju. od 20 njih sa kojima sam pricao, bar 18 njih mi je reklo da svoj rad ne racunaju… pa bolje onda pokosi to i idi beri kod komsije za nadnicu. cista para, a rizika i ulaganja nema…
Suvise si pglu da bih ti objasnjavao
Odgovor za fhg
Tupoumniče rad na sopstvenom gazdinstvi nije grbačenje već gazdovanje imanjem.
To što ti smatraš rintanjem to se zove nadničenje.Tad imaš gazdu i on te mamuza, jer hoće da vuše zaradi, da mu rod ne propadne, što je i prirodno u surovom životu.U takvom odnosu snaga ti si nadnićar i živiš od danas do sutra.Jedino šzo je lako je da ti ništa nema da misliš, već što više da obereš da bi zadovoljio gazdi i dobio veći nadnicu. Prosto ko pasulj. Jel tako?
A ovaj ko radi na svom imanju sa svojom porodicom on odgovara sebi i svojoj deci za kvalitet gazdinstva i života.I takav domaćin uživa u plodovima svog imanja.On je društveno nezavistan i slobodan čovek.
Sve ovo smo razmatrali pre 30 godina. Kada je Profesor sa zemunskog poljoprivrednog fakulteta savetovao proizvođače malina – da rade porpdično i obrade onoliko koliko mogu sami da oberu. U ovakvoj konstelaciji se jedino i maksimalno može vajditi sa sopstvene parcele. I to je samo dopuna porodičnog budžeta za kvalitetniji život ukućana.
Plantažno gajenje maline je neisplativo i namoguće. Ta i takva ideja u budućem vremenu gubi svoj smisao.Jer sami amerikanci ne rade konzumnu malinu na velikim parcelama, jer je ručna berba skupa.
I još jedan problem oko cene, olaze Kinezi, Vijednamci, Nepalci koji će cenu maline da preplove. Jer zakoni tržišta su neumoljivi.
Izdani, prevareni, poniženi.Sa dubokom zebnjom u srcu ostaje pitanje:Šta nas dalje čeka?
El ovo onaj Milofan Ofan iz Dveriju?
na cemu je ovaj doktorirao.imamo doktora ko kusih pasa,a nemaju veze ni o cemu.doktor tehnickih nauka u cacku bio je direktor gradske cistoce,a tablicu mnozenja nije znao.svaki seljak koji radi malinu 10godina za nesrecnog jevremovica je doktor.doktori sluze da vam na prevaru otmu pare.kad bi sa dotoratom trebalo stvoriti 20 miliona evra,doktora uopste ne bi ni bilo.doktori su politicke palamude. izizetak je kavcic koji je za algoritam kodova u americi zaradio 885 miliona dolara.kolko je zaradio jevremovic?ha ha ha.predsednik vlade treba da bude neko ko malinarima isplati realnu cenu 400din/kg. av i ana ne mogu da kupe ni casu vode,za posao koji rade.jer oni su menaderi francuza, kineza, nemaca…za proviziju,za svoj dzep.ko j“be glupe srbe kad su na najvisa mesta postavili hrvate ,bosance tj.civse.cena maline na svetskom trzistu nije menjana jos od broza koji je kg maline placao 6DM ili 15 litara nafte ,12 lit. benzina,20kg.brasna,18kg secera…..a ove smradove koje je on isprnuo,samo vas lazu i kraduuuu…a od srbije su napravili svoj rijaliti sou…..i jos vam se keze na tv-u