Niska otkupna cena malina od 158 dinara po kilogramu izazvala je nezadovoljstvo proizvodjača koji su najavili da će se boriti za realnu cenu od 2,3 eura.

Moguće je da nakon najavljenog sastanka preduzmu i radikalnije mere poput blokade saobraćajnica.

Predstаvnici mаlinаrа iz više okrugа u Srbiji, održаće u sredu veče u Arilju sаstаnаk nа kome će doneti odluku o predstojećim aktivnostima.

Predsednik Asocijаcije poljoprivrednih proizvođаčа mаlinа Srbije Dobrivoje Rаdović kaže da je trenutna cena maline neprihvatljivo niska, a uz sve troškove koje proizvodjači imaju, potpuno je neisplativo uzgajati maline na ovakvu cenu.

Uz to poznato je da su zasadi malina u Zapadnoj Srbiji stradali od nevremena koje je pogodilo područja Ivanjice, Arilja, Nove Varoši, pa su uz cenu od 158 dinara proizvođači na ogromnom gubitku.

A u svetu: Organska malina 5,87 dolara

U Čileu je nedavno održan 10. Međunarodni seminar posvećen jagodastom voću, a domaćin dvodnevnog naučno-ekonomskog skupa bila je kompanija „Rkonsalting” iz Santjago de Čilea, čiji je vlasnik Felipe Rosas, cenjen u svetskim okvirima kao jedan od najboljih poznavalaca prilika u proizvodnji i prometu te vrste hrane. Rosas je, inače, na nedavnom skupu u Šapcu, pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) drugi put reizabran na mesto generalnog sekretara.

Rosas kaže da je prosečna izvozna cena zamrznute maline proizvedene u konvencionalnom postupku bila je 3,65, a u organskoj proizvodnji 5,87 američkih dolara za kilogram.

Po završetku obraćanja čileanskih učesnika, uvodno predavanje na temu stanja i perspektive proizvodnje maline u svetu i Srbiji držao je dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, ujedno i jedini predstavnik evropskog kontinenta na ovom skupu. Naglasio je da malina ima veliki udeo u ekonomijama najznačajnijih proizvođača „crvenog zlata” i sve su, izuzev Srbije, u 2015. godini zabeležile znatan pad proizvodnje. Najveći podbačaj zabeležen je u Poljskoj (više od 50 odsto), zbog vremenskih neprilika, osipanja i sve težeg pronalaska radne snage. Vreme je, takođe, uticalo na pad proizvodnje i u SAD, Čileu, Bugarskoj… U Kanadi, Engleskoj i Australiji razlog su bili visoki troškovi kupovine ili zakupa zemljišta, sve stroži zahtevi tržišta i smanjenje prinosa po jedinici površine. Pored toga, proizvođači u Kanadi sve više gaje nekvalitetnije sorte koje imaju veći prinos, manja ulaganja i brži povraćaj uloženog kapitala.

– Povratak Srbije na mesto vodećeg proizvođača maline u svetu prate i brojni problemi, kao što su neplansko povećanje proizvodnih površina koje nije praćeno odgovarajućim prinosom, kvalitetom i ekonomskom isplativošću, nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, pojava i prepoznavanje novih bolesti, veliki uticaj vremenskih nepogoda, grada, snega i prekomerne kiše od početka 2016. godine – kazao je dr Leposavić.

Istraživač čačanske naučne ustanove, kome je ovo bio četvrti boravak po pozivu u Čileu, pohvalio se i brojnim pozitivnim primerima i dostignutim standardima u proizvodnji maline u Srbiji, kao jednog od glavnih proizvoda naše privrede. Naveo je i šta će biti važno za unapređenje proizvodnje i plasmana maline u svetu.

– To su smanjenje negativnog dejstva vremenskih činilaca, uvođenje što boljeg sadnog materijala, kloniranje postojećih i stvaranje novih sorti za različite vidove upotrebe, svetska promocija korišćenja maline i posebna briga o bezbednosti ovog voća, o norovirusima, hepatitisu i sadržaju pesticida, jer se najveći broj proizvoda od maline koristi u ishrani dece i osoba narušenog zdravlja.

Učesnici seminara bili su predstavnici kompanija i ustanova iz svih država Latinske Amerike, pre svega Brazila i Argentine. Među ostalima i  Francisko Havijer Ortiz, predsednik najveće kompanije u Meksiku „Beriz paradiz” sa 1.100 hektara pod jagodastim voćem, i Tomas Krugman iz Severnoameričkog saveta za malinu.

Alo, Politika