Malinari opet prevareni

Iz godine u godinu muka malinara je, kako kažu, sve veća.

Tako je i sada pred početak berbe koje možda i neće biti – jer to je ono što mnoge zasade čeka, ako otkupljivači i izvoznici budu insistirali na ceni od 100 dinara za kilogram maline, koliko su prethodnih dana ponudili. Neverovatno niska cena, kaže proizvođač iz ariljskog sela Trešnjevica Milan Radojičić.

– Ako se nešto ne promeni lično ću u roku od 10 do 15 dana pozvati sve proizvođače da ne idu u berbu, jer nema svrhe, ako ne oberemo koštaće i nas, ali će još više koštati hladnjačare jer neće imati šta da otkupe – ističe Radojičić, iz Udruženja Vilamet.

Pre samo dva meseca nije izgledalo da će biti ovako – na sastanku u Vladi, na kome su učestvovali i predstavnici malinara potvrđena je proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za ona područja u kojima je prinos nekih osam tona po hektaru, dok je cena malina za prinos od 10 do 12 tona po hektaru 110,9 dinara.

Dva meseca posle ovog saopštenja Ministarstva poljoprivrede, otkupljivači su ponudili cenu od 100 dinara, što je za proizvođače neprihvatljivo.

– Ovo će biti treća uzastopna godina u kojoj je jako loš rod, zbog kiše i snega biće na nivou od 30.000 tona, što je duplo manje nego prošle godine. Međutim, ništa bolje nije prošla malina ni u Čileu gde je u prvoj od dve berbi rod bio 34.000 tona, dok su Poljaci doživeli krah. I u takvoj situaciji kada maline nema na tržištu dovoljno, oni nude cenu od 100 dinara, što je nezamislivo – napominje Milan Radojičić.

Zbog loše berbe, u Poljskoj, kako kaže, još nije formirana cena, dok je u Čileu iznad proseka.

– Kako onda nešto čega na tržištu nema dovoljno može da ima tako lošu cenu? Osim ako se ne radi o monopolu otkupljivača, koji određuju cenu. Sa njima se ne zna ništa, ni otkupna cena, ni kada će sve biti plaćeno, sve je neizvesno – ističe naš sagovornik.

Na pitanje zašto se onda proizvođači ne udruže sami, i stanu u kraj borbi sa otkupljivačima tako što će imati sami svoje hladnjače Radojičić kaže da je to stara priča, ali da je jako teško udružiti ljude, jer su sumnjičavi i uvek misle da će na kraju biti prevareni. On se plaši da bi insistiranjem na ovoj ceni moglo spontano doći do problema, ali veruje da će se naći rešenje.

– Svi kažu da se država ne meša, da je tržište to koje uređuje cenu, ali to nije tačno. Ovde se država meša, a reći ću vam i zašto znam da je tako, jer jedini put kada je malina imala dobru cenu od 2,4 evra za kilogram to je bilo 2008. u trenutku kada u Srbiji nije bila formirana Vlada. Nikada posle nismo imali tako dobru cenu maline – napominje Radojičić. Za ovog proizvođača maline, koji je svoje zasade ove godine smanjio za 30 ari, cenu ispod 200 dinara za kilogram bilo bi „sramota i pominjati“.

Pre nekoliko dana na najavu cene od 100 dinara reagovao je i predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekavši da je takva cena neprihvatljiva i da je stručna komisija utvrdila da najmanja proizvođačka cena ne sme biti manja od 140 dinara. Radović je za sve manji prinos malina i kupina optužio izvozni lobi koji, kako je rekao za Betu, hoće da otkupi to voće za bagatelu.

Ni za 3.000 dinara dnevno nema ko da radi

Proizvođači malina u Srbiji imaju problem ne samo sa vremenskim uslovima, kišom i snegom koji su ove godine prepolovili rod, već i sa nedostatkom radne snage.

– U problemu smo jer je radnika sve manje. LJudi traže 3.000 dinara za dan, ali čak ni za taj novac ih nema dovoljno. Nekada je u Arilju po sezoni bilo i do 10.000 i 12.000 berača, a sada ako bude i pola od toga biće dobro – ističe Radojičić.