Minimalna cena rada

Danas su se predstavnici i predstavnice organizacija potpisnica Deklaracije o plati za život obratili javnosti povodom sutrašnje sednice Socijalno-ekonomskog saveta koja je poslednja prilika da se konsenzusom donese odluka o novoj minimalnoj ceni rada.

Vladimir Simović je ispred Centra za politike emancipacije konstatovao da minimalna zarada trenutno iznosi oko 35.000 dinara. Najavljeno povećanje minimalne cene rada od 14% podići će zaradu do 40.000. Procena je da plata za život, merena realnim troškovima života, iznosi 114.000 dinara što je tri puta više od važeće minimalne zarade. Ukoliko se nastavi trend rasta inflacije najavljeno povećanje minimalne zarade je daleko od adekvatnog i ukoliko ne bude dodatnog usklađivanja izvesno je da nam preti socijalna katastrofa.

Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centra za demokratiju, istakla je da je iznos minimalne zarade u 2022. godini ispod relativnog praga siromaštva za tročlanu porodicu koji iznosi 39.600 dinara. Izvesno je da će i uz sadašnje povećanje, naročito ako uzmemo u obzir trendove inflacije, minimalna zarada ostaviti radnike i radnice u riziku od siromaštva.

Marko Aksentijević, iz Ministarstva prostora, istakao  je da visoki troškovi stanovanja predstavljaju nevidljivi zid socijalne i društvene mobilnosti. Porodice sa dva prosečna primanja ne mogu da priušte plaćanje rente po aktuelnim cenama. Aksentijević je dodao da je za kupovinu prosečnog stana u Srbiji potrebno izdvojiti celih 10,5 prosečnih godišnjih zarada, što ukazuje na to da ljudi koji rade za minimalnu zaradu praktično ne mogu sebi da obezbede krov nad glavom.

Mario Reljanović, profesor radnog prava iz Centra za dostojanstven rad, istakao je da bi minimalna zarada trebalo da bude pre svega socijalna, pa onda ekonomska kategorija i da je ona tu da štiti elementarno dostajnstven život radnica i radnika. Razlika između minimalne zarade i plate za život nam govori kako se kod naših političara kotira pravo na dostojanstven život. Način na koji je minimalna zarada regulisana u Zakonu o radu nije ono kako bi ona trebalo da se tumači. Ona treba da štiti radnike i da bude samo privremena mera, a kod nas je ona tu da štiti poslodavce i od izuzetka ostala je pravilo.

Govornici su poručili da zahtevaju od predstavnika Vlade Republike Srbije i poslodavca da na sednici Socijalno-ekonomskog saveta uvaže zahteve sindikata da se minimalna zarada poveća odmah i da se uveća u skladu sa realnim troškovima života. Minimalna zarada mora da omogući zadovoljene socijalnih i ekonomskih potreba radnica i radnika i njihovih porodica.

Deklaracija o plati za život potpisana je juna ove godine od strane tri sindikalne centrale, UGS “Nezavisnost”, Savez samostalnih sindikata Srbije i USS “Sloga”, kao i 18 udruženja građana: Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, Fondacija Centar za demokratiju, Socijaldemokratski klub, Ministarstvo prostora, Centar za održivi razvoj Srbije, Zajedničko – Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Alternativni centar za devojke, Ženska platforma za razvoj Srbije, Centar modernih veština, Liceulice, ASTRA, Centar za istraživanje javnih politika, ROZA – Udruženje za radna prava žena, Rekonstrukcija ženski fond, FemPlaz. Deklaracija o plati za život je prvi korak u stvaranju široke koalicije koja će se boriti za bolji životni standard svih radnica i radnika u Srbiji.

_______________________________________________________