Ministar umanjuje štetu od grada, čačanski voćari podižu protivgradne mreže

Poljoprivredni proizvođači iz okoline Čačka kažu da su zbog nevremena poslednjih nedelja pretrpeli ogromnu štetu i dodaju da ne razumeju politiku kada se radi o poljoprivrednoj proizvodnji. Oni se u sve većem broju odlučuju za postavljanje protivgradnih mreža, dok kod osiguranja navode problem to što osiguravajuće kuće praktično isplaćuju polovinu štete, jer  uzimaju 10 odsto učešća u šteti, 20 odsto za naknadne radove, a 10 posto na polisu.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je da je grad u okolini Čačka, u zavisnosti od voćnjaka do voćnjaka i od sela, „napravio između 10 i 30 odsto štete“, navodeći da mu je to rekao gradonačelnik Čačka.

-Imamo par tačaka gde je bilo problema u okolini Čačka. Pričao sam sa gradonačelnikom Čačka i reč je o selima Gornja Gorevnica i dva-tri sela okolo. Tu je bilo štete na voćnjacima. Ko nije osigurao gledaćemo kako da pomognemo, ali znate, postoje dva alata. Jedan je protivgradna zaštita, drugi je osiguranje. Kada to uparite onda više nemate nikakav problem, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Medjutim, prema rečima voćara šteta je daleko veća. Opštinska komisija kaže do 80, a osiguravajuće kuće i sami voćari kažu i celih  100 odsto. Kažu raketa ima, ali se uvek kasni sa dejstvovanjem. Zbog toga su pravdu potražili na sudu gde će koplja ukrstiti sa Republičkih hidrometeorološkim zavodom.

-Četiri godine zaredom pada grad, a da nadležni ne reaguju na to. Mislim da je kranje vreme da neko preispita rad Republičkog hidroimeteorološkog zavoda i Radarskog centra Užice zbog čega su te pojave i zbog čega se dešava da strelci na svojim stanicama kasne sa ispaljivanjem raketa, kaže Zoran Jelić, voćar iz Miokovaca.

Voćari polako dižu ruke od države, ne žele više da zavise od drugih pa poslednjih godina sve više podižu protivgradne mreže- Nije mala investicija ali se isplati, bez obzira na površinu parcele.

-Tamo gde su protivgradne mreže tu su 100 odsto ostali očuvani plodovi. Svi oni voćnjaci koji nisu pod mrežom su stradali. Jedini izlaz kod starih zasada gde se nema računa podizanje mreže zbog široke sadnje ući u osiguranje i sklopiti polise sa osiguravajućim kućama, savetuje Jelić, koji pod voćem ima sedam hektara.

Cena protivgradne mreže kreće se od 15.000 do 23.000 evra po hektaru što zavisi od oblika parcele i konfiguracije terena. Država i lokalna samouprava učestvuju sa po 50 odsto u celoj investiciji ali bez PDV-a.  Ko se odluči za osiguranje zasada, država učestvuje sa 70 odsto sredstava.