Prethodni članak
Mladi odlaze trajno
Objavljeno 08/01/2022
„Definitivnu odluku sam donela kada sam se na ličnom primeru uverila da je partijska knjižica važnija od moje diplome”, rekla nam je Sanja koja je u Norvešku otišla iz Srbije.
Trend konstantnog rasta broja migranata sa Balkana potvrđuju i podaci Evropske agencije za statistiku (EUROSTAT).
Iz njih se vidi da se broj izdatih radnih dozvola državljanima zemalja sa Zapadnog Balkana u državama članicama Evropske unije u petogodišnjem periodu, pre izbijanja pandemije, utrostručio.
Institut za razvoj i inovacije (IRI) iz Beograda, razvio je metodologiju za kvantifikovanje gubitaka država iz kojih se mladi iseljavaju, a njegova studija pokazuje da Zapadni Balkan zbog migracija godišnje gubi između tri i pet milijardi evra.
Nenad Jovetić, direktor tog Instituta, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se posledice već osećaju na tržištu rada, a u budućnosti će taj problem biti još izraženiji.
„Javiće se problemi održivosti penzionog i zdravstvenog sistema. U srednjem roku će se javiti i problemi u razvoju ovih zemalja. Postavlja se pitanje da li će one bez vrhunski obrazovanih i stručnih kadrova moći da preskoče srednji nivo razvijenosti. Dugoročno, ovi fenomeni imaće i veoma ozbiljne geopolitičke posledice“, naveo je Jovetić.
Pitanje stranačkog zapošljavanja u Srbiji
Sanja Mladenović sa mužem živi u Norveškoj gde je otišla ubrzo nakon što je dipomirala na odseku za arhitekturu i unutrašnji dizajn Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Sada je art direktor u jednoj velikoj norveškoj firmi za grafički dizajn.
„Nisam otišla zbog nekih ekonomskih razloga, jer sam i u Srbiji pristojno živela. Definitivnu odluku sam donela kada sam se na ličnom primeru uverila da je partijska knjižica važnija od moje diplome i kada sam shvatila da posao ne treba tražiti u Nacionalnoj službi za zapošljavanje već na adresama političkih stranaka”, kaže Mladenović.
Ona navodi da je to delovalo veoma „poražavajuće ali i veoma otrežnjujuće“.
„Nisam želela da lepim stranačke plakate da bih zauzvrat dobila posao u struci. Govorila sam engleski i tog leta naučila i norveški. Sa nešto ušteđevine i laptopom stigla sam u Norvešku gde sam posle nekoliko meseci dobila posao grafičkog dizajnera u firmi u kojoj i danas radim. U međuvremenu pridružio mi se i verenik, diplomirani ekonomista. Venčali smo se i živimo kao sav normalan svet”, kaže Mladenović.
Sagovornica RSE kaže da se brzo uverila u prednosti uređenog društvenog sistema u kome su jasno definisana pravila, obaveze i prava.
„Dok sam u Srbiji pokušavala da pronađem posao aplicirajući gde god je postojala neka šansa, niko me nije udostojio odgovorom putem mejla ili bar SMS porukom. U Norveškoj je bilo potpuno drugačije. Sve je bilo potpuno transparentno – od raspisivanja konkursa do zapošljavanja”, kaže Mladenović i dodaje da nema „veza i vezica” i drugih intervencija.
„Posle niza testova i intervjua dobila sam toliko željeni posao, iako su svi kandidati bili Norvežani. Jednostavno, niko me nije pitao ništa van posla”, priča sagovornica RSE.
Sociolog Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu kaže za RSE da iz Srbije odlaze radno najsposobniji ljudi u najboljim godinama, koji su ujedno i najkvalifikovaniji.
„Kada se sa ekonomskom krizom poveže i unutrašnje političko uređenje, u takvoj situaciji ljudi ne žele da godinama čekaju posao, dok stranke zapošljavaju svoje članove. Naravno, oni se ne mire, neće da budu sluge, neće da budu poslušnici i odlaze iz zemlje”, kaže Čupić.
Čupić kaže da i u razvijenim zemljama ima migracija, koje su uglavnom ekonomske ili sociološke prirode, ali da migracije na prostoru Zapadnog Balkana imaju i političku dimenziju.
„Očigledno je da se zemlje, koje imaju stabilan demokratski poredak i u kojima se ljudi na izborima takmiče sa idejama i projektima, mnogo brže razvijaju, a ekonomski razvoj utiče i na smanjenje migracija”, ističe Čupić.
„Ali, ako strategiju razvoja zemlje određuju nesposobni poslušnici skloni korupciji, ljudi koji se dodvoravaju nekompetentnoj vlasti, onda se gubi perspektiva razvoja bez koje nema ostanka i opstanka mladih na tom prostoru. To znači da društvo, ako se osiromaši za najkvalifikovanije i najobrazovanije ljude, onda gubi veliki potencijal budućeg razvoja. Vremenom će u takvoj zemlji ostajati samo oni koji moraju”, kaže Čupić.
U državama u regionu nema egzaktnih statističkih podataka o broju mladih koji su se trajno iselili od početka novog milenijuma, a sve procene zasnivaju se na bazi podataka OSCE za period od 2012. do 2016. godine.
U tom periodu iz Bosne i Hercegovine godišnje je prosečno odlazilo nešto više od 18.000 uglavnom mladih ljudi, iz Srbije 15.700 i iz Severne Makedonije 9.500.
Моје искуство и савет за најиздржљивије
Ја пре пет година завршавам мастер природних наука на БУ са просеком 10. У то време долазе европски стручњаци разговарамо и нуде ми позицију у мојој струци на Европским Пројектима са одличном платом.Ево улазим у пету годину рада на пројектима ЕУ иде ми радни стаж, плата одлична, услови живљења изнад просека и кад се једног дана вратим купујем солидан стан и тражим жену наше горе лист. Наравно не старлету, и ако Бог да мајку мојој деци у животну сапутницу све то до тридесете.
Једино где касним (не додуше много) је формирање породице.
Али кад дођем у родни град и састанем се са другарима видим да су они тих пет година потрошили узалуд.
Rodjak, ostani ti tamo de si. Ni za de si nisi. Nemo da se vracas. A ako oces poslacemo ti sve starlete da ih zenis jednu po jednu.
Sad razumem što je Čarnojevič napustio Pećku Patrijaršiju 1706 g. i otišao u Austrugarsko Vojvodstvo da gradi novu spsku državu.
Seobe i danas traju, samo sad ne više sa Kosova i Sandžaka, jer tu je tragedija već vidljiva, seljenje se nastavlja iz Šumadije i iz Miloševe Srbije.
Seobe neće stati do poslednjeg Srbina koji je shvatio pogubnu politiku neodgovornih, prožetu mržnjom prema bližnjem.
Odlaze svi…
Da se ja pitam ja bi osnovao SNS ogranak u Norveškoj. Pa da vidiš kako bi se vraćali.
Više će sns kartel uništiti zemlju nego nato 1999.
Za Generacijo budimo realni i normalni, nije mi baš najjasni tvoj stav. Izhvali zapad i kako je lepo tamo živeti a na kraju kažeš „kad se vratim i ovde kupim stan…“. Zašto se vraćaš ovamo kada je tamo lepše i zašto ne kupiš tamo stan i živiš srećno i zadovoljno do kraja zivota. To što imaš bolji telefon i bolju garderobu od tvojih vršnjaka, ne znači da si uspeo u životu, zavisi sve šta čovek hoće i šta želi. Za nekoga je recimo uspeh u životu da ima petoro dece. Pored svih diploma koje imaš nisi ništa naučio, misliš da je sreća u životu velika plata. Imaš milion primera da ljudi žive srećno negde na nekom brdu, bave se voćarstvo, zive u prirodi sa zivotinjama a onaj bankar ili broker u sitiju u centru Londona,pun para ali pod stresom, ne dolazi kući, oboleo od depresije ili ko zna čega. Ne kazem da je ovde sjajno ali uvek ima bolje i uvek ima gore. Živi ti kako ti misliš da treba da živiš i pusti druge da oni žive kako oni misle da trebaju. Nemoj ti da ocenjuješ ko je izgubio godine života a ko nije. Još ti ne znaš šta je život ali shvatićeš kad te pljesne u lice.
Mislim da ste malo pali na trolovanje…
др зашто си злобан?
Ја сам Србин твој сународник, који никада никоме није учинио ништа лоше.
Кад су ме примили на најпрестижнији универзитет ЕЗ рекли су ми да имам сва права као сваки студент докторат те земље, и нико ме никад није извређао као ти. Добијам утисак да из тебе, мог сународника, кључа мржња? За ових пар година сам упознао људе из целог света и сви су ми добри пријатељи. Одржао сам низ семинара по позиву од Београда, Европе до Америке и увек су ме топло примали. Ове године завршавам посдок, и имам 6 објављених радова у најпрестижнијим светским научним часописима.
Е сад сам схватио зашто сте отерали Теслу и Пупина.Тек сад схватам да је талентима најтеже да живе у Србији, јер нам многи неће опростити успех не ту, него овде где се бодује вредност појединца који тој земљи пружи више него што узимају.
И зато кад се ускоро вратим купујем не у родној Шумадију већ у Војводини 100 јутара земље и градим салаш на којим ћу да будем свој на своме и да се мирно бавим својим послом.
Овде јеси усамљен али не сам. Овде нема лажних пријатељстава, фолирања, пренемагања, лажних прича. У аутобусу кад неко излази па те закачи раменом он ти се извини. Нико те на гледа смркнуто, не примећујеш мржњу на лицима суграђана итд.
У првој години мог рада на УНИЈУ стари професор, који одлази у пензију, позива ме у свој кабинет и нуди ми књиге на поклон које ми требају за даље усавршавање. Међу тим књигама које сам изабрао било је таквих које су лично нобеловци потписали.
Па сад те питам сународниче је ли то мало да човек буде сретан овде?
А то пљескање по лицу злих људи није мој проблем. Стари мој парох док сам био дечачић увек ми је говорио – Милоше само ти дете моје чини добро а Бог ће те наградити !
Decak, ostani tamo, neka ti je sa srecom! Mi sto smo prestarili i odbacili takve odluke….pa neka nam je sa srecom! I ne xxxx vise, iritiras a pri tom niko ne zna da li si lazov. JASNO xxxxxxx.
Gospodine da li bi se postideli kada bih Vam otkrio svoj identitet?
Ili još bolje da priložim jedan od tekstova objavljenih u donaćim časopisima.
Verujte mi to ne smem jer su ovo opasna vremena gde Srbihom šetaju neuračunljive individue bez identiteta !
Нема разлога да се постиди, али ти имаш. Основано сумњамо да си напредњачка лажљива јајара која ботује за рачун шоравог и фикуса.
Budi ponosan na sebe i svoj uspeh. Ne obracaj paznju na ljubomorne. Zivi svoj zivot ali se vrati jednog dana u nasu lepu Srbiju.
Otisla sam sa porodicom pre par godina i to je najbolja odluka koju sam donela.
I kad ste otisli, ostanite tamo i nemojte mnogo da pametujete oko situacije ovde.
Што смо паметовали паметовали.
Не мислимо ми паметни ни да се враћамо тамо. Ту хлеба за нормалне људе нема.
Eve i mi se pakujemo. Surnjaja nam sredila da dobijemo neki poso u jednoj fabrici u Nemackoj i odosmo svi. Kad se vratimo ima napravimo jos jednu kucu za djecu.