Prethodni članak
Na kasu samo s mobilnim
Objavljeno 21/01/2020
Građani Srbije uskoro će moći među prvima u Evropi da plate robu skenirajući pametnim telefonima kju-ar kod (QR code) sa proizvoda.
Nastavak širenja mreže usluga instant plaćanja izgledaće tako da će u svakoj prodavnici biti moguće plaćanje putem telefona i kju-ar koda, što je posebno važno za trgovce koji će na ovaj način istog trenutka dobiti novac za prodatu robu umesto da čekaju po nekoliko dana, kako je to inače slučaj kada se plaćanje obavlja karticama, saopštili su iz Narodne banke Srbije.
Širenjem novih usluga u oblasti e-plaćanja smanjuje se količina keša u opticaju, što je praksa u brojnim razvijenim zemljama sveta. Za lidera po tom pitanju smatra se Švedska, koja je zacrtala plan da do 2023. godine postane društvo skoro bez gotovine.
– Svako unapređenje poslovanja i savremeniji način plaćanja su dobra vest. Problem je jedino pismenost stanovništva koja je kod nas niska, naša deca ni u školi ne uče ništa o tome, mnoga mesta nemaju dodira sa novim tehnologijama. NBS treba da se postara da to sistemski bude dobro uređeno. Građani koji se već snalaze sa novih tehnologijama ovaj način plaćanja će preuzeti odmah, jer je sve brže i kontrola troškova je lagana, oni koji se u tome ne snalaze normalno da će se u početku ustručavati – rekao je Milan Kovačević, ekonomski analitičar.
U NBS kažu da je pri kraju ceo postupak instalacije ovakvog načina plaćanja.
– Reč je o nečemu što je i za Evropsku uniju praktično tek u planu, dok naša zemlja na ovom sistemu plaćanja uveliko radi – ističe Dragana Stanić, viceguverner NBS.
Kada je reč o sigurnosti ovog tipa plaćanja, ustanovljena su pravila šta tačno treba da sadrži kju-ar kod i ceo sistem oslanja se na iskustva, praksu, domaće i međunarodne zakone. Svakoj državi je u interesu da ima što manje gotovine jer upotreba keša, osim rizika da bude ukraden, zahteva skupe procedure čuvanja, transporta i skladištenja.
Broj plaćanja karticama na internetu u prošloj godini bio je devet miliona u Srbiji, što je za milion više u odnosu na 2018. godinu. Najviše plaćanja bilo je na domaćim sajtovima, odnosno u onlajn prodavnicama, oko 4,7 miliona.
Kada je reč o bezgotovinskom plaćanju, za samo godinu dana, od sredine 2018. do polovine prošle godine, uvećan je broj pos-terminala za 13 odsto, odnosno za oko 10.000. Vlade mnogih zemalja u zapadnoj Evropi donose zakone kojima se gotovina skoro u potpunosti isključuje iz opticaja.
Apsolutna podrska…sve elektronski da bude…ko detetu kupi loptu 6 metara robije istog momenta…telefoni su nam najpotrebniji i najbitniji, naravno i verovatno najzdraviji…sport je glupost. Otisao je svet u aut….ali bas daleko u aut…ne vidi se dokle je stigla ta lopta, a rezervne nema.
Још један покушај промовисања лењости као врлина и одбијања слободе као идеала. Без својине модерни прекаријат (башибозлук и шљам) не може ни да помисли на било какву независност.
Невероватно је колико је завладала лењост и тромост ума сиротиње која умишља да је модерни потрошач, а трагедија је да је управо тај статус модерног потрошача представљан као идеал, док се на произвођаче посматра са висине и обраћа им се увредљиво и безобразно, а сељак је за модерног потрошача господин, колико год то потрошачу било тешко да појми.
Браво за коментар. Сва компјутеризација довела до спорости поступака и операција у систему мануелног односа човек машина.Некада су касе са мануелним руковањем брже функционисале као и поштански шалтери, да не говорим о здравственим установама. Лекар данас и не гледа пацијента већ цело време блеји у рачунар који је сад за њега пацијент под бројем и сад стого мора водити рачуна који лекић да му упише. Недај боже неки ефикасан како би га отрго болесчине. Мора водити рачуна и који лекић од ког произвођача који му даје велику провизију, јер велики брат сад све то прати на екрану. За то време пацијент седи негде у ћошку на столичици. Овде више човек не постоји већ само службени број под скраћеницом либ. Али надајмо се да ће ВЕЛИКИ БОГ сву ту скаламерију и машинерију једном отерати у божју матер.
Опаска која се односи на лекаре и провизије је потпуно тачна, сви знају за то, и сви ћуте о томе.
Нека ти лекари који овде дрече као дрекавци у Немачкој неком пацијенту дају неки експериментални отров ако смеју! За три дана би завршили у затвору, па би после прегледали шта да раде са таквим битангама.
Овде трују људе, добијају плате и чешу да не кажем шта. Ни ту плату коју добијају нису заслужили, зато што на основу база података издатих рецепата и подигнутих лекова добијају поене на основу којих добијају плаћене котизације и учешћа на семинарима у иностранству где се упознају са новим отровима којима ће тровати људе кад се врате кући.
Али, не и у Немачкој. Тамо негде пише ахтунг…
Издајничком приватизацијом наших еминентних фармацеутских индустрија сад продају стране лекове и некаке лекове који се одједанпут појевљују од некаквих сумњивих домаћих произоћача одједанпут изниклих. Појавише се нове апотеке тушта и тма их има које продају које какве сурогате који ничему не служе осем добре зараде и отимања пара веселом народу. Тако докуртури више не преписују ињекције које су јефтине и ефикасне али нуде малу зараду. Сад углавном преписују оралне замене које прво уништавају желидачно цревни тракт па зато морате да пијете додатни њихов суплемент јелте пробиотик оплемењен цинком јелте који кошта седамстотина динара наравно о трошку вашег новца а добар делић иде доктурима. Наравно зато су забранили слободну продају антибиотика јер недај боже да се отрујете, али зато дрогијановић можете набавити иза ћошка као оружје муницију конопац за вешање и остале справе за самоликвидацију. Наравно онај Хенри Милер давно је њих прочитао још тамао уочи другог рата и рекао да захваљујући ДаВинчијевој анатомији стичу право на диплому која им даје право да људима одсецају болесне органе припремајући их за коначну кланицу. Јер док они болесног испитају прошетају од специјалца до специјалца па погоде ли или не погоде дијагнозу па погоде ли или не погоде лекић којих има мали милион под разним комерцијалним називима тако да на основу назива ни они незнају којег је хемијскоог састава, за то време болест је узела пацијента. Но њих то не интересира јер је њих заштитила диплома и звање и наравно, њихов јавашлук покрила земља са опелом попа. На крају пре неколко деценија слушао сам једног старца у гужви неког дома здравља који им рече да ће се они пожелети пацијената односно народа. Мислим да је то време стигло.