Na ruke i do tri miliona dinara!

NI nekada najtraženiji gotovinski krediti više nisu popularni. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, prošlog meseca su građani više vratili ovih zajmova nego što su ih uzeli. Tako je u decembru prošle godine suma keš kredita premašila 221 milijardu dinara, da bi u januaru pala na 220,6 milijardi dinara. Da bi privukle nove klijente, odnosno plasirale novac, banke su spremne da građanima daju na ruke i tri miliona dinara, s rokom otplate od 96 do 120 meseci.

Uz to, smanjile su kamate koje se sada kreću od 9,95 do 15,2 odsto na godišnjem nivou. Bankari su „olabavili“ i kada je u pitanju opterećenje plate. Sada, sa ratom keš kredita, od zarade može da se odvoji i polovina za otplatu.

Ovako velika količina keša građanima nije bila dostupna ni pre desetak godina, kada je bila prava eksplozija gotovinskih kredita. Tada su banke odobravale maksimalno do 800.000 dinara na pet godina. Kako je kriza uzimala maha, tako su rasli iznosi i rok otplate keš kredita. Glavni razlog je to što su se građani sve više zaduživali, odnosno refinansirali svoje obaveze uvećavajući ih i odlažući ih na duži rok, jer su plate stagnirale ili padale.

– Banke će teško da plasiraju veliku količinu keša, jer je danas malo građana koji hoće ili mogu da se zaduže. Da bi neko uzeo keš kredit na deset godina od tri miliona dinara, mora da ima platu od najmanje 90.000 dinara, jer je rata minimum 45.000 dinara. Prema poslednjim podacima, zarada nam je nešto više od 44.000 dinara. I dalje je najoptimalnije da se gotovina uzima na kraći rok i u manjim iznosima, kako kamata ne bi bila prevelika. Banke verovatno nude iznose od milion do tri miliona dinara za posebne klijente, jer je svaka veća kupovina, kao, na primer, automobila, poslovnog prostora ili stana, isplativija s namenskim kreditom – kaže Mlađen Kovačević, ekonomista. 

Građani u Srbiji, prema poslednjim podacima, kada se odluče za keš kredit uglavnom ga uzimaju u iznosu od 200.000 do 400.000 dinara, sa rokom otplate od četiri do sedam godina.

Uz to, prema podacima Biroa, koriste i kreditne kartice s prosečnim limitom od 50.000 dinara. Dozvoljeni minus se rado uzima, iako je najskuplji vid keša do koga može da se dođe, ali svi koji ga koriste kažu da nemaju izbora. Upravo za ove tri vrste zaduženja su i najveća kašnjenja u otplati. Za kredite je to nešto više od deset odsto, za pozajmicu oko 12 odsto, a za kreditne kartice čak 17,6 odsto.

PREPORUKA I MINUS

NEKE banke su, uprkos preporuci NBS da ih koriguju, kamate na dozvoljeni minus povećale, tako da su se vratile opet na nivo iznad 30 odsto. Bankari koji su to učinili kažu da tako teraju građane da uzimaju druge vrste kredita, pre svega gotovinske. Čini se da je, ipak, u pitanju veća zarada na pozajmicama po tekućem računu nego na kešu.