Nelegalni objekti rušiće se i bez konačne odluke suda!

Nelegalni objekti rušiće se i bez konačne odluke suda! Ovo će omogućiti izmene i dopune Zakona o ozakonjenju, koje će stupiti na snagu 6. novembra. Nemogućnost prometa nekretnina, obavljanja uslužnih i ugostiteljskih delatnosti u zgradama koje nemaju dozvolu za gradnju, još neka su od novih rešenja koje će pomoći lokalnim samoupravama u Srbiji da se konačno obračunaju sa divljom gradnjom.

Ovo je u četvrtak izjavila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović uz napomenu da je od decembra 2015. do danas Republika porušila 500 nelegalnih objekata i da je doneto oko 183.000 rešenja o ozakonjenju. To je, tvrdi, daleko više od broja rešenja donetih u poslednjih 30 godina.

– Izmene i dopune zakona su konačne, jer nema više šta da se donosi. Sada samo treba da ovaj zakon potpuno, od početka do kraja, primenimo – rekla je Mihajlovićeva i apelovala na građane da ne grade nelegalno, a one koji se nalaze u postupku ozakonjenja da taj posao završe što pre, jer ta nekretnina neće moći da funkcioniše u budućnosti.

PET GODINA ZA LEGALIZACIJU OBJEKATA

NOVA verzija Zakona o ozakonjenju zacrtala je još jedan rok u kom bi trebalo da se razreši sudbina svakog ilegalnog kvadrata u Srbiji. Do 6. novembra 2023. ozakonjenje će biti završeno. Za kvadrate koji dotad ne budu prevedeni u legalne vode, biće odbijeni zahtevi za ozakonjenje. Zakon, međutim, ne precizira da li rešenje o rušenju čeka i vlasnika čiji zahtev službenici nisu stigli da obrade. Zakon je zabranio i kupovinu i prodaju nelegalnih kvadrata. Ali u njima više neće smeti ni da rade kafići, restorani, saloni, ni druge registrovane delatnosti. Ovo bi moglo da isprazni brojne lokale po Srbiji, ali i značajno smanji posao agencija za promet nekretnina. Građevinski inspektor je dužan da u roku od tri dana, od odbijanja ozakonjenja nekog objekta, obavesti komunalno preduzeće da taj objekat isključi sa mreže. Komunalna preduzeća su dužna da ga isključe za najviše 30 dana.

Izmene i dopune Zakona o ozakonjenju inicirao je Grad Beograd kako bi se ispravile manjkavosti zakona i svi problemi sa kojima su se inspekcije suočile na terenu. O zgradama koje niču kao pečurke i bahatim investitorima koji, uprkos zatvaranju gradilišta nastavljaju sa gradnjom, „Novosti“ pišu mesecima.

– Ovo će nam omogućiti da se ruše bespravni objekti na osnovu konačnog, a ne pravosnažnog rešenja – rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. – To znači kada se neko odbije od legalizacije u drugom stepenu, tog časa će grad, republika ili opština, zavisi ko je nadležan, moći da sruši objekat, a ne da čekamo da se završi postupak pred Upravnim sudom koji je znao da traje i više od 15 godina. Neće biti moguća ni prodaja objekata dok se ne ozakone, a podaci o tome moći će da se dobiju u Republičkom geodetskom zavodu.

Izmenama će biti onemogućeno i da javna preduzeća priključe objekat na javnu infrastrukturu, a oni koji to urade biće kažnjeni sa jedan i po do tri miliona dinara. Novi propisi donose i novine prema kojima neće moći da se otvori prodavnica ili ugostiteljski objekat u zgradi zidanoj bez papira. Za Beograd najvažnija informacija je da će građevinska inspekcija sa opštinskog preći na gradski nivo, kako bi se izbegle sve mahinacije zbog poznanstava sa nadležnima na lokalu.

Svaki objekat nad kojim se sprovodi postupak ozakonjenja imaće zabeležbu u katastru, što je signal odgovornim kupcima da ne kupuju takve stanove. A, za zgrade ili kuće podignute bez papira slična zabeležba će biti stavljena na plac, kao vrsta upozorenja da je reč o nezakonito podignutom zdanju.

NOVI PROPISI

* Rušiće se sve što je izgrađeno bez dozvole posle 27. novembra 2015.

* Vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran za nelegalnu gradnju

* Provera vidljivosti objekta na satelitskom snimku biće obavezna pri legalizaciji

* Obavezno će biti plaćanje poreza na objekat koji je u procesu legalizacije

* Vlasnik nelegalnog objekta može da pokrene postupak pred Upravnim sudom, a ukoliko sud presudi u korist vlasnika nelegalnog objekta, odštetu plaća država.