Nelojalna konkurencija među apotekama

Iz Farmaceutske komore Srbije (FKS) svim ministarstvima zaduženim da reše probleme ove struke, upućen je zahtev da se do donošenja zakona o apotekarskoj delatnosti zabrani otvaranje novih objekata te namene.

Povod za takvo obraćanje je situacija na terenu širom zemlje: privatnici hvataju poslednji voz da apoteku otvore na atraktivnoj lokaciji, pre donošenja novih propisa koji će propisati stroge kriterijume pod kojima će to ubuduće biti moguće.

Podsećamo, novi zakon o apotekarskoj delatnosti utvrđuje da između apoteka mora da postoji razdaljina od najmanje 300 metara i da se poštuje kriterijum da na 4.000 stanovnika mora da postoji makar jedna apoteka.

Tekst ovog pravnog akta utvrđen je još u februaru, ali pred poslanike nije stigao zbog pauze u zasedanju Narodne skupštine.

Dragana Rajković, generalni sekretar FKS, kaže da po nalogu Ministarstva zdravlja vode jedinstveni registar apoteka u Srbiji. Na osnovu 80 odsto obrađenog uzorka, došli su do preliminarnog rezultata o povećanju broja privatnih apoteka u decembru, naročito u Beogradu. Tako trenutno u tri centralne beogradske opštine, Stari grad, Savski venac i Vračar, svaka apoteka u proseku opskrbljuje 800 stanovnika, dok na primer u Brusu čak 8.000 žitelja gravitira prema jednom objektu u kojem se izdaju lekovi, odnosno 6.000, kakav je slučaj u Kuršumliji. To konkretno znači da svi građani u Srbiji nemaju podjednako dostupnu uslugu farmaceuta, što novi zakon namerava da ispravi.

– Naravno, mi nikoga ne možemo da nateramo da otvori apoteku u nekom malom naselju ili na manje atraktivnoj lokaciji, ali zakonom možemo da regulišemo da se apoteke ne mogu više otvarati u gradovima ili lokacijama gde apoteka ima u dovoljnom broju – kaže Dragana Rajković. Ona smatra da apoteke koje se otvaraju da bi opskrbile samo 800 građana ne mogu da budu rentabilne. Ipak, sekretarku FKS u ovoj tvrdnji demantuje broj privatnih apoteka koncentrisanih oko bolnica, ali i pijaca i atraktivnih lokacija, koje se otvaraju jedna do druge, a koje se vode profitom i koje do sada očigledno nisu propale.

– To nije dobra praksa, jer se takve apoteke među sobom takmiče cenom lekova, a ne stručnom farmaceutskom uslugom. Lek nije obična roba. Zato je izričit zahtev FKS da se utvrdi jedinstvena cena svih lekova na teritoriji Srbije, naročito onih koji se izdaju na recept. Nije pošteno da žitelji Kuršumlije lekove plaćaju skuplje nego Beograđani, a time se krši i princip – objašnjava Dragana Rajković.

Dugovi i nelikvidnost državnih apoteka drugi su veliki problem u ovom sektoru. Rajkovićeva navodi da je dug državnih apoteka u aprilu

dostigao dve milijarde 361 milion dinara. Rast dugovanja zabeležen je kod 13 od 26 zaduženih apotekarskih ustanova. Inače, od njih 35 samo devet nema neplaćena potraživanja.

– Tražimo da država odgovori kakvu strategiju planira za državne apoteke. Radna grupa sastavljena od četiri nadležna ministarstva najavljivala je i zakazivala sastanke, koji se nisu nikada održali: ni u januaru, ni kasnije, a dugovi i kamate apoteka dalje rastu – upozorava Dragana Rajković i apeluje da rešenje mora hitno da se nađe jer u državnim apotekama radi 4.500 ljudi.

Politika