Neopravdan strah da će roboti zameniti čoveka

Ne treba se bojati da će mašine da otpuste radnike jer je, naprotiv, cilj tehnološkog razvoja upravo da olakša život ljudima. Priroda tehnološkog razvoja je da se traže načini da se ljudi oslobode opasnih i napornih poslova, ukazuje dr Dubravko Ćulibrk, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Dubravko Ćulibrk je prvi v.d. direktor Instituta za veštačku inteligenciju Srbije koji je osnovala Vlada početkom prošle godine. Pitamo ga koliko su opravdane zebnje da će nas roboti jednom zauvek isterati sa radnih mesta?

– Meni se čini da je upravo pandemija pokazala kako tehnologija može da pomogne da se održi proces rada i u tim jako teškim uslovima. Nemam strah da će nas tehnologija zameniti zbog naših ograničenja. Cilj tehnološkog razvoja je upravo da olakša život ljudima. Jedan od najkorisnijih robota sa određenom dozom inteligencije kog moja porodica koristi na dnevnom nivou je mašina za pranje posuđa. Možda se može reći da je postojanje takvog uređaja, kao i ostalih naprednih kućnih aparata poput mašine za pranje veša i savremenog štednjaka dovela do toga da se smanji broj ljudi čija je profesija bila da se ručno obavljaju pranje veša i slične poslove za domaćinstva, ali je i poboljšala kvalitet života ljudi i način na koji koristimo prirodne resurse. Priroda je našeg tehnološkog razvoja da tražimo načine da ljude oslobodimo opasnih i napornih poslova – objašnjava Ćulibrk.

Profesor smatra da je pitanje prednosti čoveka u odnosu na veštačku inteligenciju fundamentalno pogrešno:

– Za mene je to kao da pitate: Koja je prednost kita u odnosu na podmornicu?

Roboti-pixabay

Navodi da je prednost tehnoloških sistema, čija je namena da olakšaju život i rad ljudi, u tome “što se ne umaraju, niti fizički niti psihički u obavljanju svojih zadataka, što su i osnovna ograničenja ljudskog radnika”. Profesor dodaje da “nije cilj da se bilo ko zameni, već da se olakša posao ljudima i da se razviju sistemi koji pomažu u domenima u kojima postoji nestašica radne snage”.

Ćulibrk ocenjuje da je dobar primer primene robotike prilikom gašenja požara u Notr Damu, ali dodaje da se “razvoj takvih sistema ne bi ni desio da nije bilo potrebno smanjiti opasnost kojima se izlažu spasioci”.

– Ne bih mogao da izdvojim sektor koji se uopšte nije mogao razviti bez primene veštačke inteligencije, ali ima mnogo njih koji ne bi izgledali tako kako sada izgledaju bez rešenja veštačke inteligencije. Prepoznavanje govora npr. je tehnika veštačke inteligencije, kao i inteligentna pretraga na kakvu smo navikli. Elektronska kupovina bi bila mnogo više ograničena. Savremeni sistemi dostave ne bi mogli postojati – nabraja profesor.

– Mislim da je pogrešna pretpostavka da se veštačka inteligencija razvija iz bilo kog razloga, osim da poboljša i olakša život i rad ljudi. U tom smislu je za mene to pitanje isto kao i da li možemo zaustaviti razvoj računarske tehnologije (računara, mobilnih telefona, itd.). Verujem da možemo, ali ne vidim zašto i ne verujem da bi lako došli do efikasne zajedničke akcije na svetskom nivou da se tako nešto desi. Čini mi se da su fosilna goriva i globalno zagrevanje mnogo veća pretnja za čovečanstvo nego veštačka inteligencija, ali nismo u stanju da ih koordinirano rešimo, pa ne vidim da bi se sve zemlje sveta lako složile da se odreknu prednosti koju napredni sistemi veštačke inteligencije mogu doneti – kazao je Ćulibrk.

Pitamo profesora za procene o tome koliko će radnih mesta nestati usled tehnološkog razvoja i da li je prednost Srbije što nije razvijena kao Kina ili SAD?

– Mislim da je to što ne spadamo u bogate i tehnološki razvijene zemlje uvek mana, jer utiče na našu spremnost kao društva da se izborimo sa promenama. Svako drugo novo radno mesto u Srbiji u ovoj godini je bilo u IT sektoru, a budućnost IT sektora je u velikoj meri u primeni veštačke inteligencije. Kada govorimo o samoj automatizaciji i primeni veštačke inteligencije, Kina prednjači u tom domenu, zbog specifičnog socio-ekonomskog okruženja, a skoro sam čuo podatak da je u Šenženu primena automatizacije dovela do porasta broja zaposlenih za osam odsto i da je porast bio najviše u visokotehnološkom sektoru. Nadam se da ćemo takav pozitivan trend uspeti da ostvarimo i kod nas, uz poštovanje svih etičkih normi za primenu ovakvih sistema, koje su kod nas razvijane po ugledu na Evropsku uniju i u tom smislu znatno naprednije nego u Kini i SAD – odgovara Ćulibrk.

Za njega je najveća pretnja Srbiji je zapravo činjenica da je visoko obrazovano manje od 10 odsto stanovništva.

– Mislim da razvoj automatizacije, veštačke inteligencije i IT sektora predstavlja mnogo veću priliku za našu zemlju, nego pretnju, i da treba uvek da radimo na obrazovanju. I na broju visoko obrazovanih i na kvalitetu svih nivoa obrazovanja. Visoko obrazovanje kakvo sad postoji i dostupnost resursa koje stoje na raspolaganju svakom ko želi nešto da nauči se ne može porediti sa situacijom koja je postojala pre razvoja Interneta. Možda je upravo obrazovanje, uz nauku, sektor u kome bez naprednih tehnologija ne bi ni bio moguć razvoj kakav smo doživeli na svetskom nivou u proteklih par decenija – zaključuje direktor Instituta za veštačku inteligenciju Srbije Dubravko Ćulibrk u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

Izvor: Nezavisnost.org

_____________________________________________