MOGLI bismo na onom parčetu zemlje što nam je deda ostavio da zasadimo kajsije, država daje dobre podsticaje, pa će sigurno da nam se isplati, a i tvoj džem je odličan…
Ovakvo planiranje, kako kažu stručnjaci, vrlo brzo bi moglo da postane prošlost. Podsticaji, odnosno državne subvencije za zasade voća bi uskoro, kako je “Novostima” potvrdio dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, trebalo da se isplaćuju na osnovu toga koje sorte voća su stručnjaci predvideli za pojedine rejone.
Sam proces rejonizacije u poljoprivredi Srbije nije nova ideja. O njemu se govori već dugo, a vinogradari su svoje rejone dobili pre nekoliko godina. Voćari su, takođe, zadovoljan je Lukić, na najboljem putu da dobiju svoju rejonizaciju, odnosno, dokument kojim će se, na osnovu geografskih, klimatskih i geoloških karakteristika pojedinih rejona, određivati koje vrste voća su pogodne da se u njemu gaje.
Milan Lukić
– Ovo, naravno, ne znači da će neko zabranjivati da se na privatnom zemljištu gaje bilo koje vrste voća ili usevi, ali će isplata državnih podsticaja zavisiti od toga da li je voćar poštovao preporuke o sortama predviđenim za rejon u kojem podiže voćnjak – jasan je Lukić. – Na ovom poslu uveliko su, uz stručnjake nadležnog ministarstva, angažovani i eksperti iz cele Srbije, pa verujem da rezultati neće izostati.
Sama rejonizacija, kako kaže Lukić, biće odlična platforma za razvoj voćarstva, jer će dovesti do objedinjavanja i ujednačavanja ponude voća iz pojedinih krajeva, a samim tim i do daleko lakšeg izlaska na tržište, jer ćemo moći da ponudimo kvalitet, koji smo do sada imali, ali i kvantitet i kontinuitet.
– Ne treba rejonizaciju shvatiti kao proces koji će jednom biti urađen i neće se menjati – objašnjava Lukić. – Kod voćara je posebno značajno to da se prate najnoviji trendovi i da se ovaj dokument prilagođava i dopunjuje. Kod jabuka, na primer, zasadi mogu da traju i po 20 godina, pa tu nema mnogo promena, ali kod jagoda ima proizvođača koji sorte menjaju i na godišnjem nivou, pa će njima biti izuzetno značajno da saznaju šta je pogodno za njihov teren. Samim tim, Srbija će ovim poslom dugoročno profitirati, jer će se, podizanjem novih voćnjaka, praktično, menjati kompletna voćarska mapa u Srbiji.
– Prve rezultate projekta rejonizacije u voćarstvu teško da možemo da očekujemo za manje od tri godine – jasan je Lukić. – I pored toga, smatram da je ovo veoma važan projekat, jer je bez njega razvoj voćarstva, praktično, prepušten dobroj volji pojedinaca.
UDRUŽIVANjE
– SLEDEĆI, logičan korak, koji bi trebalo da prati rejonizaciju, jeste udruživanje – ističe Lukić. – Nadam se da će državne mere za osnaživanje zadruga imati dobar rezultat, jer veća ponuda, u startu, znači i bolji tretman na tržištu.
JABUKE, ŠLjIVE, VIŠNjE…
PROIZVODNjA voća, izračunali su statističari, čini 11 odsto vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Uz vinovu lozu, najviše se u Srbiji gaje šljive, maline, jabuke i višnje, a zastupljene su i breskve, kruške, kajsije, trešnje, jagode i kupine, dok se poslednjih godina sve više podižu zasadi borovnice, ribizle i aronije.
Novosti
Koja struka.Ako hocete pametan savet pitajte ljude koji imaju iskustvo iz odredjene oblasti.Ovi sto sede po kancelarijama,postavljeni po stranackom principu treba da su ta struka.Narod nije blesav ali ga takvim prave .
Ете трешње које је калемио мој ђед на дивљој подлози не се режу несе млого прскају и не осећају сушу и млого су укусније односно сочније,јебо ја вашу струку све вам се посуши сад.Дивљакуша је и у кревету боља.