Novi život posustale farme krava

Pre tačno dve godine porodica Ljubiše Gojkovića iz Čačka promenila je svoj život iz temelja. Dugi niz godina Ljubiša i njegova supruga Zlata bavili su se trgovinom u zemlji i inostranstvu, a onda su odlučili da se okrenu proizvodnji, i to u njenom osnovnom obliku.

Kupili su nekadašnje poljoprivredno gazdinstvo „Kelebija” koje se kroz tranziciju kretalo od jednih do drugih vlasničkih ruku. Početkom novembra 2018. godine Gojkovići su postali vlasnici nekada perspektivnog imanja sa 150 krava, oko 40 bikova, ponešto teladi i junadi, ukupno 219 grla. Pri tome mlečne krave bile su 2007. godište, i od njih se više nisu mogli očekivati visoki prinosi mleka.

„Mi imamo unučad, i trebalo bi da smo u penziji, ali ne želimo da budemo klasični penzioneri”, priča Ljubiša u skromnoj kancelariji poljoprivrednog dobra. Pod novim imenom „Agro as“, gazdinstvo je počelo da se menja. Gojkovići su ovog leta uvezli 100 visokosteonih junica, čije je matično poreklo iz Holandije. „To smo učinili kako bismo uvećali mlečnost krava i brojno stanje na farmi”, kaže. Sada na imanju ima ukupno 278 grla, od toga je 180 muznih krava, a svega 30 grla je 2016. godište, sva ostala su mlađa. Bikove su rasprodali jer nisu želeli time da se bave.  „Ne možeš ozbiljno raditi ovaj posao ako nemaš kvalitetno stado. Morali smo da uvozimo, jer na našem tržištu nismo mogli da nađemo dovoljno kvalitetnih grla”, napominje.

Zahvaljujući podmlađenom matičnom stadu, upravo su potpisali i novi ugovor o isporuci mleka sa „Mlekarom Subotica“, koja je deo „Imlek“ kompanije. „Sada isporučujemo između 700.000 i 800.000 litara na godišnjem nivou, ali po novom ugovoru od 2021. do 2025. godine isporučivaćemo između milion i 1,2 miliona litara mleka godišnje“, kaže naš sagovornik. Sa takvom proizvodnjom staće u red velikih poljoprivrednih gazdinstava u subotičkom ataru. Ono što ih ipak brine jeste da država pet godina nije promenila cenu mleka „O tome se čak ni ne razgovara“, dodaje Gojković. Ovako veliko gazdinstvo teško može da opstane bez svoje zemlje sa koje bi hranili svoje mnogobrojno stado. Međutim, iz razloga koji njima nisu poznati, ova farma krava prošle godine nije dobila pravo prečeg zakupa državnog zemljišta koje se daje stočarima. S obzirom na brojnost goveda trebalo bi da dobiju više od  150 hektara. Ljubiša Gojković kaže da su na to računali, a bez zemlje na kojoj bi proizvodili hranu u njihovom gazdovanju za sada ne ostaje margina za dobit i ulaganja. Planirali su da pored sadašnje muzne stanice izgrade još jednu, ali kažu da nije trenutak za to. Ipak, ne napušta ih optimizam.

„Mi smo uvek živeli od rada i truda i verujemo da će to dati rezultata“, kaže čovek starog kova, dodavši da su zadržali sve ljude koji su i ranije radili na farmi. Ne želi da govori o njima kao radnicima, već svojim saradnicima. Kada su se preselili na sever zemlje, Zlata i Ljubiša prvo su stanovali u Subotici, ali su odlučili da se presele na imanje.

„Ovde je divno, kada pogledate ovu prirodu oko sebe, ovaj mir“, kaže Zlata koja je u porodičnoj raspodeli obaveza zadužena za „teren“. U sportskom prsluku i gumenim čizmama pokazuje obore sa steonim junicama, a kada joj začuju glas telad koju je ovog leta othranila na cuclu ne prestaju da je pozivaju upornim mukanjem. Objašnjava da je pre tri dana otelila jednu junicu. „Nedelja je, noć, tele naopako okrenuto, morate vi da pomognete, nema ko drugi“, jednostavno objašnjava naša sagovornica, dodavši da nije uvek lako, ali si neprestano na njivi, u štali – radiš i učiš.