Od „Mozzarta“ živi 64.000 ljudi
Vodeća regionalna kompanija u oblasti sportskog klađenja u budžet Srbije lane uplatila 14 miliona evra. Čak 2.500 zarada u prosveti ili zdravstvu moglo bi da se isplati od mesečnih dažbina
Na osnovu ukupnih poreskih obaveza i broja radnih mesta koje obezbeđuje, industrija igara na sreću spada u jednu od najvećih privrednih grana u Srbiji.
U ovom trenutku, samo kompanija Mozzart, koja čini četvrtinu ove privredne grane, direktno ili posredno preko dobavljača, obezbeđuje i podržava posao za oko 16.000 ljudi, što je gotovo svaki 175. zaposleni u Srbiji! Ako tome dodamo i njihove porodice, dobijamo podatak da samo od ove kompanije danas u Srbiji živi oko 64.000 ljudi!
Naime, prema analizi konsultantske kuće “Steinberg”, kompanija Mozzart je samo prošle godine u budžet Republike Srbije, ali i druge državne fondove, direktno uplatila 14 miliona evra. Gledano kroz prizmu brojki, ovaj iznos dovoljan je da se “pokrije” celokupni godišnji budžet za sportske nagrade i priznanja.
O kolikim poreskim obavezama je reč, kako je objasnila Koviljka Lončar, generalni direktor Mozzarta, govori i činjenica da bi ova kompanija, samo od svojih mesečnih redovnih dažbina mogla da isplati čak 2.500 bruto zarada u prosveti ili zdravstvu!
– Mozzart direktno i indirektno doprinosi dodatoj vrednosti u privredi Srbije sa 202,6 miliona evra, što predstavlja 0,6 odsto celokupnog BDP, ili svaki 170. evro dodate vrednosti u Srbiji. A, pri tome su svi vlasnici kompanije građani i poreski obveznici države Srbije i ostvareni profit ulaže se dalje u srpsku privredu – istakla je Koviljka Lončar.
NA PET TRŽIŠTA
Kompanija Mozzart na tržištu igara na sreću posluje od 2001. godine. Zahvaljujući dobro osmišljenoj i savremeno koncipiranoj poslovnoj politici, uspeli smo da u relativno kratkom vremenskom periodu postanemo jedna od vodećih kompanija u regionu Istočne Evrope u oblasti sportskog klađenja i igara na sreću. U ovom trenutku, s više od 700 poslovnica i preko 3.000 zaposlenih unutar sistema, uspešno poslujemo na teritoriji Srbije, Rumunije, Republike Srpske, Hrvatske i Makedonije – kaže Koviljka Lončar.
Prema njenim rečima, međutim, pozitivan efekat na tržište rada osim direktnim i posrednim zapošljavanjem kompanija Mozzart ostvaruje angažujući studente i diplomce fakulteta na svojim poslovnicama:
– Oni čine oko 11 odsto ukupnog broja zaposlenih. Na taj način značajno se povećava mobilnost na tržištu rada. Rad na našim uplatno-isplatnim mestima budući akademci koriste do pronalaska posla u struci, ali i kao solidan izvor dodatnih prihoda tokom studija.
Agencija “Steinberg” došla je do podatka da je prosečno vreme zadržavanja studenata na Mozzartovim poslovnicama 2,4 godine, a diplomaca 1,3.
– Posebno ističemo činjenicu da smo i pored svih teškoća, posebno zbog pada obima poslovanja uslovljenog ekonomskom krizom, i u prošloj godini uspeli da povećamo broj zaposlenih za dva odsto. To se odnosi pre svega na visokoobrazovani i stručni kadar u IT sektoru – istakla je Koviljka Lončar.
Koliko se u ovoj kompaniji ozbiljno i studiozno pristupa poslu, navodi, sa jasnom projekcijom daljeg razvoja i konstantnog unapređenja biznisa u oblasti igara na sreću vidi se i iz činjenice da Mozzart u svojoj centrali u kojoj radi više od 500 ljudi, zapošljava čak 33 odsto fakultetski obrazovanih.
Ona je istakla da je Srbija u sredini evropske lestvice, kada je u pitanju rasprostranjenost uplatno-isplatnih mesta:
– Već dugo smo na 19. mestu u Evropi po broju kladionica u odnosu na broj stanovnika. Ispred nas su pored razvijenih evropskih zemalja i sve države regiona.
Govoreći o poreskoj politici u oblasti industrije igara na sreću Koviljka Lončar je navela da su u Evropi u poslednjih 20 godina, a u Velikoj Britaniji u poslednjih 60, testirani apsolutno svi modeli naplate poreza i da je samo jedan ostao kao održiv, a to je – porez na razliku između uplate i isplate.
– Intresantno je da ova industrija ima veliki promet, ali i visoke isplate, nešto slično bankarskom sistemu i sistemu osiguravajućih društava, pa je zato u EU i takav način oporezivanja kao i kod nas. Kod posebnih igara na sreću veoma značajan deo od ukupne uplate igrača vraća se upravo njima, u vidu dobitaka (u proseku 80 odsto od ukupne uplate), a od te razlike se onda plaćaju svi porezi, lokalne takse, dobavljači, najamnine, plate – zaključila je Koviljka Lončar.
ODGOVORNOST
KOMPANIJA Mozzart konstantno ispoljava i veliko društveno angažovanje, kroz mnogobrojna sponzorstva i donacije u oblasti sporta, obrazovanja i stručnog usavršavanja kao i šestogodišnju saradnju sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj. U koordinaciji sa strukovnim Udruženjem priređivača igara na sreću Srbije, realizuje se projekat prevencije zavisnosti od igara na sreću “Moguće je prekinuti”. Njegova suština je sprečavanje patološke zavisnosti od igara na sreću u nastajanju. Do sada je ovu edukaciju završilo više od 2.500 zaposlenih u kompaniji Mozzart.
DOBAVLjAČIMA UKUPNO 26 MILIONA EVRA
Na ime nabavki robe i usluga, kompanije članice Udruženja priređivača igara na sreću dobavljačima su prošle godine isplatile 26 miliona evra. Tom iznosu treba dodati i plaćenih pet miliona evra PDV.
– Kada se ovim iznosima dodaju profiti naših dobavljača robe i usluga kao i porezi i zarade koje oni isplaćuju, onda se u celini sagledava naš doprinos državnom budžetu i budžetima lokalnih samouprava. Samo 150 naših najvećih dobavljača u ovom momentu zapošljava oko 45.000 radnika, što predstavlja 2,5 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Činjenica je da svaki zaposleni u našim kompanijama indirektno kod naših dobavljača obezbeđuje još 15 radnih mesta – kaže Rade Karan, direktor UPIS.
Novosti
Дивно нема шта.Само још xxxxxx да почну уплаћивати у буџет има да процветамо.
Naveca „fabrika“ u Srbiji je sportska kladionica, to sve govori u kakvoj drzavi zivimo, katastrofa.
a koliko ljudi i porodica propada zbog te kladionice?
Tekst je dokaz da smo kao drustvo dotakli dno…
Jeste, samo što taj novac ne dolazi iz inostranstva, nego se unutar Srbije vrti u krug.
‘Ajde da uplatimo svi po 50 dinara, i svi zaposleni prime platu, uplati se u budžet, a nekolicina nas ubode neki tiket i dobije neku ozbiljniju paru. A vlasniku sve lepo, vozi se u limuzini, mož’ da kupi jahtu, letuje gde hoće…
Kad počnu stranci da im dolaze i ostavljaju ovde milione, i kad počnemo da izvozimo 50-10 puta više robe, onda nam možda bude bolje (kažem možda, jer će nam biti bolje ako taj profit pojedinci ne pokradu). A dok se novac vrti samo unutar zemlje i zarađuju pojedinci, svima će nam biti sve gore i gore, što pokazuje pad prosečne plate u zadnjih 10 godina.