Od patogenih mikroorganizama do otpadne ambalaže

Da industrijska poljoprivredna proizvodnja sve više postaje pretnja za životnu sredinu svedoči širok spektar načina na koji ona, direktno ili indirektno, utiče na prirodu. Osim hemijskih sredstava koja se koriste za zaštitu bilja ili nekontrolisane upotrebe veštačkih đubriva, veliku pretnju za prirodu predstavljaju i patogeni mikroorganizmi koji se javljaju kao nusprodukt u procesu poljoprivredne, naročito stočarske, proizvodnje. Na drugoj strani ništa manji ekološki problem ne predstavlja ni otpad od poljoprivredne mehanizacije i ambalaža.

Putem direktnog i indirektnog izlučivanja prisutni patogeni mikroorganizmi kod životinja najpre dolaze u kontakt sa podom staje ili sa površinama pašnjaka, odnosno životnim prostorom u kome se životinje kreću, uzimaju hranu i dr.

– Putem zaraženih ekskreta patogenim mikroorganizmima životinja kontaminira se stajnjak, pašnjak, voda za piće. Fekalne mase životinja time postaju put prenošenja patogenih mikroorganizama i njihovo novo prebivalište. Mogući zagađivači zemljišta patogenim mikroorganizama su i druga organska đubriva pripremljena od raznih otpadnih materija (tržišnih, uličnih, industrijskih, kanalizacionih muljeva i fekalija), koja mogu da sadrže niz asporogenih patogenih mikroorganizama.  Po dospevanju u zemljište patogeni mikroorganizmi ili odmah izumiru ili se adaptiraju u novim uslovima sredine, zadržavajući pri tom svoju životnu aktivnost. Često se oni mogu i umnožavati zavisno od pogodnosti uslova u koje dospevaju, kao npr. raspoloživosti organskih materija u zemljištu, pH zemljišta, temperature i vlažnosti zemljišta, mehaničkog sastava zemljišta i dr. Patogeni mikroorganizmi u vegetativnom obliku znatno kraće opstaju, dok sporogeni patogeni mikroorganizmi mogu u zemljištu opstati mesecima ili čak i godinama. Zbog toga zemljište može biti, posredno, izvor epidemija nekih infektivnih bolesti ljudi i životinja.  Otpadne vode klanica, perionica vuna i kožara mogu da sadrže spore antraksa i uzročnika drugih zaraznih bolesti. Patogeni mikroorganizmi u otpadnim vodama su uglavnom veoma otporni i u njima nalaze povoljne uslove za razvoj. Sa higijenskog stanovišta je značajno da putem otpadnih voda patogeni mikroorganizmi dospevaju u prirodne recipijente vode i u zemljište – navodi se u studiji “Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu”.

U opasne materije i robe u poljoprivredi mogu da se svrstaju materije, materijali, predmeti i proizvodi koji mogu da dovedu do ugrožavanja života i zdravlja ljudi i životinja i koji su štetni po životnu sredinu i imovinu. To se u prvom redu odnosi na pesticide i đubriva (hraniva), koji tradicionalno predstavljaju glavni izvor opasnih supstanci u poljoprivredi. Osim toga, u potencijalno opasne, štetne i neprijatne materije svrstavaju se: tehničke supstance (kiseonik, acetilen, hlor…), goriva, maziva, antifriz, gas, gadljive i infektivne materije (biološki otpad).  Opasni otpaci su svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju, a sadrže materije koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu, život i zdravlje ljudi. U okviru održavanja poljoprivredne mehanizacije mogu da se izdvoje sledeće takve materije: iskorišćena motorna, transmisiona i hidraulička ulja; potrošni elementi poljoprivredne mehanizacije (prečistači, akumulatori, i dr.); olovni benzin; iskorišćeni antifriz; ambalaža; otpadne vode od održavanja mehanizacije i ostalo. Najkritičnijim se smatraju: sredstva za zaštitu bilja, đubriva, otpadna ulja, antifriz i plastična ambalaža.

Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

______________________________________________________________