Od sledeće godine rast euribora

Euribor koji je i dalje u minusu, kao i stabilan kurs, daju trenutni spokoj dužnicima čiji su stambeni krediti vezani za promenljivost ove međubankraske kamatne stope i indeksirani su u evrima. Razloga za veliku brigu, kako kažu ekonomisti, za sada – nema, a očekivanja su da će iz minusa euribor početkom 2019. biti na nuli.

Međutim, stambeni krediti dugoročnog su karaktera, upozorava Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“ i niko sa sigurnošću ne može da predviti kretanje kura evra, a još bitnije, ni kretanje euribora, koji čini sastavni deo kamate.

– Euribor je sada na istorijskom minimumu i upravo tu se krije zamka za potencijalne korisnike. Sadašnja vrednost euribora je negativna, što kada se doda na neku prosečnu maržu od 3,5 odsto čini kamatu od oko 3,2 odsto godišnje. Vrednost Euribora je pre nešto manje od 10 godina iznosila čak i do pet odsto što bi sabiranjem sa istom maržom od 3,5 odsto ratu kredita udvostručilo, a što bi svakako veliki broj korisnika odvelo u docnju i moguću prodaju nepokretnosti, nakon nekoliko godina uredne otplate – kaže Dejan Gavrilović.

Rast Euribora od kraja 2018. godine

Analitičari Rajfajzen banke smatraju da će euribor početi polako da raste od kraja sledeće godine.

– Prvu pozitivnu stopu možemo očekivati u decembru 2018. godine. Do ovog trenda bi trebalo da dođe na osnovu očekivanja da će Evropska centralna banka polako početi da izlazi iz programa monetarnih olakšica od januara. Naravno, ECB će detaljnije instrukcije u vezi sa izgledom monetarne politike naredne godine dati od juna ili čak septembra ove godine – kažu za „Blic“ u Rajfajzen banci.

A šta će to konkretno značiti za korisnike dugoročnih sambenih kredita? Na primeru od 50.000 evra, uz kamatnu stopu koju čini marža od 2,9 odsto i šestomesečni Euribor, koji je trenutno u minusu, na 360 meseci, rata iznosi iznosi 200 evra. Kad euribor bude na nuli rata će skočiti na 208 evra, a za 35 evra rata će biti veća, kad euribor bude jedan odsto.

Za sada neće drastično rasti, ali…

Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, za „Blic“ kaže da nema puno razloga za zabrinutost, jer iako dođe do pomeranja euribora, to može da bude samo blago, a nikako alarmantno. Trenutno šestomesečni euribor iznosi -0,264, dok je najveću vrednost imao 2008. kada je iznosio čak 5,48 odsto.

– Ne postoje nikakve naznake Evropske centralne banke da bi povećala referentu kamatnu stopu, a očekivanja za neki preveliki privredni rast takođe nisu velika. Sve i da se desi da euribor počne da raste, to neće u početku mnogo uticati na korisnike kredita i njihove rate – kaže Zoran Grubišić.

Skorašnje projekcije Evropske centralne banke ukazuju da će se tromesečni euribor minimalno promeniti u narednoj godini (iznosiće -0,2 odsto). Slično je i za šestomesečni euribor, a za koji se uglavnom vezuju promene kamatnih stopa za stambene kredite, koju čini i marža (trenutno se kreće od 2,7 do tri odsto).

– Za 2019. gobinu ECB očekuje da će tromesečni euribor biti faktički na nuli, što je umeren rast u odnosu na minus 0,331. Imajući u vidu da Evropska centralna banka sama određuje baznu kamatu, koja ima najveći uticaj na visinu euribora, možemo ove prognoze smatrati dosta pouzdanim – ističe ekonomista dr Goran Nikolić.

Blic