Odlazak nemačke kompanije potvrda da treba ulagati u domaće firme
Nemačka visoko-tehnološka kompanija Viland elektrik, koja je pokrenula poslovanje u Srbiji 2018.godine, zatvara proizvodni pogon u Čačku do kraja maja. To je saopštilo poslovodstvo fabrike navodeći kao razlog ekonomsko stanje na tržištu i visoke troškove logistike. Čačanska opozicija smatra da je ovo još jedan dokaz da treba promeniti ekonomsku politiku i pomagati razvoj domaće privrede.
Viland Elektrik došao je u Čačak 2018.godine. Tada su obećali izgradnju novih fabričkih pogona i zapošljavanje 600 radnika. Nijedno obećanje nisu ispunili, a sada bez posla ostaje oko 150 Čačana.
Jedan od razloga za zatvaranje pogona je kontinuirana napeta ukupna ekonomska situacija na ciljanim tržištima u kombinaciji sa nesrazmerno visokim povećanjem operativnih i logističkih troškova. lzmeštanje proizvodnje na druge dve proizvodne lokacije kompanije ćе smanjiti kompleksan logistički proces i povećati efikasnost proizvodnih operacija Wieland-a.
Gradonačelnik Čačka koji je na dolasku kompanije vodio kampanju, danas za krah investicije krivi ukrajinsku krizu, rat koji je počeo pre dve godine, i navodno tešku ekonomsku situaciju u Evropi gde se, kaže, masovno zatvaraju firme.
„Nažalost, zbog teške ekonomske situacije u Evropi Viland zatvara fabriku u Čačku. Mislim da smo malo svesni koliko je teška finansijska situacija u Evropi, ekonomska situacija globalno. Samo u Austriji je prošle godine zatvoreno 10.000 firmi, otišlo je u stečaj. Naravno da je jedan od glavnih uzroka rat u Ukrajini, pre svega zbog energenata ali i žitarica“, smatra Milun Todorović, GRADONAČELNIK ČAČKA.
Sa druge strane, opozicija nije iznenadjenja odlaskom još jedne inostrane kompanije ponavljajući da je u pitanju loša ekonomska politika.
„Privrednici koji dolaze iz inostranstva su dobrodošli, ali ne pod ovim uslovima i ovim podaničkim odnosom kakva ima ova vlast prema njima. Te firme kada iskoriste subvencije posle dve godine beže iz Srbije. Pri tome ne donose visoke tehnologije. Rezultat subvencija koje se daju sa republike i lokala su minimalne. Te firme iza sebe ne ostavljaju ništa, ni tehnologije ni veći nivo kulture poslovanja iz EU“, podseća Dragan Brajović sa liste ČAČAK PROTIV NASILJA.
Čak i kompanije iz Evropske unije koje su došle nisu donele boljitak radnicima koji su primali minimalac, a često nisu poštovana ni radnička prava. Takođe, izostala je i podrška lokalnoj zajednici zbog čega su sve glasniji zahtevi da se država okrene razvoju domaće privrede.
„Sa ovakvom politikom stvara se nelojalna konkurencija. Sa jedne strane strane firme dobijaju ogroman novac za otvaranje radnih mesta i kod njih inspekcije skoro da ne dolaze. Sa druge strane naši privrednici dobijaju minimalnu podršku a izloženi su svakodnevnim inspekcijskim kontrolama. Da domaći privrednici dobijaju tolike subvencije sigurno bi napravili uspešnije firme od inostranih. Akcenat treba staviti na domaće privrednike, povećati plate a kada se dovode firme iz EU onda treba usloviti da bar deo uslova koji imaju njihovi radnici ta prava dobiju i naši radnici“, smatra Brajović.
Medjutim, od toga za sada nema ništa. Čelnici grada najavili su da pred lokalne izbore, u maju mesecu, počinje izgradnja pogona još jedne nemačke kompanije koja se bavi proizvodnjom delova za automobile uz velike subvencije države.
STRANE KOMPANIJE NE RAZVIJAJU DRŽAVUSrbija prednjači u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija, sa gotovo 4,5 milijardi evra poslednjih godina, ali BDP u proseku raste samo 3% godišnje. Da bi se dostigli konkurenti iz Centralno-istočne Evrope (Češka, Slovačka pa i Poljska) potreban je rast od bar 5%, ukazuju iz EBRD-a. A za takav rast nedostaju ne stane nego domaće investicije, ističu u poslednjem broju „Biznis i finansija“ (B&F), i to u obimu tri puta većem nego što su dosadašnje. Njih, međutim, nema jer glavni problem nije nedostatak sredstava, već nedostatak poverenja. Sa dupliranjem direktnih stanih investicija (SDI) u poslednjih pet, šest godina (na 4,4 milijarde evra ili 7,3% BDP-a u 2022. i bar toliko o u 2023), i uz snažan rast državnih ulaganja u infrastrukturu i kapitalne objekte, BDP je u poslednjoj deceniji rastao tek oko 3% godišnje. Mnogi ekonomisti smatraju da je ovako skroman privredni rast posledica toga što domaće firme ne ulažu dovoljno u industrijski razvoj i nove tehnologije. Poređenja radi, u zemljama EU procenat domaćih privrednih investicija dvostruko je veći. I tu leži „kvaka“ zašto Srbija sa tim nivoom ulaganja ne ostvaruje veći rast BDP-a, bar od 5% ili 6% koliko je potrebno da bi po razvijenosti brže dostigla uporedive zemlje CIE. Dodatni problem je i to što podaci o veličini i strukturi ulaganja domaćih privrednika ne postoje, pa je teško uočiti oblasti u kojima bi neki podsticaji dali rezultate. Češki BDP triput većiČeška kao postkomunistička zemlja od 10,5 miliona stanovnika ima tri puta veći BDP po glavi stanovnika (26.820 dolara) nego Srbija od 6,8 miliona stanovika (9.230 dolara). Slovačka sa manje stanovnika od Srbije (5,5 miliona) ima 2,3 puta veći BDP po stanovniku – 21,391 dolar. |
Definitivno niste normalnI, uporedjujete Cesku i Srbiju. Ceska je bila sila pred prvi i drugi svetski rat, razvijena u svim pogledima za razliku od nas.Kumunizam ih je unistio, ali su se vratili.
Milune imas li sramote?
Брајо и ти знаш да Виланд није користио државне субвенције већ је све урадио из својих средстава!
Подржавам наше привреднике али их је мало који могу да одмах имају и капацитете и опрему као инострани инвеститори.