Odlaze mladi i obrazovani i retko se vraćaju

Srbiju godišnje napusti 4.500 osoba, pokazali su podaci Evropskog statističkog zavoda, što našu državu košta više od 1,2 milijarde evra godišnje.

Trend je da državu napušta sve veći broj stručnjaka u svim oblastima, a po svemu sudeći, taj trend će biti nastavljen i u narednim godinama.

Kako objašnjava Milan Šmigić iz Centra za upravljanje projektima i predavač na Politehničkom univerzitetu u Torinu, nedavno predstavljeni podaci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) govore da je Srbiju od početka ovog veka napustilo oko 654.000 ljudi, najviše mladih između 15. i 24. godine.

– Ukupan zbir direktnih i indirektnih troškova obrazovanja u Srbiji pokazuje da obrazovanje prosečnog osnovca godišnje košta više od 190.000 dinara ili oko 1.650 evra. Ovo je svakako visoka cifra, ali ona predstavlja tek prvu trećinu ukupnog troška školovanja visokoškolaca na većini državnih ili privatnih fakulteta u Srbiji. Od dva inženjera koji završe fakultet i steknu početno iskustvo u struci, jedan odlazi vani. Destinacije su najčešće bile najrazvijenije zapadnoevropske zemlje – Nemačka i Austrija, Švedska i Norveška. To dokazuje tezu da je naš sistem obrazovanja ne samo neefikasan nego i skup, a da bi se stanje popravilo neophodne su krupne sistemske reforme, a ne šminkanje postojećeg sistema, kaže Šmigić.

Prema njegovim rečima, tome doprinosi i „neefikasan ili neadekvatan sistem upravljanja programima, projektima i održavanjem u našim kompanijama“.

– U oblasti investicionog upravljanja kasnimo mnogo za razvijenim tržištima, i dalje se nalazimo u „tranziciji“, a savremene metode i prakse upravljanja projektima, ljudskim resursima i poslovnim procesima su proteklih decenija značajno unapređene, pogotovu u domenu planiranja investicione izgradnje, realizacije kapitalnih projekata i održavanja objekata, ističe Šmigić.

Branimir Stojčević, generalni menadžer Burdock Consultancy Beograd, ističe da stručnjaci iz Srbije odlaze zbog nezadovoljstva, malih plata, visokih kredita…

– Evo, na primer, jedna četvoročlana porodica u Beogradu, s prosekom od 100.000 RSD mesečno (pored režija, osiguranja, hrane, školovanja) teško može opstati bez kredita. A gde su tu odmori, garderoba, itd. Šta može motivisati mlade? Više nije dovoljno da nedeljom dobiju džeparac i da budu srećni, dok mediji poručuju nešto drugo. Motivacija jeste zadovoljan radnik je dobar i poslušan radnik. Već od starta karijere treba pružiti mladima sigurnost za budućnost, naglašava Stojčević.

Istovremeno, Milan Šmigić ističe da je Srbija po indikatoru „kapaciteta za zadržavanje talenata“ na 134. poziciji, a po indikatoru „kapaciteta za privlačenje talenata“ na 132. poziciji od ukupno 137 zemalja i da je to pokazalo istraživanje Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

– Sa druge strane Srbija ima dobre inženjere, pravnike, ekonomiste, lekare, informatičare, ali je važno motivisati ih i zadržati ih da ostanu da rade i da učestvuju u razvoju srpske privrede, naglašava Šmigić.

Na pitanje o tome kako rešiti problem odlaska stručnog kadra, Stojčević navodi da razume da je nemoguće povisiti od sutra platu sa 100 odsto svim radnicima u Srbiji, što bi naravno značilo veću kupovnu moć, balans zadovoljstva i niko ne bi tražio da napusti Srbiju.

– Trebamo još izvesno vreme biti strpljivi. Šta možemo odmah da uradimo? Možemo se fokusirati na stručnosti – a to je temelj zdrave ekonomije, jer su stručnjaci uvek traženi u svetu, bez obzira na jezik kojim govore i odakle dolaze. Govorim, dakle, o oblasti fizike, hemije, matematike, medicine, itd. Odliv kadra iz ovih oblasti je dosta velik, neprihvatljiv i zato se to mora sprečiti direktno, naglašava Stojčević i dodaje da „ako se ne posvetimo našim stručnjacima, neće nam se dobro pisati u budućnosti“.

Šmigić ukazuje da ne veruje da apeli srpskih zvaničnika na mlade da rađaju decu i da ostaju ovde mogu da uspore ili preokrenu trend pada stope rađanja, odlaska ljudi iz Srbije i samim tim smanjivanja raspoložive radne snage.

– Fokus menadžmenta naših kompanija treba da bude na podršci razvoju zaposlenih kako bi oni iskoristili svoje potencijale i poboljšali svoje veštine, na negovanju mladih talenata i privlačenju stručnjaka u domaće kompanije. Upravljanje talentima, upravljanje poslovnim procesima i znanjem predstavljaju oblike upravljanja kapitalom organizacije, a to je dugoročan, sveobuhvatan i integrisan pristup rastu kapitala i vrednosti svake kompanije. Najuspešnije kompanije na svetu svoju prednost grade upravo na razvoju sistema uspešnog upravljanja ljudskim resursima, procesima i projektima i na taj način doprinose privlačenju i zadržavanju najboljih stručnjaka, navodi Šmigić.

Komentarišući nedavnu izjavu premijerke Brnabić da se mladi ipak vraćaju u Srbiju, Stojčević ističe da njegovo iskustvo govori malo drugačije.

– Srbiju mesečno napušta 4.500 ljudi, a koliki je mesečni priliv, odnosno povratak, sigurno nije tako značajan da možemo odliv ignorisati. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje imaju posla preko glave, jer je povećan broj obrade zahteva za radne dozvole, naravno ne za naš kadar nego za strance. Mi uporno ubeđujemo naše klijente gde nudimo naš kadar za pojedine pozicije i garantujemo njihovu sposobnost, nižu satnicu od stranaca i druge prednosti, ali nažalost više biraju strance, kaže Stojčević.

Milan Šmigić navodi da je Srbija na prvom mestu u svetu po prilivu stranih direktnih investicija (britanski Fajnenšel tajms), a prema „Izveštaju o investicijama u svetu 2019“ Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) naša zemlja ima najveći priliv stranih direktnih investicija i u regionu – 4,1 milijarda dolara, uz rast od 44 odsto u 2018. godini.

– Po visini direktnih stranih investicija u našu privredu u prošloj godini prva je bila Francuska sa 710 miliona evra, slede Kina, Honkong i Tajvan, pa zatim Holandija i Nemačka i na petom mestu je Rusija sa 237,3 miliona evra. Ovo je svojevrstan paradoks, jer dok direktne strane investicije u Srbiji rastu u isto vreme naši stručnjaci odlaze u hiljadama na mesečnom nivou i sve više su angažovani na projektima u inostranstvu, zaključuje Šmigić.

Mladi stručni kadar

– Misija CPM-a i Burdocka je promocija profesije upravljanja projektima na realnim razvojnim i investicionim projektima u Srbiji, primenom savremenih znanja, praktičnim radom na metodološkoj obuci naših kadrova, implementacijom softverskih rešenja i pružanjem konsalting usluga menadžerima svih nivoa, kaže Stojčević i dodaje da treba čvrsto uvesti princip stroge odgovornosti i uniformnosti rada, omogućiti objektivnu i pozitivnu selekciju kadra i formiranje timova domaćih stručnjaka gde mora da bude i mesta za mlađi kadar, upravo da bih prenošenjem iskustva, znanja oni jednog dana preuzeli štafetu.