Odliv radne snage: Godišnje se iseli 51.000 ljudi

SRBIJU mesečno napusti 4.250, a godišnje oko 51.000 ljudi, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda. Za isto vreme sa područja Zapadnog Balkana otišlo je 228.000 mladih što je oko 20 odsto radne snage.

Zvanični podaci naše države, međutim, govore da je od 2002. do 2011. u inostranstvo otišlo 150.000 građana Srbije. Istraživanje koje je sproveo kabinet ministarke zadužene za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović pokazalo je da tri četvrtine njih ne planiraju da se vrate.

– Popis stanovništva koji će biti sproveden 2021. godine daće preciznije podatke o odlivu mozgova, ali ne mislim da će oni biti bolji od prethodnih – smatra ministarka.

Iskustva država iz našeg okruženja, koje su postale deo EU, pokazuju da je odliv radno sposobnog stanovništa poslednjih godina veoma veliki. Prema mišljenju MMF, smanjivanje radne snage može da bude sprečeno samo na dva načina – unapređenjem prava radnika i povećanjem zarada.

SVAKI PETI ZAVRŠIO STUDIJE

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine, prosečna starost 150.000 naših građana koji su od 2002. do 2011. otišli u inostranstvo je 28,7 godina. Svaki peti među njima imao je diplomu visoke škole ili fakulteta.

Jedan od načina za to je i neformalna edukacija koja se sprovodi kroz regionalni projekat „Prava u radu, rad na pravima“, koji potencira da je zadovoljstvo radnim životom važan segment celokupnog života. Projekat Razvojnog centra za mlade iz Beograda realizuje se od decembra 2018, a započet je ispitivanjem informisanosti mladih o sopstvenim pravima i položaju u radnom okruženju, na uzorku od 1.000 zaposlenih u javnom sektoru.

– Zadovoljan radnik je najproduktivniji, zato je važno pravovremeno informisati mlade kako o pravima, tako i o obavezama koje proističu iz radnog odnosa – kaže Aleksandra Knežević, programska direktorka. – Prateći potrebe mladih ispitanih kroz istraživanje, obučeni edukatori razgovarali su sa vršnjacima o mobingu, pravima koja proističu iz materinstva, otvaranju bolovanja, korišćenju slobodnih dana…

Preporuka je da se minimalne zarade moraju da podignu ili da se radi na poboljšanju prava radnika, što je i cilj projekta.

– Među mladim ljudima koji su učestvovali u istraživanju čak 80 odsto njih nije znalo kako da ostvari svoja prava, niti su detaljno pročitali svoj ugovor – kažu organizatori. – Slično je i sa ostalim zemljama EU učesnicama projekta.

Ministarka Slavica Đukić Dejanović smatra da bi trebalo razmišljati o onim mladim ljudima koji ne planiraju da se vrate u Srbiju, a čija znanja, iskustvo, kontakti i finansijska sredstva mogu biti i razvojni potencijal Srbije.