Osam godina radi za nemačku firmu

Prema najnovijem istraživanju koje se bazira na podacima Svetske banke i frilensing sajtova, u Srbiji rade 24.605 frilensera i nalazimo se na 11. mestu u svetu. Zanimljivo je da su iza nas mnoge veće zemlje poput Brazila, Australije i Nemačke. Od tih skoro 25.000, aktivnih frilensera je 5.534, što je 22,49 odsto od ukupnog broja.

Jedan od njih je i Čačanin Stevan Radović, koji je u svet frilensa ušao 2010. godine.

Stevan Radović

— Manje više sve se desilo slučajno, s obzirom da sam bio nezaposlen sa 25 godina. Bukvalno mi je neko usput spomenuo frilensing i za Upwork, pa sam se malo više zainteresovao i istraživao. Pre toga sam nešto sitno radio, Amazon je davao mogućnost da radiš neke sitne posliće, ali nisi mogao da podigneš novac u Srbiji, nego si morao da kupuješ stvari na Amazonu. Bilo je još nekih sitnih poslova, kao što je kliktanje na link gde dobiješ cent ili dva, pa se to vremenom nakupi — priseća se Stevan svojih početaka.

Kako kaže, nakon prijave na Upwork počeli su da pristižu poslovi. Početna cena koju je tražio bio je dolar na sat, što je, kaže, smešno, da bi potom cenu dizao lagano, dva, tri i u jednom trenutku četiri dolara na sat.

— Kada sam se prijavio na Upwork nisam mogao nešto posebno da stavim na profil. Napisao sam ono što sam znao da mogu da odradim, generička pretraga podataka, nešto vezano za engleski jezik. Programiranje nisam znao. Slao sam jednu prijavu dnevno, pa šta se desi desi. U to vreme nije bilo nekih ograničenja za slanje, a danas moraš da kupiš, recimo, 60 konekta, što je određena cifra dolara. Prvi posao je bio nešto sa fotkama, znam da je to bilo 5 dolara. Na to se još oduzima Upwork taksa, tako da je bilo 4,5 dolara. Uradio sam dva takva posla, a onda je usledilo progresivno povećanje. U jednom trenutku sam video oglas za jednu slovenačku firmu gde sam radio pripremu podataka koja kasnije ide na sajt. To su podaci o proizvodu, fotografije, cene, ponude….U isto vreme je „upao“ Fejsbuk gde sam radio proveru standarda, da bi 15. aprila 2012. video oglas jedne nemačke firme. U tom trenutku sam radio tri posla odjednom. Medjutim, brzo sam odustao od drugih poslova i posvetio se namačkoj firmi. Skoro osam godina, i dalje radim za njih — kaže Stevan.

Stevanova slika se nalazi na frižideru u sedištu firme u Nemačkoj

Stevanova firma se nalazi u Berlinu i kod njih je do sada išao više puta. Pomoću specijalnog softvera radi dokumentaciju i planiranje kompjutreskih mreža. Zadovoljni saradnjom, Stevan je u međuvremenu dobio još dva saradnika, pa srpsko odeljenje ove nemačke firme danas zapošljava tri radnika.

— To je igrom slučaja. Svako bi voleo da mu upadne kašika u med, ali treba sreće i upornosti — kaže Stevan.

Prednosti rada kao frilensera je veća zarada u odnosu na većinu poslova u Srbiji, neko fleksibilnije radno vreme, sloboda pokreta, jer ako imaš laptop i pristup netu možeš da radiš odakle hoćeš.

Stevan sa kolegama u Berlinu

— Moja iskustva su pozitivna sa stranim poslodavcima, daleko su normalniji ljudi nego u Srbiji. Mana ovog posla je to što postoji mogućnost da ćeš „zakucati“ u kući. Ako si društvena osoba i izlaziš često, onda ti neće biti problem. Ako si introventniji tip kao ja, postoji opasnost da ćeš se zabijati u kuću jer nemaš potrebu da izlaziš. To se reši nekim habom ili pronalaskom kancelarije, izlaziš iz kuće među ljude. Mana je i nedostatak kreditne sposobnosti ako novac ne primaš  na bankovni račun. Nemaš zdravstveno i penziono osiguranje, ali to sada možeš privatno da plaćaš — napominje Stevan.

Jedna od mana je i nesigurnost ako odmah ne nađete posao koji je stalan, jer nikad ne znaš da li ćeš dobiti sledeći. Međutim, ako imate dobre ocene neće biti teško da ih nađete.

— Ti daješ ocene poslodavcu i oni tebe ocenjuju. Ja imam ocenu 4,99, ali zato imam stoprocentno zadovoljstvo na strani klijenata. Ocena bi bila suštinski sve ako nećeš da imaš problema u budućem radu. Pogledaće kvalifikacije, ali se gledaju iskustva. Ako ti stoji trojka na pet poslova, zašto bi neko rizikovao sa tobom — kaže Stevan.

Najveći problem sa kojim se suočavaju frilenseri u Srbiji je podizanje novca za obavljen posao. Nažalost, kompletan poreski sistem ne prepoznaje alternativne oblike zapošljavanja, kao što je slušaj i sa frilenserima, a to je najvažnije da bi se ove osobe uvrstile u domaći sistem zaštite zaposlenih na različite načine. U tom kontekstu frilenseri nemaju interes da zvanično prijave svoj posao, pa ih država ne vidi kao zaposlene osobe.

— Verujem da i dan danas uzimaju visok porez. Odavno sam rekao, reći ću i sad, neću im platiti dinar poreza dok kod zakon o oporezivanju bude isti za nas i za nekoga ko radi u javnom sektoru. Frilenseri samo donose novac u Srbiju, izvozimo znanje. Da plaćam 30-40 odsto mi ne pada na pamet. Što se tiče načina plaćanja ima više varijanti. Počeo sam sa standardnm načinom – priliv na devizni račun. To je manjkava varijanta jer traje duže. Recimo, Rajfahzen banka uopšte nije imala kategoriju priliv novca usled obavljenog posla. Morao sam da popunjavam jedan te isti papir kada sam dolazio po platu. Neko mi je 2013. pomenuo Pionir servis (Payoneer). Vrlo lako dobiješ karticu, treba samo da otvoriš profil. Završi se verifikacija brzo, pošalju ti karticu i sa Upwork naloga pošalješ novac na pay nalog koji ti stoji na standardnoj debit kartici. Daju i master kartice. Transfer novca se obavi za 5 do 10 minuta — objašnjava Radović.

On pozdravlja formiranje Startap centra čije prostorije liče na habove koji su otvoreni u Beogradu i Novom Sadu, ali kao problem ističe cenu zakupa, koja je skoro duplo veća nego u ovim gradovima. 

Najviše ima programera i grafičkih dizajnera

Među frilenserima koji rade putem onlajn platforme najviše ima programera i grafičkih dizajnera. Slede kontent kreatori, koji se bave pisanjem tekstova, osmišljavanjem sadržaja, zatim stručnjaci za SEO optimizaciju sajtova (da sajt korisnika bude na prvim stranama prilikom pretrage) i druge vrste digitalnog marketinga. Traženi su i 3D modelovanje, video-animacija, prevodi sa stranih jezika, ali i uživo, onlajn, podučavanje stranih jezika…