Ovo su profesije koje će se tražiti u budućnosti

Ovaj milenijum i razvoj digitalne tehnologije doneli su velike promene na tržištu rada, a ulazak u treću dekadu 21. veka, prema analizi Kraljevskog instituta u Londonu, doneće još novih zanimanja koja 80-ih, kada je rođena populacija koja pred sobom ima još 30 godina radnog staža, nisu bila ni zamisliva.

Stručnjaci za tržište rada desetak godina upozoravaju da će promene u bliskoj budućnosti postati sve brže i češće i da će svaki radnik, kako bi se održao na tržištu, kontinuirano morati da ulaže u svoje veštine i znanje, a za zadržavanje konkurentnosti biće važno prepoznati i nužnost relativno čestih promena u karijeri.

Vremena u kojima ste ceo život radili jedan posao ili čak i u jednoj struci, su za nama, kažu stručnjaci. Nova zanimanja uglavnom će se generisati u domenu digitalizacije, a prema analizi britanskih stručnjaka, potražnja za njima zavisiće i o tome kako se država i ekonomija postavila prema razvoju tehnologije.

Digitalni detoks za zdravlje

U ovoj deceniji rašće potražnja za naučnicima na području bihevioralnih nauka, poput psihologa ili sociologa, analitičarima baza podataka pa čak i savetnicima za odvikavanje od digitalnog sveta.

Naime, digitalna detoksikacija već je sada popularna u svetu i sve je više savetnika koji ljudima pomažu da prežive određeno vreme bez svojih omiljenih uređaja poput mobilnih ili tableta. Stručnjaci tvrde da odmor od tehnologija godi psihičkom zdravlju i da je taj oblik detoksikacije možda i važniji od češće detoksikacije tela. Ta će tri zanimanja, kažu Britanci, biti najtraženija, ali kako smo napomenuli, zavisno o odnosu prema tehnologijama, u idućih deset godina rašće na tržištu potražnja i za drugim profilom radnika.

U tipu ekonomije koji su nazvali „Big Tech“ odnosno doba automatizacije, tražiće se softverski diveloperi, konsultanti za digitalnu transformaciju i PR-ovi specijalizovani za tehnologiju. Sistem je to u kojem bi se tehnologije razvijale i primenjivale jako brzo i bez ograničenja, ali bi uz pozitivan efekat pada cena proizvoda jako porasla i nezaposlenost.

„Precizna ekonomija“ sistem je u kojem tehnologije napreduju umerenim tempom, ali je pristup podacima slobodan što omogućava kompanijama stvaranje baza podataka i precizniji uvid u ponašanje potrošača.

U takvom bi sistemu rasla potražnja za stručnjacima za bihevioralne nauke poput psihologa ili sociologa, za analitičarima baza podataka i stručnjacima za onlajn reputaciju.

Empatična ekonomija

„Ekonomija egzodusa“ scenario je u kojem dolazi do krize s uticajem negativnijim čak i od velike finansijske krize iz 2008. Ta crna slika ne preti globalno u idućoj deceniji već je postavljena samo za Veliku Britaniju u kontekstu Bregzita. Ipak, u takvim okolnostima izolovane V. Britanije fondovi za ulaganje su iscrpljeni, produktivnost je na niskom nivou pa padaju i primanja zaposlenih i sve više građana gubi veru u kapitalizam. U takvoj situaciji, rasla bi potražnja za dizajnerima reciklirane odeće, kooperantima za proizvodnju hrane, ali i stručnjacima za uštedu energije.

„Empatična ekonomija“ je sistem u kojem tehnologija daje rešenja koja se brzo primenjuju, ali u istom ritmu raste i svest javnosti o opasnostima koje vrebaju pri upotrebi tehnologija. Zato se automatizacija sprovodi oprezno i u saradnji sa sindikatima i zaposlenima, a sve veći deo raspoloživog dohotka ulaže se u obrazovanje i zabavu. U takvom bi scenariju rasla potražnja za savetnicima za odvikavanje od digitalnih tehnologija i ličnim PR savetnicima.