Pada broj korisnika mobilnih telefona

Prihod od mobilne telefonije beleži rast veći od tri odsto, uprkos smanjenju broja korisnika, svedoče podaci RATEL.

Direktor RATEL-a Vladica Tintor rekao je za Tanjug da, pored fiksne telefonije koja beleži pad broja pretplatnika i tek je 79,5 odsto domaćinstava imalo fiksni telefon, u prethodnih nekoliko godina opada i broj korisnika mobilne telefonije u Srbiji što je, navodi, trend i u svetu.

Tako, prema podacima RATEL-a, broj korisnika mobilne telefonije u 2018. beleži manji pad od oko 2,2 odsto u odnosu na 2017. godinu, a Tintor navodi da njihov broj i dalje premašuje ukupan broj stanovnika u Srbiji.

Kaže da je u 2018. godini na 100 stanovnika bilo 120 korisnika mobilne telefonije, a u 2017. godini 122.

Uprkos smanjenju ukupnog broja korisnika u poslednje tri godine, podaci RATEL-a su pokazali da količina odlaznog govornog saobraćaja u minutima ipak raste, pa je tako u 2018. godini zabeleženo povećanje od 6,3 odsto u odnosu na 2017. godinu.

S druge strane, broj poslatih poruka i dalje ima opadajući trend sa oko dve poruke dnevno po korisniku, što je smanjenje od 7,6 odsto.

Tintor je rekao da je dobra stvar to što prihod od mobilne telefonije beleži rast veći od tri odsto.

„Bez obzira što nije moguće povećati korisničku bazu, operatori i dalje pronalaze način da povećaju prihode, što je dobro za tržište“, smatra Tintor.

Što se tiče interneta i kablovske televizije, Tintor je rekao da se tu već nekoliko godina beleži rast i broja korisnika i prihoda.

Tako je u Srbiji u 2018. bilo više od milion i po korisnika interneta što je, navodi, rast od skoro pet odsto u odnosu na 2017. godinu.

I dalje se za pristup Internetu najviše upotrebljavaju mobilni telefoni, što je rezultiralo porastom broja korisnika usluge mobilnog interneta od 10,7 odsto, pokazali su podaci RATEL-a.

Tako je povećanje broja korisnika uslovilo i povećanje obima internet saobraćaja, koji se udvostručio u odnosu na 2017. godinu i u 2018. je iznosio skoro 218 miliona GB na godišnjem nivou.

Gradjani su internet najviše koristili za traženje informacija o robi i uslugama (76,8 odsto) i gledanje video sadržaja sa internet servisa za razmenu kao što su YouTube, Flickr, Picasa (76,3 odsto), kao i za društvene mreže poput Facebooka i Twitera (70,3 odsto).