Pale prosečne plate, u Čačku niža za 5.000 din

Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u januaru 2017. godine iznosila je 41.508 dinara, što je nominalno manje za 22,4% i realno manje za 23,5% nego u decembru 2016, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U poređenju sa januarom 2016. godine prosečna neto zarada je nominalno veća za 2,6% i realno za 0,2%.

Najveće prosečne zarade u januaru isplaćene su u Sjenici 78.467 dinara, zatim u Surčinu 74.332 dinara, Kostolcu 71.395, Sevojnu 66.981 dinara, Lazarevcu 62.755 dinara.

Najniže zarade u januaru imali su stanovnici Odžaka 19.031, Bele Palanke 19.771 i Trgovišta 19.592 dinara.

Prosečna zarada u Čačku u januaru iznosila je 37.200 dinara, što je pad za više od 5.000 dinara u odnosu na decembarsku zaradu koja je iznosila  43.981  dinar.

U Moravičkom okrugu najniže zarade i u januaru imali su stanovnici Ivanjice koji su u proseku primili po 25.191  dinar. Najveće plate u okrugu i u januaru imali su žitelji Lučana kojima je u proseku isplaćeno po 48.780  dinara. Zanimljivo je da su u januaru Milanovčani imali nižu prosečnu zaradu u odnosu na Čačak posle dugo vremena – 34.042 dinara, što je priličan pad u odnosu na decembarsku zaradu koja je iznosila  52.307 dinara.

Od okolnih gradova, u Užicu je prosečna januarska zarada iznosila 46.062  dinara, Kosjeriću 37.351 , Kraljevu 35.815  dinara, Kragujevcu 40.036, Požegi 29.474 , Čajetini 37.562 , Topoli 34.941  i Arilju 27.979  dinara.

Prosečna plata ubuduće po stvarnim ciframa, ne anketi

Republički zavod za statistiku i Poreska uprava potpisale su sporazum o saradnji po kom će zahvaljujući elektronskim poreskim prijavama RZS dobijati podatke direktno od PU umesto od izveštajnih jedinica, odnosno anketom.

Osim što će ovakav način razmene podataka smanjiti troškove i opterećenost privrede jer se jednom dostavljen podatak ma kojoj državnoj instituciji neće slati drugoj, već će ih državni organi međusobno razmenjivati u RZS ističu da će prelazak na korišćenje administrativnih podataka dovesti do promene metodologija. Umesto sprovođenja statističkih istraživanja na bazi uzorka, od sada će statističari radi sa kompletnim podacima.

Kako objašnjavaju u RZS, podaci Poreske uprave će se koristiti za obračun statističkih pokazatelja o zaradama, za istraživanje o rashodima u oblasti socijalne zaštite, za istraživanje o prihodima i uslovima života i za obračun makroekonomskih agregata sektora domaćinstva i MSPP.

Jedna od zamerki na obračun prosečne zarade u Srbiji bila je i to što statistika nije uzimala u obzir zarade preduzetnika.

U RZS kažu da će „u obračun prosečnih zarada ući i zarade zaposlenih kod preduzetnika, što je i do sada bio slučaj, ali će obuhvat svakako biti bolji, pa samim tim očekujemo i kvalitetnije podatke. Kada je reč o preduzetnicima, u obračun prosečne zarade će ući oni preduzetnici koji ostvaruju zaradu. Podsećamo da mnogi od njih ne ostvaruju zaradu već samo profit„.

Ovo je bila i jedna od glavnih zamerki javnosti na obračun prosečne zarade koji je objavljivao RZS. Naime, statistika nije uzimala u obzir zarade preduzetnika uz objašnjenje da nisu dovoljno pouzdani. S druge strane, upućeni tvrde da preduzetnici u 90 odsto slučajeva isplaćuju minimalac, a pošto ih je oko 240.000, to bi uticalo i na smanjenje prosečne neto plate u Srbiji koja je u decembru iznosila 53.456 dinara. Naravno, prosečna plata je najveća u decembru jer se tada isplaćuju razni bonusi, podsticaji, pa čak i delovi januarskih plata zbog praznika.

_________________________________________________________________