Pandemija je oborila BDP Srbije u 2020. za 3,2 odsto

Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji 2020. godine u vreme pandemije bolesti kovid-19 je 3,2 odsto, rekao je saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.

On je u intervjuu Beti rekao da to pokazuju zvanični preliminarni podaci za period trajanja pandemije koja je počela sredinom marta, posle prvog kvartala 2020. godine.

„Manji pad BDP u Srbiji u odnosu na pad BDP u evropskim zemljama posledica je nerazvijenosti privrede i značajnog doprinosa poljoprivrede i industrijske proizvodnje u kojoj mali udeo imaju trajna potrošna dobra“, rekao je Gligorov.

Uz to, značajan doprinos rastu BDP-a su, prema njegovim rečima, javna potrošnja i javna ulaganja, „što se vidi i u porastu plata“.

Dodao je da je pad tržišnih usluga veliki i sličan je onom u razvijenim zemljama i to će ograničiti oporavak Srbije u 2021. i narednim godinama.

„U prvom kvartalu 2021. ne bi trebalo očekivati privredni rast jer će epidemija potrajati, a i zbog toga što je u prvom kvartalu 2020. godine stopa rasta bila visoka“, rekao je Gligorov.

Stanje na tržištu rada bi, prema njegovoj oceni, moglo da se pogorša jer će privatni sektor morati da se konsoliduje.

Investicije su, kako je rekao, u 2020. godini, ako se izuzmu javna ulaganja, značajno smanjene i malo je verovatno da će se to promeniti na početku 2021, a kako će se kretati kasnije zavisi od suzbijanja pandemije.

„Problem će biti spor oporavak privatnih investicija. Prvobitni plan fiskalne konsolidacije je bio da se podstaknu privatna ulaganja, smanjenjem javne potrošnje, a ukoliko se ne oporave privatna ulaganja, domaća kao i strana, to će biti problem, ne kratkoročno već dugoročno“, rekao je Gligorov.

Istakao je da su sada kamatne stope niske, pa javni dug ne izaziva zabrinutost, ali kada se ubrza oporavak razvijenijih privreda porašće troškovi zaduživanja za zemlje kao što je Srbija i to će biti ograničavajući faktor za privredni rast.

On je rekao da je rizik sa „fiksnim“ kursom to što vremenom postaje skuplje, najpre politički, a posle i privredno, odustati od njega nego ga održavati“.

„To je sasvim jasno iz srpskog iskustva. Sada je to problem koji se odlaže jer su kamatne stope na strane dugove male, a spoljna trgovina je umanjena. Ali to je rizik koji nije neophodan, a neminovno će se povećati. Nije problem sam kurs, već monetarna i politika kursa“, rekao je Gligorov.

Državna pomoć privredi je, prema njegovim rečima, načelno bila valjano usmerena, ali je potrebno podržati oporavak tržišnih usluga, a „to se već vidi na aviokompaniji“.

Na pitanje da li će se gasiti male i srednje firme, Gligorov je rekao da „nema sumnje da se negde u junu prošle godin odlučilo da je prihvatljivo da se značajnije veći broj ljudi zarazi i da se stoga poveća smrtnost od epidemije kako bi se ostvarili politički i privredni ciljevi“.

„To opet, ima za posledicu produženu krizu u uslužnom sektoru jer će se uticaj epidemije odužiti“, naveo je Gligorov.

Odgovarajući na pitanje kako ocenjuje „reforme“ javnih preduzeća Gligorov je rekao da „to gledamo pola veka“.

„Promene u javnim preduzećima imaju za cilj da sve ostane isto“, rekao je Gligorov.

Na pitanje ima li Srbija ekonomske snage da pomaže srpskim manjinama u regionu, finansiranjem gradnje infrastrukture i raznih objekata, Gligorov je rekao da „to nije nepopularno“.

„Javnost očigledno smatra da je to opravdano. Da li bi bilo bolje u nešto drugo ulagati, bilo bi. Da li je ne mali deo tog novca bačen, jeste. Ali ako politička javnost nije u opoziciji, to je trošak koji se želi“, ocenio je Gligorov.