Papirni i elektronski dokumenti

Čuvanje obimne dokumentacije u fiokama i ormanima uskoro će postati stvar prošlosti jer će od sledeće godine papirni i elektronski dokument biti izjednačeni po važnosti. Time će građanima i privredi biti olakšano bavljenje administracijom i smanjeni troškovi. Zakon o elektronskom poslovanju, koji će izjednačiti papir i digitalni zapis, biće usvojen u naredna dva meseca. 

Novim propisom biće objedinjeni postojeći propisi o e-potpisu i e-dokumentu i propisano trajno čuvanje dokumenata u elektronskoj formi. U izradi zakona Vladi će pomagati nedavno formirani Savet za razvoj e-poslovanja koji vodi ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

– Donošenje zakona o e-poslovanju je potreba građana i privrede, ali i naša obaveza da razvijamo e-upravu i uskladimo se sa evropskom direktivom. Neophodno je da ovaj zakon donesemo i da bi 1. januara počelo izdavanje elektronske građevinske dozvole. Zato je NALED predložio da zajedno sa zakonom bude usvojena uredba o elektronskom kancelarijskom poslovanju u objedinjenoj proceduri kako bi svi organi, koji su do sada pri izdavanju odobrenja za gradnju radili isključivo sa papirima, morali da se prilagode novoj proceduri – kaže Vladan Atanasijević, predsednik UO NALED-a i regionalni direktor za javni sektor u kompaniji Asseco SEE.

Elektronsko arhiviranje koje će biti jedna od okosnica novog propisa već primenjuje Agencija za privredne registre, ali je pre svega bitno da elektronski dokument priznaju inspekcijski organi. Čak i u sudovima prednost daju dokumentu koji stranka donese na papiru.

Privreda je zbog propisa donetog pre dve decenije (Zakon o kulturnim dobrima) u obavezi da 10 godina čuva poslovnu dokumentaciju na papiru što stvara velike nepotrebne troškove skladištenja. 

Kolike će uštede doneti novi zakon pokazuje računica po kojoj jedan trgovinski lanac godišnje generiše oko 2,5 miliona dokumenata, a svaki od njih ima u proseku četiri lista. Kako papir košta pola evrocenta, a toner 1 evrocent dolazi se do računice da troškovi štampanja 10 miliona stranica svake godine idu i do 150.000 evra. Na ovu brojku potrebno je dodati i troškove zakupa ili kupovine magacinskog prostora, radnika, struje i servisa.

_________________________________________________________