Pljačka na Železnici: Preduzeće u službi SNS firme

Kada je u februaru ove godine tužiteljka Višeg suda u Beogradu Bojana Savović naložila hapšenje šest lica osumnjičenih da su oštetili Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ za 7,5 miliona dolara, javnost je prvi put saznala koliko je za državnu korupciju i aktuelnu vlast bitna firma Bauvezen.

Viši javni tužilac Nenad Stefanović je momentalno predmet oduzeo tužiteljki Savović, a da bi se na vreme obezbedio i tužiteljki Jasmini Paunović koja je radila na drugom kraku istog slučaja – pranju novca u kome je Bauvezen takođe jedan od aktera.

Pritom se smenjene tužiteljke nisu bavile činjenicom da je Bauvezen sklopio barem 103 ugovora sa državnim organima i preduzećima vrednim više od 130 miliona evra, već samo jednim poslom – izgradnjom industrijskog koloseka dužine 21,5 kilometara kojim bi se termoelektrana Kostolac B i Površinski kop Drmno povezali sa državnom železnicom.

I činjenicom da iako je posao uknjižen i naplaćen kao završen, i dalje nedostaje više kilometara pruge.

Ništa čudno da pruge nema, imajući u vidu da je NIN (istraživanje objavljeno u broju od 30. marta 2023) pronašao čak 49 javnih nabavki u kojima je Bauvezen angažovan bilo samostalno, bilo kao član konzorcijuma, u periodu kada se nalazio na crnoj listi Ministarstva građevinarstva, ukupne vrednosti 6,76 milijardi dinara sa PDV-om. Crne i bele liste uspostavljene su 2014. godine sa idejom da se uvede red u „haos u građevinarstvu“ i zaustave štetni „dogovori u četiri oka“.

– Cilj ministarstva je da što više firmi bude na beloj listi i da se nateraju preduzeća da poštuju rokove, obaveze prema državi, radnicima i drugo – objasnila je tadašnja ministarka Zorana Mihajlović, ističući da sve firme koje su na crnoj listi neće moći da učestvuju u projektima koje finansira država.

„Sve firme“ očigledno nisu obuhvatale i Bauvezen, koji se na njoj nalazio neprekidno od njihovog uvođenja pa sve do kraja 2018. godine. Narednu godinu su proveli na beloj, ali je neobično da im na listama iz te godine nijednom nije uračunat rad „na crno“ (faktor koji se uzima u obzir) budući da je u izveštaju Ministarstva rada za 2019. godinu evidentirano dva puta po četiri radnika koja su bila angažovana bez ikakvog ugovora na Bauvezenovom gradilištu u Despotovcu.

U 2020. su se ponovo tri meseca nalazili na crnoj listi, da bi Ministarstvo ubrzo odustalo od njenog daljeg ažuriranja i omogućilo Bauvezenu da radi kao i do tada, ali bez brige da bi neko zbog toga mogao da prigovara.

Stvarna opasnost od takvog prigovaranja, čini se, nije ni postojala. Naime, kako su crne liste ažurirane ređe nego što je prvobitno bilo zamišljeno, Infrastruktura železnice Srbije je u julu 2018. pokušala da sazna da li je grupa preduzeća (uključujući Bauvezen) koja je podnela ponudu na javnoj nabavci za rekonstrukciju ranžirne stanice Beograd, poslu procenjene vrednosti od 617 miliona dinara, izmirila svoje obaveze prema državi.

Logično, obratila se Poreskoj upravi od koje je samo traženo uverenje da su ponuđači izmirili „dospele poreze, doprinose i druge javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije“.

Filijala Lazarevac (sedište Bauvezena) odbila je ovakav zahtev uz obrazloženje da su podaci o poreskom obvezniku – tajni.

– Odredbama člana 7. st. 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. Glasnik RS“, broj 80/02,…,30/18) regulisano je da je obaveza čuvanja tajnog podatka povređena ako se dokumenti, činjenice, odnosno podaci o poreskom obvezniku neovlašćeno koriste ili objave – citira se u odgovoru PU Lazarevac i zaključuje da kako zahtev za izdavanje uverenja nije podnet od strane ovlašćenog lica, on se i odbija kao neosnovan.

Beogradska filijala je istovetno odlučila u slučaju druga dva preduzeća (Elnos i Energoprojekt niskogradnja) i ništa nije pomoglo što se IŽS pozvala na Zaključak Vlade od 4. maja 2017. godine koji se bavi potrebom za dodatnim proverama ponuđača u oblasti saobraćajne infrastrukture.

Pri tome, prema poslednjoj tada dostupnoj crnoj listi Ministarstva, Bauvezen je imao poreski dug od 90 miliona dinara, a Elnos 19 miliona. U prepisci u koju je NIN imao uvid, državni sekretar Miodrag Poledica obavestio je Zoranu Mihajlović o apsurdnosti takve situacije, na šta je ministarka obećala da će se samo ministarstvo obratiti Poreskoj i objasniti da rade velike infrastrukturne projekte na čiji kvalitet utiču i tražiti da postupe u skladu sa Zaključkom Vlade. Ipak, ni to nije bilo dovoljno da Infrastruktura železnice dođe do željene informacije.

Konačno ukidanje crnih i belih lista podseća na raniju situaciju kada je zakonski mehanizam koji je zabranjivao na određeno vreme učešće u javnim nabavkama firmama koje za godinu dana dobiju „negativne reference“ (zbog neispunjavanja ugovornih obaveza) od tri različita naručioca, ukinut čim je Bauvezen postao prvo preduzeće kome je tako nešto pošlo za rukom.

Crna lista, negativne referencije i poreski dug

Uz crnu listu i negativne reference, Bauvezen se našao na još jednoj neslavnoj listi (stiče se utisak da su uspeli da izbegnu jedino spisak poslodavaca kod kojih su uočene nepravilnosti u vezi sa ostvarivanjem prava trudnica i porodilja) – najvećih poreskih dužnika.

Na njoj se prvi put pojavio 2017. godine, a prošle godine je bio na 52. mestu sa ukupnim dugom od 137 miliona dinara. Samo to je bilo dovoljno da se Bauvezenu ne dozvoli prijavljivanje na bilo kom tenderu, ali su oni bez problema potpisivali ugovore sa državom i njenim preduzećima, među kojima je i Infrastruktura železnice.

Iako posao zbog kog je tužiteljka Savović naložila hapšenje direktora Bauvezena Nemanje Trifunovića nije sklopljen sa železnicom već EPS-om (Bauvezen se pojavio kao podizvođač firme Italiana construzioni iz Rima), zaposleni u IŽS tvrde da je Bauvezen taj posao dobio na osnovu foto-dokumentacije tako što su slikali njihove mašine i na njih stavili logo Bauvezena. Zatim su prugu od 21 kilometra radili duže od tri godine, potrošili sav novac i do danas je ostavili nezavršenom.

I pored toga Infrastruktura železnice je u periodu od 2016. do 2022. sklopila devet ugovora sa Bauvezenom, od kojih se već kod drugog „saplela“.

Ugovor za radove na sanaciji pruge Loznica – Gornja Koviljača je potpisan 23. marta 2018. sa Bauvezenom u zajedničkoj ponudi sa firmom GIP Konstruktor, a ugovorena vrednost je bila 162,4 miliona dinara sa PDV-om.

Poslovni kapacitet su dokazivali potvrdom koju im je izdala Italiana construzioni za posao radova na sanaciji pruge Predejane – Džep. Nakon tri meseca je ustanovljeno da kasne sa radovima, a da su konkurišući na tenderu priložili fiktivan ugovor za zakup mehanizacije.

– Bauvezen nije bio sposoban da samostalno izvodi radove i bilo mi je jasno da je radove na deonici Loznica – Gornja Koviljača dobio na prevaru, uz pomoć mojih prvih saradnika koji su me kasnije, nakon izbacivanja Bauvezena sa gradilišta, sprečavali da organizujem završetak radova. A radove je sopstvenim resursima završila Infrastruktura železnice Srbije na način da je povukla mašine sa deonice Kać – Titel. Pruga Šabac – Loznica puštena je u saobraćaj 31. avgusta 2018, dan pre roka, a ja sam na merama bio od 9. avgusta 2018. godine, nakon što su propali svi pokušaji Bauvezena da ne bude izbačen sa gradilišta – kaže Miroljub Jevtić, bivši direktor Infrastrukture železnice i dodaje da su radovi ipak završeni u roku.

Ali nije samo Bauvezen izbačen, „izbačen“ je i Jevtić. Preciznije, u januaru 2020. je uhapšen (kasnije i osuđen) zbog primanja mita u vrednosti od 10.000 evra, a naknadno je protiv njega podignuta još jedna optužnica (proces je još uvek u toku) zbog nameštanja tendera. I tokom tužilačke istrage, ali i tokom sudskog procesa, pokušavao je da dokaže da je u pitanju „progon, odmazda i podmetačina“ jer je sprečio štetu od više stotina miliona evra zaustavljajući sporne aranžmane sa Bauvezenom i ruskim RŽD internacional.

Sud nije želeo da prihvati kao dokaz rešenja o oduzimanju sertifikata Bauvezenu za održavanje železničkih pruga i za održavanje teretnih vagona, koja su izdata na osnovu falsifikovane dokumentacije, na okolnost da je sprečen težak oblik organizovanog kriminala, sa obrazloženjem da Bauvezen nema veze sa ovim slučajem.

Zar je moguće da nema veze sa ovim slučajem ako sam stavljen na mere nakon izbacivanja Bauvezena sa gradilišta u Loznici, ako mi je policija došla u kancelariju nakon što su Bauvezenu oduzeti sertifikati za održavanje železničke infrastrukture, i ako sam uhapšen nakon što sam zatvorio gradilište pruge Jajinci – Mala Krsna na kome su bili angažovani?

Svi na železnici i u stručnoj javnosti znaju da je ovo kazna i odmazda baš zbog Bauvezena. To je rekao i novinar Slobodan Georgijev, koji je odmah posle mog hapšenja dao komentar na Tviteru: ’Bauvezen’“, navodi se u Jevtićevoj žalbi upućenoj Apelacionom sudu u Beogradu.

A za NIN pojašnjava šta je mislio kada je svojevremeno izjavio da je svako ko je u Infrastrukturi železnice odbio da se bavi kriminalom za račun Bauvezena uhapšen: „U drugom predmetu koji se vodi protiv mene uhapšena su još dvojica mojih kolega, Predrag Ćurčić koji je bio zamenik direktora građevinskog sektora i direktor sektora za nabavke Branimir Alimpić. Iz samih transkripata se vidi da su Alimpiću i njegovoj porodici, ne jednom, pretili ljudi koji su vezani za Bauvezen zato što ne namešta tendere za Bauvezen, a Predrag Ćurčić je dao izjavu da mu je dva puta nuđen novac od Bauvezena i da je on oba puta vratio novac, tako da je neposlušnost teško plaćena.“

Bez ulaženja u tužilačku istragu ili sudske postupke koji se vode protiv Jevtića, nije jasno zbog čega su pravosudni organi odbili da se pozabave dokumentacijom iz koje se jasno vide mnogi nelogični i na prvi pogled sumnjivi potezi u poslovanju između Bauvezena i Infrastrukture železnice.

Recimo, da je Bauvezen dobijao tendere nudeći manju cenu od konkurencije, ali da je unutar Infrastrukture železnice imao svoje ljude koji su odavali načine na koje cenu mogu da podignu naknadno. Kao dokaz za to Jevtić je tužiocu dao na uvid mejl u kome zaposlenica ISŽ Svetlana Đokić objašnjava tadašnjem direktoru Bauvezena Nemanji Trifunoviću kako da napiše odštetni zahtev.

U njemu između ostalog piše: „Postoji još jedna varijanta koju sam pronašla, a to je da se direktni troškovi uvećaju kako je dato u njihovoj tabeli na kraju za još 12 odsto, pa plus 3 odsto, i za još 3 odsto; u ovom slučaju dobili bi za donji stroj 413.165,96 eura a za gornji stroj 277.992,41 euro. Ukupna vrednost bi iznosila 1.162.843,80 eura i dodatni profit od 5 odsto, koji možda finansijeri ne bi prihvatili ali mislim da ih možemo ubediti na to, a onda bi dobili cifru od 1.220.985,90 eura. Ovo je moguće odbraniti.“

A čak se i tražio način da se zanemare podaci iz građevinskih dnevnika, u kojima su jasno evidentirano dani u kojima radova uopšte nije bilo: „Postoji mogućnost ukoliko uspemo Ranko, Miško i moja malenkost da ubedimo ostale članove da ne umanjujemo broj dana za period od 138 dana (18. 12. 2014. god. do 5. 5. 2015. god), onda bi se iznos povećao za više od sto hiljada eura, ali to nisam imala vremena detaljno da izračunam, ali ću to uraditi iza nedelje.“

Savović: Tužilac je dužan da proveri sve navode iz dokumentacije

Dokazi upućuju i na malverzacije prilikom izgradnje već pomenute pruge Jajinci – Mala Krsna, gde se Bauvezen pojavio kao podizvođač konzorcijuma Kolas – Energoprojekt, ali je izbačen zbog lošeg kvaliteta, kašnjenja, ali i činjenice da mu je oduzet sertifikat za održavanje pruga jer je izdat na osnovu falsifikovane dokumentacije.

Osim sporne dokumentacije i traljavog izvođenja radova, Bauvezen se na ovom poslu proslavio i krađom – 2. marta 2019. godine ukrali su most. Konkretno, na deonici Jajinci – Mala Krsna je planirana rekonstrukcija dva mosta, što je moralo da se obavi uz stručni nadzor, ali je Bauvezen bez znanja železnice na jednom mostu uklonilo čeličnu konstrukciju, tako da su od njega ostali samo stubovi, što je dovelo do spora između investitora i podizvođača.

Na drugom mostu nije bio uklonjen sav čelik, ali se taj slučaj nije našao na sudu. Prvi jeste i ne, nije tužen Bauvezen već pravno lice Infrastruktura železnice Beograd i Milan Maksimović kao odgovorno lice jer nisu obezbedili stručni nadzor nad uklanjanjem mosta. Pravni zastupnik Infrastrukture je tvrdio da je krivica na izvođaču radova (Energoprojekt niskogradnja i Colas Rail S.A.S. iz Francuske) i podizvođaču (Bauvezen), zato što je suprotno ugovoru o izvođenju radova uveden podizvođač bez licence i bez saglasnosti investitora, a most je uklonjen a da nije obavešten investitor.

Međutim, činjenica da Infrastruktura železnice nije bila upoznata sa namerama Bauvezena nije bila dovoljna da im sud progleda kroz prste (njihovi izvođači, njihova odgovornost) – morali su da plate kaznu od 500.000 dinara. Sud je odlučio da je stručni nadzor morao biti obezbeđen od samog početka radova, a presudu je naknadno potvrdio i Apelacioni sud.

Čitav projekat rekonstrukcije pruge Jajinci – Mala Krsna bio je vredan 39,3 miliona evra, finansiran je iz kreditnih sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a rok za završetak je bio 15 meseci. Radovi su počeli u maju 2019, ali su u decembru zaustavljeni zbog problema sa Bauvezenom, o čemu je obavešten i EBRD. Bauvezen je ispao iz kombinacije, onda je Jevtić uhapšen, a radovi su nastavljeni nekoliko dana nakon toga.

– Pruga je otvorena za saobraćaj sa 15 meseci zakašnjenja, ali nezavršena, bez uređenih putnih prelaza, koji ni tri godine posle predviđenog roka nisu završeni – kaže Jevtić.

Dodaje da su slične probleme imali i u drugim slučajevima. Recimo, radovi na pruzi Gilje – Ćuprija su umesto dve godine, trajali pet godina, a pruga koja je projektovana za brzine od 120 km/č, puštena je sa brzinama 50 do 70km/č, zbog nekvalitetnih radova na donjem stroju koje je izvodio Bauvezen. Ili, radovi na pruzi Resnik – Rakovica, za koje Jevtić navodi da kineski izvođač nije uveden u posao dok za radove na donjem stroju nije angažovan Bauvezen, a trajali su dve umesto jedne godine.

Štaviše, direktorka projekta Resnik – Rakovica smenjena je sa te pozicije kada je Odbor direktora IŽS utvrdio da je izmislila nepostojeći obim dodatnih radova u korist Bauvezena.

Takođe, prilikom radova na Beogradu na vodi železnica je sve uradila sama, a zatim joj je navodni Bauvezenov podizvođač platio zakup mašina 1,5 miliona dinara, a železnica je platila Bauvezenu 13,5 miliona dinara na ime izvedenih radova.

Imajući u vidu da je sve te dokaze tužilaštvu dostavio neko ko je bio predmet tužilačke istrage koja je rezultirala optužnicom, nameće se pitanje da li je tužilaštvo dužno da ih prouči, uvrsti, dostavi drugom tužiocu, ili je dovoljno da se bavi samo svojim delom predmeta?

– Tužilac je dužan da proveri sve navode iz dokumentacije sa kojom je upoznat. Može kroz taj predmet, a ako misli da bi to bilo efikasnije onda kroz odvojeni predmet (ako nije toliko povezano ili je prvi predmet u poodmakloj fazi). Može da formira novi predmet, ali mora da proveri i da donese odluku u skladu sa rezultatima provere – kaže tužiteljka Bojana Savović.

Nemoguće ući u trag optužnici

Poslovi Infrastrukture železnice sa Bauvezenom nisu bili jedini sporni. Nakon što je Državna revizorska institucija (DRI) kontrolišući poslovanje IŽS u 2018. godini pronašla sedam nabavki vezanih za rekonstrukciju pruga, mostova i železničkih stanica (ukupne vrednosti 833 miliona dinara) koje nije pratila verodostojna računovodstvena dokumentacija, pristupili su izradi novog izveštaja koji se fokusirao na ugovore o radu i javne nabavke u 2018. i 2019. godini.

Razmere utvrđenih nepravilnosti bile su još veće – neki vid nepostupanja u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, bilo u fazi planiranja i sprovođenja postupka ili tokom realizacije ugovora, DRI je uočio u poslovima ukupne vrednosti 11,69 milijardi dinara bez PDV-a.

Istovremeno, IŽS je nabavila radove u iznosu od najmanje 238,81 miliona dinara bez PDV-a bez sprovedenog postupka javne nabavke, iako u tim slučajevima nije bilo osnova za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama, a čak 20 ugovora je potpisano sa dobavljačima čije su ponude bile po Zakonu neprihvatljive.

DRI je takođe posebno izdvojio i jedan posao sa Bauvezenom (u zajedničkoj ponudi sa Kompresor ing d. o. o.) u posmatranom periodu – nabavku tucanika sa prevozom.

Već na početku je bilo sumnjivo što nisu svi članovi tenderske komisije potpisali izjavu kojom potvrđuju da u predmetnoj nabavci nisu u sukobu interesa, a što Zakon očekuje od njih. Zatim je IŽS, takođe protivzakonito, zaključio ugovor sa Bauvezenom i Kompresorom pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava, iako su se na tender javila još dva ponuđača koja su mogla imati primedbe na postupak.

Ali sama realizacija posla predstavlja njegov najsporniji deo i možda objašnjava zašto nisu svi članovi komisije bili spremni da negiraju sukob interesa. Ugovorom je bilo predviđeno da će Bauvezen isporučiti 37.000 kubnih metara tucanika najkasnije do 31. avgusta 2018. godine, međutim do 4. oktobra isporučeno je ukupno 27.818 kubika. Kada se preračuna po dogovorenoj ceni, vrednost neisporučene količine iznosi 11.724.788 dinara bez PDV-a.

Infrastruktura železnice jeste uputila Bauvezenu obaveštenje o raskidu ugovora zbog neispunjenih obaveza, kao i da će, shodno ugovoru, obračunati kaznu za kašnjenje.

Međutim, revizorima nije prezentovan dokaz da je IŽS zapravo obračunala predviđenu kaznu (po ugovoru nije mogla biti veća od pet odsto celokupne vrednosti posla), niti su videli dokaz da je aktivirana bankarska garancija za dobro izvršenje posla koja je mogla da nadoknadi gubitak u iznosu od 10 posto vrednosti ugovora, odnosno 4.724.900 dinara.

U kasnijim odgovorima IŽS na reviziju, kao i u poslerevizionim izveštajima, nije bilo vraćanja na ovaj slučaj, što navodi na zaključak da nikakvog obeštećenja i nije bilo. Ali čak i da jeste, ako imamo u vidu da Bauvezen nije isporučio 25 odsto plaćene robe, namerno kršenje ugovora u ovakvo postavljenom poslu bi im se i dalje isplatilo.

I pored svih dokaza o malverzacijama i štete koju je železnica pretrpela zbog njih, Bauvezen je nastavio da bude redovni dobitnik na javnim nabavkama Infrastrukture železnice, sve do 2022. godine.

Poslednji ugovor koji su sklopili odnosio se na raščišćavanje terena za izgradnju Linijskog parka u Beogradu u vrednosti od 35.778.180 dinara bez PDV-a.

Nosilac posla je bio Hidroteam solution iz Beograda zajedno sa Eko Maber inženjeringom i Bauvezenom. Međutim, samo dva meseca nakon što je potpisan ugovor, Infrastruktura železnice ga je raskinula zbog „neodgovarajuće dokumentacije koju su dostavili izvođači radova“. Mada je tada najavljeno da će biti podneta i krivična prijava protiv Bauvezena zbog falsifikovanja dokumentacije, takvoj prijavi je nemoguće ući u trg, ako uopšte postoji.

Isto kao što je nemoguće ući u trag ni optužnici protiv direktora Bauvezena Nemanje Trifunovića u slučaju EPS-a, koju je trebalo da podigne naslednica smenjene tužiteljke Bojane Savović.

„Koliko znam, predmet je i dalje u fazi istrage i niko nije optužen“, kaže Savović, koja je još u septembru potvrdila da su svi osumnjičeni na slobodi i da su „pušteni tiho iako su hapšeni uz fanfare“.

Ako je za utehu, Bauvezen (bar pod tim imenom) neće više raditi ni za režim a ni za bilo koga drugoga jer je krajem jula otišao u stečaj.

Bratska posla: Preskupa ruska podrška

Poslovi Infrastrukture železnice sa RŽD Internešnel, delom ruske državne železničke kompanije, po svemu sudeći nisu bili manje sporni od onih sa Bauvezenom – samo im je i dalje teže ući u trag. Saradnja sa ruskom železnicom datira od 2013. godine kada je konačno (pregovori su počeli još 2009. godine) ugovoren kredit u iznosu od 800 miliona dolara za potrebe modernizacije srpske železnice.

U poznatom maniru kredita za infrastrukturne projekte koje je vlast uzimala od Kine, ruski kredit je takođe došao sa „cakom“ u vidu obaveznog angažovanja ruskih kompanija i to za čak 70 odsto obuhvaćenih isporuka i radova.

Ne samo što takvo uslovljavanje praktično garantuje da će cene biti više nego što bi se postigle na otvorenom međunarodnom tenderu, već kada je potpisan ugovor sa RŽD Internešnel predviđeno je da ruski partner nema obavezu da dobije saglasnost Infrastruktura železnice Srbije na izbor svojih podizvođača.

Odnosno, da ne postoji ni teoretska šansa da IŽS predupredi angažovanje nepouzdanih domaćih preduzeća u skladu sa postojećim (iako retko primenjivanim) domaćim mehanizmima.

Načelne sumnje u isplativost celog aranžmana podgrejane su 2018. godine kada su novinari Radija Slobodna Evropa tražili uvid u potpisane ugovore. Zahtev im je odbijen uz obrazloženje da bi objavljivanje detalja „ugrozilo međunarodne odnose“, a naknadno je pojašnjeno da je neophodna saglasnost RŽD Internešnel koju su odbili da daju.

Kako izgledaju neki od tih detalja neugodnih za međunarodne odnose, saznali smo zahvaljujući sudskim postupcima protiv Miroljuba Jevtića, na kojima je pomenuto da je prvobitan ruski predlog za uspostavljanje jedinstvenog dispečerskog centra bio neadekvatan (recimo, nije obuhvatao upravljanje brzom prugom Beograd – Subotica), a ujedno i preskup.

Naime, prema preliminarnoj proceni stručnih službi IŽS, prve dve (od planiranih tri) faze predloženih radova ne bi trebalo da koštaju preko 15 miliona dolara, dok je RŽD samo prvu fazu procenio na 110 miliona.

Tada je iz IŽS predloženo da se stornira takav projektni zadatak, koji je ocenjen kao „apsolutno necelishodan i kontraproduktivan za sistem organizacije i bezbednosti saobraćaja na prugama“ i da se izradi novi u čiju bi izradu bili uključeni i Ministarstvo građevinarstva i CIP. Uspešnim zalaganjem za takvu odluku, Jevtić je na sudu tvrdio da je sprečio štetu državi od oko 250 miliona dolara.

A za NIN je naveo još jedan srodan primer vezan za tekuće održavanje pruga, kada su ruski partneri hteli da 45-60 minuta rada najznačajnije mašine za tu vrstu radova naplate 39.965 dolara, iako samu mašinu nisu posedovali već je iznajmljivali od Infrastrukture železnice – i to po ceni od 30.695 dinara (dakle manje od 300 dolara) na sat.

Iako je ministarstvo bilo saglasno da je takav nivo ugrađivanja neprihvatljiv, to nije sprečilo ministarku Zoranu Mihajlović da i dalje u javnosti govori najpohvalnije o njima.

Tako je prilikom ugovaranja novih poslova u januaru 2019. izjavila da smo srećni što nastavljamo uspešnu saradnju sa Ruskim železnicama, a naredne je godine (pred sam kraj mandata) bila izričitija: „Radimo s najboljima, jedna od najboljih svetskih kompanija su Ruske železnice.“

U međuvremenu, odmah po početku ruske invazije na Ukrajinu, RŽD je završila na listi sankcija i EU i SAD, a takođe im je suspendovano članstvo u Međunarodnoj železničkoj uniji. No to nije ni najmanje pokolebalo srpske vlasti. Jedino što se promenilo je što se prošlog meseca početkom radova na najnovijem poduhvatu Ruske železnice u Srbiji, umesto Zorane Mihajlović pohvalio Goran Vesić.

Izvor: NIN  Tekst: Sandra Petrušić, Vuk Cvijić, Luka Petrušić i Dragana Nikoletić

_______________________________________________________________