По инфлацији у врху, по привредном расту на дну

Од свих суседа, бржи раст цена и спорији раст БДП-а од Србије има само Мађарска. Иако су у последње две године плате у динарима и еврима порасле за 20, а пензије за 29 одсто, животни стандард грађана све је мањи, јер је истовремено храна поскупела 43 одсто

Да ли смо могли да нађемо неког другог да са њим склапамо стратешка партнерства, пита се ових дана један угледни домаћи економиста, коментаришући вест да су прошле недеље, у присуству председника Србије Александра Вучића и мађарског премијера Виктора Орбана, две земље потписале читав низ споразума о унапређењу економске и других видова сарадње. И ту иронију објашњава констатацијом да тренутно Мађари једини од свих суседа имају вишу инфлацију од нас – од маја прошле до маја ове године код њих су потрошачке цене порасле 21,5 одсто, а код нас 14,8 процената. И једини имају мању стопу привредног раста – у првом тромесечју 2023. наш БДП је повећан за 0,7, а њима је пао 1,1 одсто.

У Европи већу инфлацију од Мађарске има само Турска (рекордних 39,6 одсто), а незнатно брже него код нас цене расту још само у Молдавији (16,3 одсто) и ратом захваћеној Украјини (15,3 одсто). И при томе је у првих пет месеци ове године инфлација у Украјини оборена за осам (са 23,3 на 15,3 одсто), а у Србији за само један процентни поен (са 15,8 на 14,8 одсто), па би већ у јуну или јулу по стопи раста цена могли да претекнемо и ратом разорену Украјину. Остале смо, осим Турске и Мађарске, одавно претекли.

Упркос томе, министар трговине Томислав Момировић славодобитно тврди да је Влада годину дана водила „љуту битку“, „победила инфлацију“ и да „цене у малопродаји почињу да падају“. Толико су пале да је сада у просеку све скупље за 14,8 него у мају 2022. И, неће падати, само ће у наредном периоду можда расти нешто спорије него до сада. Биће и да је министар превидео да су и у мају лане цене биле за 10,4 одсто веће него у мају 2021, тако да је сада све у просеку скупље за 26,7 одсто него пре две године, с тим што су у последња 24 месеца цене хране повећане чак 42,9 одсто. И то је за већину грађана права мера поскупљења. Зато све лошије живе, иако је у том периоду просечна нето плата повећана са 595 на 714 евра, а просечна пензија са 250 на 322 евра. „Квака“ је, међутим, у томе што су плате номинално (и у динарима и у еврима, јер курс годинама мирује) порасле 20, пензије 29, а цене хране 43 одсто. Други пут, пре него што грађанима саопшти да су цене „почеле да падају“, министар трговине би могао добро да размисли какве ефекте такве речи могу да изазову код већине грађана, чија је куповна моћ сада знатно мања него што је била пре него што су им плате и пензије постале „највеће у модерној историји Србије“.

За фискалну и монетарну власт у Србији, са премијерком Аном Брнабић, министром финансија Синишом Малим и гувернером НБС Јоргованком Табаковић на челу, депримирајуће свакако делује и податак да је тренутно инфлација у свим суседним земљама, од којих су неке и мање развијене од Србије, значајно нижа. У Албанији је 4,7 одсто, БиХ и Хрватској 7,9, Црној Гори 8,4, Бугарској 10,1, Румунији 10,6 и Северној Македонији 11,3 одсто. А све донедавно у некима од њих била је већа него у Србији – у децембру 2022 је, на пример, у Црној Гори била већа за 2,1 а сада је мања за шест процентних поена. А само наши званичници тврде да смо је – победили.

Момировић је у понедељак, гостујући код Љубице Гојгић на РТВ Војводине, рекао да ће на крају године инфлација бити између седам и 7,5 одсто. С обзиром на то да су цене од јануара до краја маја већ порасле за 5,3 одсто, то би значило да од сада не би смеле да расту више од 0,3 одсто месечно. Илустрације ради, у првих пет месеци расле су од 0,7 до 1,4 одсто. За разлику од министра трговине, аутори Кварталног монитора прогнозирају да ће ове године инфлација бити девет-десет процената.

Сви овдашњи званичници као кључни разлог за раст цена наводе „увезену инфлацију“, али нико не објашњава како смо „увезли“ 14,8 одсто, ако је инфлација у Кини само 0,2 одсто, у Русији 2,5, у Немачкој 6,1 и у Италији 7,6 одсто? Јер, управо из те четири земље у Србију стиже највише увозне робе, а код нас цене расту 74 пута брже него у Кини и скоро шест пута брже него у Русији, која је у рату са Украјином.

За разлику од темпа цена, по ком смо у европском врху, по стопи раста БДП-а од 0,7 одсто у првом тромесечју ове године Србија је у доњој трећини европске ранг-листе, са споријим привредним растом од чак 28 држава. Посебан је проблем што од свих суседа спорији раст, тачније пад БДП-а од 1,1 одсто има само Мађарска. Све остале комшије имају веће стопе привредног раста – Црна Гора 6,1 одсто, Албанија 4,7, Румунија 2,8, Хрватска 2,6, Бугарска 2,3, Северна Македонија 2,1 и БиХ 1,1 одсто.

Да не иде све по плану констатовано је и на последњој седници Савета за БДП, 9. јуна, на којој је директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић члановима Владе предочио процену да се „на основу тренутно доступних података, до краја године може очекивати раст БДП-а између један и два одсто“, те да би раст од 2,5 одсто могао да се окарактерише као „херојски сценарио“. Премијерки Брнабић није остало ништа друго него да констатује да су остварени резултати „јако лоши“, да редовни састанци Савета за БДП „нису дали никакве резултате“, да Влада „неће постићи резултате који су постављени као таргети“, а састанак је закључила поруком да „сви у Влади морају бити бољи и бржи у спровођењу својих активности, како бисмо дошли до планираног раста од 2,5 одсто“. На страну што чак и овај „херојски сценарио“ значи да ће српски БДП ове године, по процени ММФ-а, расти спорије од светског просека. Још је горе што је доскорашњи „економски тигар са Балкана“ и „шампион БДП-а“ у првом тромесечју, ако се изузму Мађари, растао спорије од свих комшија.

Милан Ћулибрк