Počela kampanja: Diži minimalac

Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” i Centar za politike emancipacije pozivaju sve građane i građanke Srbije, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade do nivoa minimalne potrošačke korpe na predstojećim pregovorima o minimalnoj ceni rada koji će se odigrati u okviru Socijalno-ekonomskog saveta ovog leta. 

Sredinom avgusta predstavnici poslodavaca, Vlade i sindikata počeće pregovore, a najkasnije do 15. septembra biće određena minimalna cena rada za narednu godinu. Prethodnih godina zahtevi sindikata da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom bili su ignorisani. 

Sama metodologija izrade minimalne potrošačke korpe višestruko je problematična, jer ne odražava civilizacijski minimum zadovoljenja ekonomskih i socijalnih potreba radnika i radnica i njihovih porodica, već potrošnju 30% najsiromašnijih. Ilustracije radi, minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara za obrazovanje na godišnjem i 580 dinara za hranu na dnevnom nivou. Skupa gledano, minimalna potrošačka korpa indikator je devastacije i osiromašenja našeg društva. 

Ipak, minimalna zarada ne dobacuje ni do ovog nivoa, iako Zakon o radu kaže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od “egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe”. Gledano iz današnje perspektive, podizanje minimalca do nivoa minimalne potrošačke korpe bio bi prvi značajniji korak u podizanju životnog standarda radnika i radnica. Zato tražimo da se minimalna cena rada za 2022. godinu poveća za 20% i da se sukcesivno povećava svake naredne godine do dostizanja nivoa plate za život koja bi omogućila dostojanstven život radnicama i radnicima.  

Šta je minimalna zarada? Minimalna zarada utvrđuje se na osnovu minimalne cene rada što je najmanji iznos koji poslodavci smeju da isplate radnicama i radnicama po radnom času. Zakon o radu nalaže da se minimalna zarada sme isplaćivati samo u izvanrednim okolnostima i to u periodu ne dužem od šest meseci. Ipak, minimalna zarada je realnost za više od 350.000 zaposlenih, dok veliki broj ljudi prima zaradu koja je tek nešto viša od ove granice o čemu nam govore zvanični statistički pokazatelji.

Zašto se minimalna zarada tiče svih nas? Povećanje minimalnih zarada utiče i na povećanje ostalih zarada, smanjenje nejednakosti u društvu i opšte povećanje životnog standarda stanovništva. Veće zarade znače i veću mogućnost potrošnje čime se generiše ekonomska aktivnost koja direktno utiče na bolje poslovanje malih i srednjih preduzeća. Imajući u vidu da je značajan deo naše ekonomije u rukama stranih kompanija, povećanje zarada znači i manji odliv profita izvan zemlje. 

Minimalna zarada se trenutno nalazi ispod granice siromaštva za tročlanu porodicu i najdrastičniji je pokazatelj srozavanja životnog standarda većine stanovništva Srbije. Iznos prosečne zarade koji se često ističe kao pokazatelj napretka oslikava rastuću ekonomsku nejednakost u društvu jer treba imati u vidu da oko dve trećine zaposlenih prima zaradu nižu ili jednaku prosečnoj. Nizak nivo opštih zarada u Srbiji oslikava trku ka dnu u srozavanju radnih i socijalnih prava stanovništva i dugoročno ne vodi ekonomskom prosperitetu. Zato je povećanje minimalne zarade u cilju dostizanja nivoa koji bi omogućio radnicama i radnicima Srbije da žive od svog rada prvi korak stvarnog ekonomskog razvoja koji bi u prvi plan stavljao dostojanstven život radnica i radnika i socijalnu održivost i omogućio stvarni društveni razvoj Republike Srbije u celini. 

Savez samostalnih sindikata Srbije

Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“

Centar za politike emancipacije

__________________________________________________________________