Prethodni članak
Podrška zahtevima sindikata za povećanje minimalne zarade
Povodom pregovora o povećanju minimalne zarade u Srbiji za 2023. i 2024. godinu oglasio se FCD (Fondacija Centar za demokratiju) stavom da minimalne zarade moraju pratiti realne troškove života i omogućiti dostojanstven život zaposlenih i njihovih porodica.
U saopštenju FCD se još kaže:
Fondacija Centar za demokratiju pruža punu podršku sindikalnim zahtevima povodom pregovora o povećanju minimalne zarade u Srbiji za 2023. i 2024. godinu.
Minimalne zarade moraju pratiti realne troškove života, kako bi radnicima i radnicama i njihovim porodicama obezbedile dostojanstven život i kako bi se umanjili rizici za produbljivanje zabrinjavajućeg siromaštva u Srbiji.
Visoka inflacija (12,5% prema podacima RZS) i stalni rast cena uzrokuju da veliki broj zaposlenih, a posebno oni sa najnižim primanjima, ne mogu da zadovolje ni osnovne egzistencijalne potrebe. Prosečna minimalna zarada od 40.020 dinara daleko je ispod čak i minimalne potrošačke korpe koja je u maju 2023. godine iznosila 51.874,39 dinara.
Posebno napominjemo da bi minimalna zarada po svojoj prirodi trebalo da bude pre izuzetak nego pravilo, a statistika pokazuje da je ona nažalost realnost velikog broja ljudi u Srbiji (Izveštaj o stanju radnih prava u Republici Srbiji za 2022. godinu, str. 26).
– Podsećamo da se, shodno Zakonu o radu, minimalna zarada utvrđuje pregovorima u okviru Socijalno-ekonomskog saveta polazeći, između ostalog, od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, i pozivamo socijalne partnere da učine dodatne napore kako bi se kroz adekvatno povećanje minimalne zarade zaposlenima omogućio dostojanstven život – poručuju iz Fondacije Centar za demokratiju.
_________________________________________________
Kako povećati minimalac kad privreda slabo radi?
Ministarstvo finansija kaže – da nema uslova za povećanje minimalaca u ovoj godini.
Logično obrazloženje;
U Srbiji je velika inflacija, tako da se nalazimo na drugom mestu u Evropi. Ona se odražava, ne samo na građane, već i na privredu. Postoji konstantan porast cena, energenata, sirovina i repromaterijala, odnosno svega što treba uložiti u proizvodnju. Takođe, banke su povećale kamate, a posledica svega toga je primoranost na dizanje cena i plasiranje skuplje robe na tržište. Reforme poslovanja u Srbiji ostale su nedovršene, jer je veliki broj fiskalnih i parafiskalnih nameta u poslovanju. Iako sindikati pokušavaju da isprate poteškoće koje je inflacija nametnula, problem je što u privredi nema rasta BDP, te je ona u minusima,.
To je osnovni uzrok nemogućnosti da se povećaju minimalne zarade.
Pitaj te za regres ako se setite!