Пољаци купују малину у Србији

У свету последњих месеци на тржишту недостаје квалитетна малина. Према последњем извештају Америчког министарства пољопривреде, крајем 2020. у државним складиштима евидентиран је само пораст вишкова јабука за 13 одсто, док су залихе малина смањене за 10 процената.

У Чилеу, који је у малинарству један од највећих ривала Србије, берба тог воћа је у току. С обзиром на дефицит на светском тржишту чилеански произвођачи тренутно добијају 2,85 америчких долара за килограм малине, док је просечна извозна цена од 4,1 до 4,2 долара. Иако ће малинари из Србије протеклу сезону памтити као профитабилну извозници нису тако добро прошли као они у Чилеу.

Један од најбољих познавалаца стања на светском тржишту јагодастог воћа др Александар Лепосавић, из Института за воћарство у Чачку, каже, да су „без обзира на несташицу малине и евидентни раст цена наши извозници остварили релативно скромну добит због раније потписаних уговора”.

Као пример наводи да је пресечна извозна цена роленда (првокласне малине) из наше земље у децембру 2020. била 2,93 евра по килограму. Највише смо извезли у Немачку, по просечној цени од 2,73 евра по килограму. Најбоље цене за ову категорију наши извозници су остварили извозом у Шведску (3,24), Велику Британију (3,12), Русију (3,01), Белгију (2,95), Холандију (2,93) и Канаду (2,87).

– Интересантно је да због дефицита робе и квалитета у Пољској, њихови извозници купују малину у Србији. Килограм најквалитетније категорије малине пред крај године плаћали су нам 2,77 евра – каже Лепосавић.

Подсећа да је Пољска уз Србију и Чиле један од највећих светских произвођача малине и наш највећи конкурент на европском тржишту. Пољски малинари имају вишегодишње проблеме пре свега са недостатком радне снаге. Њихова улагања у примарну производњу су тек 30 одсто у односу на улагања наших произвођача. То је допринело да им плодови нису задовољавајућег квалитета. Како би испоштовали извозне уговоре, постају све већи увозници малине из других земаља а посебно из Србије, да би побољшали квалитет свог воћа.

Из ових података се јасно закључује да Чилеанци на светском тржишту постижу боље цене од наших извозника. Зашто је то тако ако се има у виду неспорна чињеница да је српска малина стандард за квалитет у свету?

– Тачно је да је наша малина стандард за квалитет и то је оно што нам и даље нико не спори. Нажалост, чињеница је и да су појам квалитета „српска малина” креирали наши купци који су боље знали шта од нас узимају него шта им ми дајемо – каже он.

Разлози за боље цене чилеанских малина на светском тржишту су далеко боља организованост њихових извозника, константна присутност и размена информација на сајмовима, тржницама и другим местима на којима наши представници веома често тргују истом количином робе и самим тим сами себи представљају конкуренцију, истиче наш саговорник. Такође, додаје, чилеанске државне и приватне агенције пуно улажу у стварање позитивне слике о производњи и коришћењу чилеанског воћа, а не само малине, што код нас није изражено.

Често се, каже,  у медијима пласирају нетачне и непроверене информације о лошим стандардима и непостојању задовољавајуће хигијене берача и у хладњачама.

– Не смемо заборавити да чилеански извозници још  не могу да се опораве од афере у којој је фирма „Фрути ди Боско” из Сантјага успела да превари целокупни систем контроле. Као  органску малину, наводно произведену у Чилеу, продавали су заправо робу изузетно лошег квалитета из Кине која је само  препакована у њиховој земљи. То је велика опомена и људима из наше земље јер се раније дешавало да купци имају примедбу на квалитет робе увезене из Србије а која је у ствари била пореклом из неке од земаља из нашег окружења – упозорио је Лепосавић.

Он сматра да наши произвођачи и извозници морају да се прилагоде и новонасталој ситуацији на светском тржишту која је проузрокована пандемијом вируса корона.

Како каже,  због проблема у туризму продаја робе у овом сектору је драстично пала. Са друге стране, због бројних позитивних утицаја коришћења малине, њена продаја немерљиво је порасла у тржницама и маркетима, каже др Лепосавић.

– Све ово, као и ревитализација производње у нашој земљи која осцилира у зависности од дешавања на тржишту, представља задатак који је пред произвођачима, откупљивачима, извозницима али и домаћој стручној и научној јавности која мора да се укључи у далеко већој мери од досадашње – закључује др Лепосавић за наш лист.