Prethodni članak
Porasla rata za stambeni zajam
Objavljeno 03/07/2023
Oko 160.000 građana Srbije koji su uzeli stambene kredite u evrima, ubuduće će plaćati od 20 do 80 evra veću ratu zbog usklađivanja sa euriborom koji je gotovo došao do rekordnih četiri odsto.
Najveću promenu u smislu povećanja iznosa rate osetiće građani koji su kredit uzeli pre nekoliko godina i kojima je ostalo više od 20 godina da ga otplate, dok će manje promene biti kod kredita od 20.000 ili 30.000 evra kojih je u Srbiji ipak veoma malo.
Krediti većine građana Srbije vezani su za šestomesečni euribor, koji je „skočio“ za 1,2 odsto u odnosu na kraj decembra prošle godine kada je iznosio 2,70 odsto, a pitanje je da li će i dalje rasti i da li se mogu očekivati dodatno skuplje rate do kraja godine. Svako povećanje euribora utiče dodatno na porast kredita, odnosno utiče na poskupljenje mesečnih rata.
Svi oni su podigli kredit koji je indeksiran u evropskoj valuti i za njihov obračun, odnosno indeksaciju, merodavna je međubankarska kamata euribor ili juribor, kako je ko izgovara. Kako se inflacija u Evropi i dalje sporo smiruje, i daleko je od cilja od dva odsto godišnje, Evropska centralna banka ECB nastavlja s povećanjem svojih kamata koje se odražavaju na celokupno bankarsko tržište.
Praktično svi dužnici uzeli su stambeni zajam sa promenljivom kamatom koja se menja zavisno od prilika u ekonomiji, iz prostog razloga što su takvi zajmovi povoljniji i dobro su upoznati da im obaveze zavise ne od prilika u Srbiji, već od prilika u čitavom svetu, u Evropi, najpre. U slučaju stambenih zajmova bitni su tromesečni i šestomesečni euribor, zavisno od toga kako je koja banka to ugovorila s dužnikom. Zajmovi za stan s fiksnom kamatom kod nas su zanemarljivi, jer su skuplji, a kod njih je dužnik zaštićen od promene vrednosti duga za sve vreme otplate, koji ide i do 30 godina.
Šestomesečni euribor trenutno iznosi 3,915 odsto, a tromesečni 3,554 odsto. Pre godinu dana ove referentne kamate bile su u minusu, što praktično znači da su za isti period kamate na ove zajmove povećane za najmanje pet, šest odsto, a zavisno od banke i do sedam odsto.
Euribor, bilo da je jednomesečni, tromesečni, šestomesečni ili dvanaestomesečni, menja se često, jer je to međubankarska kamata, a najčešće kao posledica odluke ECB. Mesečne obaveze dužnicima se ne povećavaju po automatizmu, već na tri ili šest meseci. Dužnici za kupovinu nekretnine na kredit moraju da računaju da im aktuelno obaveštenje banke o povećanju obaveza neće biti i poslednje.
Filip Lane, glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB), upozorio je pre nekoliko dana da će biti potrebne godine da ECB dostigne ciljnu inflaciju od dva odsto. Inflacija u celom EU bloku iznosila je 6,1 odsto na godišnjem nivou u maju, u odnosu na sedam odsto prethodnog meseca.
„Kada pogledam horizont za narednih nekoliko godina, ne vidim brza smanjenja kamatne stope. Kreatori ekonomske politike će još neko vreme morati da vode restriktivnu monetarnu politiku”, rekao je on. Inače, restriktivna monetarna politika podrazumeva povećanje kamata kako bi novac bio skuplji i kako bi se „ohladila” tražnja koja gura cene.
I Kristin Lagard, predsednica ECB-a, najavila je da će, ukoliko bude potrebe, ova banka nastaviti sa podizanjem referentnih kamatnih stopa još bržim tempom.
Pa zar su pametniji Bankari od poverilaca(duznika).Kaze mi covek kupio sam stan drugi kucu ja kaž
em svaka čast imas dobru platu,kes ustedeo a oni kazu ma ne kredit Banka pa niste vi kupili vec Banka i vlasnik nisi ti vec Banka.Lepo je da uselis dupe u tuđe ali ima da pukne guzica dok isplatite i dali cete isplatiti da vam neuzme Banka.Ljudi nerealno se zivi sad novi sistem davanna kredita ako neplacas telefon,gledas pornice,kocka preml telefona klađenje nema kes kredit PRC MILOJKA
Banka je poverilac,a duznik je onaj koji zajmi.
Profo greska u pisanju.A sto se tice poveranika(duznika)imam ih vazda velikih biznismena i ljudi koji prave brzi gvint.Pun mi je folera žive na racun Deda,Baka,čala i keve.Daj sa realno gledamo i da vidimo da smo udarili u Dno.Kada su tuzili Banke za povracaj Novca rekao sam da ce da onjufe i bilo je tako niko negleda kako je ugovor napiaan pre potpisa i dizanja kredita potpisuj i daj kes,dozvoljeni minus.Srbijo ajde da radimo i da štedimo pa i da vidimo realno a ne da gledamo filmove i Rijalitije.Vozim pa ako pogresim u pisanju izvinite.Gulim salamu i leb da bi ziveo sasvim normalno ai nedugujem ni Epsu ni porez ni vodu a drva sa. Kupio u januaru za ovu grejnu sezonu.
Uskoro sledi i pad vrednosti nekretnina.
Rast kamata se mora zrtvovati ukoliko hoces nisku inflaciju a ako hoces veliki rast a dalje obezvredjivanje novca doslo je do tacke da biraju izmedju hiperinflacije i zaustavljanja rasta sto znaci pad vrednosti imovine i povecanje nezaposlenosti i zaustavljanje rasta plata. Manja kupovna moc nize cene nepokretnosti a one su osnov kolaterala svake banke. I ne samo krediti na stanove kuce nego za obrtna sredstva kompanija novac je postao skup a kad novac poskupi imovina pojeftini. Zato ce kamate dugo ostati visoke jer banka banci nece pozajmljivati vec ce depoziti gradjana biti znacajan izvor materijala za kreditiranje sto znaci mnogo vise stope na orocena sredstva sto dalje znaci bezanje od ulaganja u nepokretnost sto znaci dalje mnogo vecu ponudu na trzistu nekretnina a daleko manju potraznju sto posledicno vuce cene kvadrata na dole pogotovo sto nisu pratile inflaciju nego imaju jedan ogroman deo spekulativnog dela cene. Gradjevinski materijal jeste poskupeo jednog trenutka ali se sad vratio na nivo 2019. a plate radnika na gradjevini nista nisu porasle jer se uvoze Turci Indijci Bangladesani Kubanci. Oni su radnici koji hoce za manje para da rade.
Jos ako padne vrednost dinara u odnosu na evro bice veselo.