Poslovne žene čačanske – banke nisu majke

Kad savladate sve društvene otpore i lične strahove – onda vas dočekaju banke. Tačnije – ne dočekaju vas.

– Kad si mlada firma ne možeš da dobiješ kredit, a krediti su nam potrebni da bismo otpočeli posao – kaže Sonja Tanasković, vlasnica i direktorka autotransportne firme Raleks.

Ipak, vlasnica Raleksa priznaje da je “imala sreće” jer je posedovala imovinu na sopstveno ime, pa je mogla da je da pod hipoteku i na taj način dobije kredite koji su joj bili neophodni za razvoj. Ova naša sagovornica je, da se malo slobodnije izrazimo, pravi “fan” kredita jer na pitanje ima li i danas kredit, odgovara kao iz puške: “Imam, i kredita i lizinga. I uvek ću ih imati. Da bih rasla, moram da imam kredite i lizinge.” Ali i odmah dodaje da je do sada sve pozajmice uredno i na vreme vraćala.

Verovatno je među našim sagovornicama najpoznatija Maruška Topalović, ako ni po čemu drugom onda po tome da svoje proizvode – ručno bojene svilene marame i kravate – izvozi u 14 zemalja, naglašava da je “ženama koje nemaju svojih sredstava izuzetno teško da pokrenu sopstveni biznis jer su im krediti praktično nedostupni”.

Vlasnica Studija “Maruška” to govori iz sopstvenog iskustva.

– Ja sam se suočila s tim problemom. Dok nisam stekla određeni kapital, nisam mogla da apliciram za kredite. Da sam tu mogućnost imala na početku pitanje je dokle bi moja firma stigla, verujem da bih sada imala 50 zaposlenih – kaže Maruška.

Kako pak izgleda razvoj bez (dodatnog) kreditnog impulsa, priča Nataša Nataša Vuković  Makljenović.

– Ništa nisam imala od početnog kapitala. A nisam se ni usuđivala da uzmem zajam od banke. Bilo mi je previše rizično. Tako da smo radili komad za komad. Odem, kupim materijal za deset albuma (naša sagovornica je počela proizvodnju albuma za fotografije – prim. M. L.), napravim, prodam, od toga kupim materijal za 20 komada. Radovala sam se kada mi neko poruči kutiju albuma. Kada je posao krenuo, počela sam da nabavljam materijal na rolnu, na palete itd. Mašina u početku nije bilo, većinom je to i inače ručna proizvodnja, ali i opremu smo kupovali iz tekuće zarade” – kaže Nataša, koja, podvlači(mo), nikada nije uzela nijedan dinar kredita.

Ipak, moramo da primetimo, nisu ovde preduzetnice bile u (mnogo) gorem položaju od preduzetnika. Na kraju krajeva, one to i same priznaju.

Gorana Tanasković

– Poslednjih godina ne primećujemo neku diskriminaciju. Možda je na početku zaista bilo većeg nepoverenja u žene preduzetnice. Imale smo pojedinačnih primedbi od naših članica da ne mogu da dobiju kredit od banke, ali mislim da ipak nisu odbijane zato što su žene nego zato što nisu imale šta da daju kao zalog. Sada se situacija promenila, žene stiču malo više imovine na osnovu koje mogu da dobijaju kredite, pa lakše do njih dolaze – kaže Gorana Tanasković.

S tim se slaže i Sonja Tanasković:

– Mogu da kažem da je u početku uvek bilo nekog nepoverenja. Tada sam ja išla u banku da tražim kredit, sada bankari dolaze kod mene i nude mi da postanem njihov klijent.– Evo, ja sam pre par dana imala goste iz Beograda, direktore banaka, koji su došli da obiđu privredu s kojom sarađuju, i razgovarali smo o tome da je vrlo važno da bankari budu naši saveznici, da nas usmere koje kredite, kada i kako možemo pod najvoljnijim uslovima da uzmemo – iznosi svoje sasvim sveže iskustvo Maruška Topalović.

Na ovo se nadovezuje i državna pomoć.

– Mnogi projekti koje raspisuje Vlada Srbije ženama dozvoljavaju određene povlastice pri dobijanju kredita, tako da, kada se sve skupi, mislim da preduzetnice ne mogu da se požale da su, bar kada je o kreditnim uslovima reč, slabije tretirane od muškaraca – ističe Gorana Tanasković.

Ipak, da u muško-ženskim poslovnim relacijama nije sve potaman, naša sagovornica svedoči novim primerima.

– Neretko ćete naići na slučaj da muškarac pre plati nekom preduzeću na čijem je čelu takođe muškarac, a da kasnije plati ženi. Ili, ukoliko je žena vlasnica, od nje će mnogo upornije zahtevati neke povlastice – produžavanje rokova plaćanja, spuštanje cene i slično. Prilikom ugovaranja poslova žene povremeno nailaze i na razne ucene. Kada su u pitanju veliki poslovi, državni poslovi, tenderi, uvek su nekako muškarci ti koji dobijaju prednost u odnosu na žene – kaže Maruška Topalović.

Mijat Lakićević

Tekst u sklopu projekta „Čačansko žensko preduzetništvo –  ekonomsko, socijalno i društveno osnaživanje žena“ koji je sufinansiran iz budžeta Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

_____________________________________________________________