Povećati transparentnost i učešće javnosti u budžetskom procesu

Povodom početka skupštinske rasprave o predlogu budžeta Republike Srbije za 2025. godinu, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) ukazuje da, nasuprot upozorenjima iz godišnjeg Izveštaja Evropske komisije, proces donošenja budžeta ni ove godine nije pružio dovoljan nivo transparentnosti, kao ni mogućnost učešća svih zainteresovanih strana.

Predstavnici NKEU iskoristili su mogućnost da iznesu komentare i predloge na javnom slušanju o predlogu budžeta Srbije za 2025. i predlogu završnog računa za 2023. godinu koje je organizovao Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Ovo je jedini i veoma ograničeni mehanizam konsultacija o budžetu na republičkom nivou koji trenutno postoji, nasuprot dobroj praksi koja je uspostavljena u brojnim lokalnim samoupravama. Javno slušanje je organizovano dan pred početak rasprave o budžetu, tako da je mogućnost uticaja na odlučivanje narodnih poslanika limitirana.

Pored toga, prisutni predstavnici Ministarstva finansija nisu odgovorili na postavljena pitanja predstavnika Nacionalnog konventa. Za razliku od dobre prakse iz ranijih godina, NKEU je dobio poziv za učešće u javnom slušanju tek nakon iskazanog interesovanja, dok drugih predstavnika civilnog društva nije bilo.

Imajući u vidu sve ove nedostatke, Nacionalni konvent o EU poziva Ministarstvo finansija da od naredne godine omogući konsultacije sa građanima u ranijim fazama pripreme budžeta, kao i u vezi sa odlučivanjem o infrastrukturnim projektima koji će biti realizovani.

Odsustvo konsultacija sa javnošću povodom najkrupnijih javnih rashoda predstavlja naročito veliki problem u situaciji kada se prioriteti budžetskog finansiranja ne određuju na osnovu Razvojnog plana, kao krovnog strateškog dokumenta Republike Srbije, koji i dalje nije usvojen.

Nasuprot tome, Vlada se u Fiskalnoj strategiji i predlogu budžeta poziva na „program“ „Skok u budućnost – Srbija 2027“, koji nisu usvojile ni Skupština ni Vlada, niti je u celosti objavljen u javnosti. Ove godine, za razliku od prethodnih, budžetski dokumenti prikazuju dosadašnje i buduće troškove projekata koji su vredni više od 20 miliona evra. Međutim, za sada nema naznaka da će građani u skorije vreme dobiti mogućnost potpunog uvida u prioritizaciju i sprovođenje svih kapitalnih projekata, bez obzira na izvor finansiranja.

Naime, Reformskom agendom, radi dobijanja pomoći EU iz Plana rasta za Zapadni Balkan, Vlada Srbije se obavezala da takve informacije objavljuje tek krajem 2027. godine, iako bi transparentnost mogla da se obezbedi kroz minimalne intervencije u Uredbi o kapitalnim projektima i javnost podataka iz Centralizovane baza kapitalnih projekata.Značaj ovog problema video se u danima nakon tragedije na novosadskoj železničkoj stanici: usled toga što je projekat modernizacije železnice ugovoren direktno, na osnovu međudržavnog sporazuma, a bez javne nabavke, nisu objavljeni dokumenti koji se odnose na cenu pojedinih deonica, kao ni informacije o tome koje firme su bile angažovane kao podizvođači.

Evropska komisija, već godinama u svojim izveštajima ukazuje da Srbija „ima tendenciju zaobilaženja zakona u ovoj oblasti kroz zaključivanje međudržavnih sporazuma i donošenje posebnih zakona“ i traži da se pravila iz međudržavnih sporazuma, koji su zaključeni sa „trećim stranama“, budu u skladu sa načelima iz pravila EU, u šta spadaju i transparentnost i konkurencija.

Predstavnici Nacionalnog konventa su ukazali i na pojedine pozitivne pomake. Ovogodišnji budžet uvodi prvi put kategoriju zelenih projekata što svakako predstavlja dobru praksu, a Građanski vodič kroz budžet objavljen je na veb stranici Ministarstva finansija ranije nego prethodnih godina.

____________________________________________________