Povrtari u selima oko Čačka uništavaju zasade zbog niske otkupne cene (VIDEO)

Predsednik Srbije nedavno je doneo odluku da Srbija otkupi lubenice iz Zete čime je rešen deo problema crnogorskih poljoprivrednika. Medjutim, srpskim povrtarima se predsednik ne bavi pa oni ovih dana uništavaju rod zbog niske otkupne cene.  Tako je u selima oko Čačka, gde  je zbog uvoza otkupna cena krompira pala sa 70 na 20 dinara, a kupusa na samo 10 dinara, pa su mnogi odlučili da je isplativije preorati ovogodišnji rod.

„Čovek koji se mučio 90 dana, radio, kropio, prskao, kopao, zalivao, sastavljao kraj sa krajem da bi došao do nekog roda, ostvario neki rod, da bi mogao da proda, da zaradi neki dinar, on to ne može.  Mora da se uvozi roba sa strane, iz Albanije, Turske, Grčke„, priča  Nenad Vučkovic iz Zablaća koji je uništio ceo ovogodišnji rod kupusa jer je cena pala na samo 10 dinara. Njegovim putem pošli su i drugi proizvođači jer se branje kažu  ne isplati.

„Ovi kupusi rani su sad završili priču i što je bilo bilo je. Što je prodato prodato je, ako je išta i prodato. Mi smo uspeli da jedan deo roda isporučimo našem prerađivaču u selu. Ovo ostalo ide nažalost pod tanjirače, uništava se da bi se sadila nova jesenja sorta kupusa„, kaže Zoran Stefanović, povrtar iz Zablaća. 

Ništa bolje nisu prošli ni oni koji su sadili krompir. Rani mrazevi poskupeli su proizvodnju, ali je  otkupna cena u odnosu na prošlu godinu daleko manja. Zbog orgomnog uvoza sa početnih 70 pala je na samo 20 dinara.

„Ako pravimo auto-puteve da bi albanski seljak za dan mogao da doveze robu u Beograd i da proda, i da sledeće godine organizuje svoju proizvodnju na nafti od 140 dinara, gde mu država Albanija subvencioniše proizvodnju i on naravno može da ima manju cenu nego mi. A gde smo mi? Kad bi se država pobrinula da nama daju subvencije kao što njima daju pa da igramo utakmicu pata karti, da imamo iste uslove, pa ako su oni jeftiniji ništa sporno nije – neka se kupuje albansko, neka se kupuje tursko, neka se kupuje grčko. Ali mi smo ovde u startu osuđeni na propast.    Naša cena proizvodnje je 30, 40 i 50 odsto veća nego cena proizvodnje u Albaniji, Makedoniji. A ko je to kriv? Nismo mi krivi. Sve je kod nas skuplje, od nafte do djubriva, hemije„, kaže Aleksandar Jeremić iz Baluge koji se proizvodnjoim krompira bavi na desetak hektara.

Medjutim, taj pad otkupne cene nisu osetili građani jer cena u marketima nije pala.

„Najobičniji seljak koji nema dana škole za 20 dana bi doveo u red ovo.  Zašto država ne može i Ministarstvo poljoprivrede  da osnuje jednu agenciju koja će otkupljivati recimo krompir po nekoj ceni, recimo od 45 – 50 dinara i prodavati ga po 70 dinara. Građani sada kupuju krompir od 90 do 100 dinara, a mi ga prodajemo po 20 dinara. Gde je ta razlika? Ko to uzima? Zašto to država ne radi? I da ti novci idu za osiguranje useva, zaštitu od grada…Očigledno d ami nismo prioritet države i izgleda da smo osuđeni da radimo a dokle ćemo i kako ćemo ne znam„,  kaže Jeremić.

Zadruge koje su osnivane poslednjih godina po rečima naših sagovoronika postoje samo na papiru. Zbog toga su i pesimisti kada je u pitanju budućnost srpskog sela.

„Za proizvodnju povrća na jednom hektaru potroši se oko 500 litara dizela. Da bi se uzorao,  pripremio, posadio, navodnjavao, tretirao potrebno je 500 litara. Tu je samo akcize oko 40.000 dinara koja se uplati u budžet od jednog hektara. Sa druge strane za jedan hektar Ministarstvo poljoprivrede punim zvonima zvoni dali smo vam 18.000 dinara subvencija. Ako bi za ministra imali barem nekoga ko je agronom mislim da bi bilo nešto drugačije. Mi na mestu ministra nemamo agronoma. Ne znam da li smo ga ikada i imali. Ministar poljoprivrede treba da se iole razume u proizvodnju bilo čega„, smatra Zoran Stefanović.

„Borim se da moja deca, sutra unučići, ostanu ovde na ovom pragu gde je moj deda zasnovao  gazdinstvo, ali teško. Verujte teško. Ovo su dubioze šta se radi sa nama“, zaključuje Aleksandar Jeremić.