Predstavljena Deklaracija o plati za život

Danas je na inicijativu Centra za plitike emancije potpisana Deklaracija o plati za život. U prostoru Miljenko Dereta 18 organizacija civilnog društva i 3 sindikata najavili su da je potpisivanje Deklaracije o plati za život prvi korak u stvaranju široke koalicije koja će se boriti za bolji životni standard svih radnica i radnika u Srbiji.

Najavljena je podrška radničkim zahtevima u pregovorima oko minimalnce cene rada za narednu godinu kao i pritisak na institucije da proračun realnih troškova života uđe u zvanične statistike Republike Srbije i postane parametar prilikom utvrđivanja minimalne cene rada. U skolpu programa potpisivanja deklaracije organizovana su i dva panela koja je vodila Suzana Trninić.

Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije rekla je da je plata za život plata koja pokriva realne troškove elementarnog pristojnog života. Naglasila je da prema regionalnom proračunu Clean Clothes Campaign mreže minimalna zarada u Srbiji pokriva tek jednu trećinu iznosa plate za život.

Istraživačica, Sarita Bradaš, istakla je da u Srbiji tek 10% zvanično zaposlenih prima platu za život. Zoran Ilić ispred UGS Nezavisnost rekao je da je minimalac postao praksa, a da bi trebalo da bude izuzetak. Reprezenativni sindikati su saglasni da je minimalna potrošačka korpa problematična, ali naglašavaju da minimalna zarada ne dostiže ni takvu potrošačku korpu.

Mario Reljanović, doktor radnog prava i autor Alternativnog zakona o radu naglasio je da plata za život ima svoje mesto u novom zakonu i istakao da minimalna zarada treba da čuva osnovni kvalitet života svih radnica i radnika i da ne sme biti politički ispregovarana kategorija.

Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga, rekao je da je problem što se o minimalnoj zaradi ne pregovara nego se unapred o njenom iznosu izjasni vrh države, a predloženo povećanje od 14% za narednu godinu ne prati stopu inflacije na taj način će se životni standard radnica i radnika Srbije dodatno srozati.

Aleksandra Lakić, ispred organizacie Zajedničko, naglasila je da tendencije usitnjavanja radnog zakonodavstva negativno utiču na mogućnost radnica i radnika za borbu za bolje zarade s aposebnim osvrtom na Narct zakona o sezonskim poslovima, koji dodatno prekarizuje širok spektar zanimanja čija priroda nije privremena i povremena, a po kome poslodavac nije obavezan da isplaćuje ni minimalnu zaradu nego samo minimalnu cenu rada po satu.

Milica Marinković, iz Inicijative za socijalna i ekonomska prava A11 istakla je da je borba za platu za život borba za jedno od osnovnih ljudskih prava i u isto vreme predstavlja borbu protiv siromaštva.

Vladimir Simović ispred Centra za politike emancipacije, istakao je da radnice i radnici treba da osveste da su oni ti koji zarađuju profit poslodavcima i da je prioritet borba za bolju redistribuciju bogatstva. Naglasio je da je potpisivanje deklaracije prvi korak u ovoj borbi u Srbiji.

_______________________________________________