Prevoz pokojnika iz inostranstva

Kao što je već tako davno rekao teoretičar komunikacija Herbert Maršal Makluan, svet je globalno selo. Ne samo kada su mediji i komunikacije u pitanju. Svet je već odavno postao globalno mesto i kada je tržište rada u pitanju, pa tako naši ljudi žive i rade u inostranstvu. Nekoliko generacija naših zemljaka, iz Austrije, Nemačke, Švedske ili Švajcarske, koji godinama hleb zarađuju u inostranstvu, ipak i dalje misli na svoju postojbinu i emotivno gleda na povratak kući.

Nažalost, neki među njima ne dočekaju zasluženu penziju. Nesreća na poslu, iznenadna bolest, nezgoda u saobraćaju samo su neki od razloga za prerano ugašen život u tuđini. Šok koji nastane u tom slučaju porodicu i prijatelje jednostavno parališe, što je razumljivo, a sve u trenutku kada je potrebno doneti i sprovesti važne odluke.

Tragične situacije nisu isključene ni tokom putovanja, a često su procedure za prevoz pokojnika u rodnu zemlju vrlo komplikovane i mnogima nejasne.

Briga o našim najdražima koji više nisu sa nama i običaji vezani za sahranu pokojnika stari su koliko i civilizacija i civilizovan čovjek. Kroz istoriju, sve kulture i civilizacije su negovale brigu o svojim preminulim i razvile su različite običaje i ceremonije vezane za sahranu pokojnika. Ipak, svima su im zajedničke tri stvari kada je u pitanju poslednja briga o pokojnicima. To su pogrebna ceremonija (ritual ili obred), sveto mesto za ukop ili drugi vid čuvanja ostataka preminulih, te čuvanje sećanja na pokojnika.

Organizovanje sahrane u inostranstvu košta čitavo bogatstvo, a osim toga, porodica obično želi da se preminuli sahrani u rodnom mestu. Iz ovih razumljivih, kao i nekih drugih razloga, tela pokojnika se najčešće prevoze u zavičaj.

Prevoz pokojnika iz inostranstva zahteva savršenu organizaciju. Priroda prevoza je veoma osetljiva i sve se mora obaviti u kratkom vremenskom roku, tako da se mogući problemi prilikom prevoza moraju svesti na minimum. Osim ovog tehničkog aspekta, prevoz preminulih je uvek prožet emocijama pa se mora voditi i posebna briga o porodici, njihovim željama i zahtevima, kako bi čitav proces prevoza iz inostranstva prošao što lakše i za njih.

Postoje organizacije koje se bave prevozom pokojnika iz inostranstva, a prvi korak koji porodica preminulog treba da napravi je upravo kontaktiranje sa jednom od njih. Procedura zahteva da prevoznik bude najpre obavešten o mestu gde se telo pokojnika nalazi i o lokaciji na koje telo treba da se preveze.

Vozilu pogrebnog društva je potrebno par sati da stigne do mesta u inostranstvu gde se telo preuzima, u zavisnosti od razdaljine koju je potrebno preći i frekvencije saobraćaja na granicama. Od porodice ili prijatelja će trebati samo lična dokumenta preminulog, a važeći pasoš je sasvim dovoljan. Pogrebno društvo zatim nastavlja samostalno da pribavlja dokumenta i dozvole, a porodica je i dalje oslobođena bilo kakvih obaveza, bar kad je reč o organizaciji i sprovođenju prevoza pokojnika.

Potrebna dokumentacija koja prati međunarodni prevoz umrlih se pribavlja na više lokacija i neophodno je određeno iskustvo da bi se sva papirologija prikupila u što kraćem vremenskom roku, bez lutanja i čekanja na administrativne formalnosti. Potrebno je obići bolnicu, konzularno predstavništvo, dobiti dozvole nadležnih organa, doktora, sanitarnih inspektora i dr.

Dobrodošla su sva poznanstva i dobri kontakti koje pogrebno društvo koje obavlja prevoz pokojnika ima, a zahvaljujući kojima se sređivanje svih papira završava u toku dana, eventualno sutradan, u zavisnosti kada vozilo pristigne u zemlju.

Postoje pogrebna društva koja neophodnu dokumentaciju za prevoz pokojnika, dokumenta iz konzularnih predstavništava, dokumente iz bolnice, međunarodne dozvole, potvrde sanitarnih inspektora, dozvole nadležnih organa, potvrde sa groblja i ostalo uglavnom obezbeđuju potpuno besplatno. Za određena dokumenta kao što su međunarodne dozvole potrebno je izdvojiti određena sredstva, ali taj iznos je već uključen u uslugu prevoza pokojnika iz inostranstva.

Zato kada se desi najgore, nema potrebe da ožalošćena porodica troši vreme i novac na vađenje papira već to treba da prepusti pogrebnom društvu koje će obaviti i prevoz pokojnika iz inostranstva.

Ako je reč o osobi koja je umrla od zarazne bolesti i/ ili je potrebna ekshumacija tela preminulog, neophodno je kod nadležnih organa matične zemlje u koju se vrši prevoz izvaditi dozvolu – saglasnost da telo preminulog bude prevezeno i sahranjeno u matičnoj zemlji. U tom slučaju, sprovodnica se izdaje tek nakon što se ova saglasnost dopremi u konzlarno predstavništvo u zemlji u kojoj je osoba preminula.

Prevoz pokojnika se obavlja po unapred određenom planu putovanja za koje su izvađene dozvole. Neke od dozvola precizno određuju maršrute, što je veoma važno jer zakoni zemalja kroz koje se vrši međunarodni prevoz umrlih su veoma strogi, naročito kada se radi o prevozu iz Austrije ili Nemačke i obavezno ih se moraju poštovati. Sam prevoz pokojnika iz inostranstva traje nekoliko sati, shodno razdaljini koju je potrebno preći i eventualnom zadržavanju na granicama. U skladu sa dogovorom i željom porodice, telo pokojnika se dovozi u bolnicu, na kućnu adresu ili direktno na groblje, gde će preminuli imati zasluženi večni mir.

Kompletan proces organizovanja prevoza, prikupljanja svih potrebnih dokumenata, kao i sam prevoz, traje ne više od dva ili tri dana, od trenutka kada porodica kontaktira pogrebno preduzeće koje će vršiti prevoz tela pokojnika.

PR tekst

___________________________________________________________________________