Prethodni članak
Preživljavamo sa 232 dinara dnevno!
Nedvosmisleno, siromašni smo! Prosečan Srbin dnevno na raspolaganju ima samo 232 dinara za hranu i piće, odnosno 1,9 evra!
Naime, prosečno domaćinstvo u Srbiji broji tri člana, a na raspolaganju su na kraju trećeg kvartala 2016. godine imali ukupno 60.011 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Kako čak 34,8 odsto tog novca odlazi na hranu i bezalkoholna piće, prosta računica pokazuje da svi oni dnevno potroše ukupno 696 dinara na hranu i vodu i sokove. Odnosno, jedan čovek dnevno ima tek 232 dinara za hranu i piće.
Da ova sumorna statistika potvrđuje da smo siromašna nacija, smatra Vojislav Stanković, agrarni analitičar.
– Mi najveći procenat prihoda izdvajamo za hranu, jedino su Bosna i Albanija po tom pitanju gori od nas u Evropi. To se ogleda i u realno niskoj potrošnji najznačajnijih proizvoda, kao što su meso, mleko, voće i povrće. Primera radi, prosečna potrošnja mleka po čoveku u svetu godišnje iznosi oko 100 litara, dok se kod nas popije tek oko 30 litara po čoveku godišnje, više nego tri puta manje. Isto je i sa potrošnjom mesa. Sve u svemu, životni standard je izuzetno nizak, što dovodi i do oscilacija u poljoprivrednoj proizvodnji jer je tražnja veoma mala, te proizvođačima ostaje da svoju robu, zbog male kupovne moći u Srbiji, izvoze – napominje Stanković.
Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), navodi da nam se smanjuje i proizvodnja jer manje kupujemo.
– Vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2016. iznosila je oko pet milijardi dolara, a prethodne godine oko 4,7 milijardi. Iako smo imali rast od oko osam odsto, to je jako malo. Primera radi, pre 20 godina naša poljoprivredna proizvodnja je iznosila oko 6,6 milijardi dolara. Naravno, poenta je da manje proizvodimo jer manje i trošimo pošto manje zarađujemo. Nije ni čudno tako što smo među osam najsiromašnijih zemalja – ističe Gulan i dodaje:
– Mi smo 1990. trošili oko 65 kilograma mesa godišnje po stanovniku, a sada je to oko 35 kilograma. Isto je i sa skoro svim ostalim proizvodima, pa nam je opala čak i potrošnja hleba, i za deset godina sa 101 kilograma godišnje po čoveku na 83 kilograma. Jednostavno, manje zarađujemo i manje trošimo. Mi smo pothranjena nacija – zaključuje Gulan.
Da bi povećana poljoprivredna proizvodnja u 2016. trebalo da znači i manji rast cena ili stagnaciju, pa i pad, smatra ekonomista Mlađen Kovačević.
– To bi trebalo da se odrazi povoljno na količinu namirnica koje domaćinstvo može da kupi – napominje Kovačević.
Ivana Žigić, Alo
Ко је бре овде луд. Јуче објависте вест просечна плата педесет три иљаде а гле сад беде нема ни дваеура дневно.
Mi GRADJANI sto cutimo, nije Ozon kriv, Ozon je samo preneo podatke koje je drzava izbacila a ovo je nazalost istina!!!
A ti naivan verujes novinarima i njhovim senzacija vestima!
Ne, ja verujem Kim Dzonu, bivsem PPV! On sta kaze to je tacno!
Vraćamo se u srednji vek i feudalizam, radimo praktično za stan i hranu (a sve ostalo je u svrhu zarađivanja za stan i hranu).
Na žalost, ima i povlašćene „elite“ koja je nekako došla do nekih parica, malo ostavili roditelji, malo se snašli sami…
Pa zamislite samo kolika je razlika u Srbiji između onoga ko je nasledio stan ili kuću i onoga koji je ušao u kredit da bi rešio stambeno pitanje?
Ako je rata za stan samo 150e, praktično je račun za grejanje oko 80-10 evra, plus ostali računi, treba samo za to ova prosečna „super plata“ o kojoj su pisali pre neki dan.
Da ne pominjem još ako neko ima dvoje dece, pošto su knjige za školu i ostali troškovi jer škole svake sedmice šalju po deci neke uplatnice roditeljima, a pošto su odeća, obuća…
Ovde narod mora da se opameti, inače smo ugasili.
Prvo mora neko od ove opozicije da izađe sa konkretnim ciframa o prosečnim i minimalnim platama i penzijama, troškovima života, kako oboriti cene u prodavnicama, cene energenata i komunalija, i sl., a potom da jasno navedu šta će uraditi u prvoj godini vlasti da bi se to i ostvarilo.
Ovako, na izborima pobeđuju stalno neki koji obećavaju nova radna mesta (samo ne kažu da su ta mesta plaćena minimalno), povećanje proizvodnje i izvoza (izvoza čega?)…
Sve dok narod bude imao kolektivnu svest kao stado ovaca, vladać neki čobani…
svaka cast da neko napise konacno onako kako jeste pravo stanje u ovoj propaloj drzavi…
Наши оци и ђедови изгибоше силно борећи се тамо четрестих година против фашиста и капиталиста.Капиталиста који стекоше крађом и експлоатацијом радне снаге.Данко Поповић Књига о Милутину.После првог рата олош се обогатио на несрећи погинулог народа.Иста прича се десила и сада деведесетих година па даље.Имали смо после другог рата тешко стање које су наши оци крваво платили да би изградили индустријски модерну равнопраних грађана дражаву.Наравно није била идеална.Станови су дељени на лепе очи, школовање бесплатно,лечење бесплатно,одмор бесплатан на морето или по жељи,Радно време осмочасовно,субота и недеља слободна и још свашта по нешто,клопа у радничкој мези по свим нутриционистичким правилима, културно уметнички живот,друштва извиђача и да не бројим даље.Све наведено није било добро јер је било боље на западу наравно под условом кад би се живело тамо а радило овде.Сад изволте тражили сте уживајте Сорош демонкратију.