Privrednici iz Kosjerića osnovali su e-zadrugu i napravili još bolji biznis

Mali proizvođač može da ponudi prirodnu i kvalitetnu hranu, ali ne zna kome. Nevidljiv je, u senci velikog. Svaki potrošač na trpezi želi pouzdano domaće i zdravo, ali ne zna gde da ga nađe. Kako dve strane tržišta da pronađu jedna drugu na obostrano zadovoljstvo?

U Kosjeriću se to odskoro čini putem interneta. Kao nigde više u Srbiji mali proizvođači voća, povrća, meda, sokova, džemova, belog mrsa, vlasnici ribnjaka, sakupljači šumskih plodova, okupljeni su u jedinstven digitalni izlog iz kog se lakše otvaraju vrata tržišta, internet zadrugu pod imenom „Naša kooperativa“. Na sajtu koji ih je sabrao i koji je pre mesec dana počeo sa radom predstavljaju svoje proizvode, način proizvodnje, cene artikala.

– Elektronska zadruga ima za cilj da pomogne i kupcima. Ljudi žele zdravu hranu, ali hoće da vide i od koga je kupuju, upoznaju se sa proizvođačem i do proizvoda dođu bez posrednika – objašnjava za „Blic“ Željko Sredić, autor projekta.

Kako je sve počelo? Udruženje „Vesnik“ iz Kosjerića vršilo je istraživanja koja su pokazala da četiri prodavnice u ovoj varoši od dobavljača van teritorije ove opštine nedeljno kupe 12.000 jaja. S druge strane, proizvođači iz Kosjerića nisu imali kome da prodaju jaja iz svojih živinarnika. Voćari i povrtari su se žalili da svojim proizvodima, jer nemaju kome da ih prodaju, hrane stoku, dok su u isto vreme kosjerićki trgovci voće i povrće kupovali „sa strane“.

„Čak 95 odsto proizvoda se u Kosjerić doprema iz drugih opština. Cilj “Naše kooprative” je da na lokalnom tržištu mesto nađu proizvođači iz naše sredine tako što ćemo ih putem elektronske zadruge učiniti dostupnim. Projekat koji sprovodimo podržala je američka ambasada u Srbiji, a radimo po principu italijanskih kooperativa da ne trčimo za drugim tržištem nego da se sve što se proizvede u Kosjeriću i proda u Kosjeriću. Proizvođač dobija mogućnost da robu proda „na pragu“, a potrošač da je kupi dnevno svežu, „bez kilometara“ i da zna od koga ju je kupio. Na ovaj način stvaramo identitet i proterujemo nakupce i dobavljače koji Kosjercima prodaju robu bez identiteta – objašnjava za „Blic“ Željko Sredić.

Primarni cilj, objašnjava on, jeste domaćim proizvodima osvojiti lokalno tržište, ali niko se neće buniti ako roba iz Kosjerića nađe kupca i u drugim delovima Srbije. Za vreme od kada funkcioniše elektronska zadruga kosjerićki pčelari su 12 kilograma meda prodali u Novom Sadu, dok su put Beograda otišli ceđeni sok i kiselih kupus digitalnih zadrugara. Otpremljeni su u ambalaži sa etiketom „Naše kooperative“, koju koriste svi zadrugari, na kojoj se samo razlikuje deo sa imenom proizvoda i proizvođača.

Za sada je na sajtu objedinjeno tridesetak malih proizvođača, uglavnom žena sa sela. Većina njih su prošle obuku za izradu biznis planova, a najbolje među njima dobile su grantove od 50.000 do 250.000 dinara za unapređenje proizvodnje. Njih očekuje i posebna obuka na internetu da bi same mogle da ažuriraju svoje profile na sajtu „Naše kooperative“.

Obuku za biznis plan prošla je Marija Rstić, čija porodična firma se bavi otkupom i preradom pečuraka. Od vrganja, lisičarki, crne trube, laktariusa pravi salate i gotova jela.

– Mnogo bolje poslujemo otkad smo pristupili elektronskoj zadruzi. Sve više kupaca nam dolazi na vrata, ali smo traženiji i od firmi iz drugih delova Srbije koje se bave izvozom. Njima robu šaljemo brzom poštom, jer je to najjeftniji način transporta – kaže Marija Rstić.

U prednosti koje donosi internet promocija uverila se Dragana Đokić, vlasnica pastrmskog ribnjaka u selu Seča Reka, članica „Naše kooperative“. Prošle godine je prošla obuku za biznis plan i dobila 192.000 dinara za kupovinu mašine za vakumiranje ribe. Jedva čeka da nauči kako da ažurira sajt.

– To je neminovnost današnjice. Putem sajta za moj ribnjak su čuli bajkeri iz Nemačke koji su bili na proputovanju kroz ovaj kraj i svratili na pastrmku. Jedan čovek, koji je iz Australije došao na odmor u Aranđelovac, iskoristio je dan odmora da skokne do Seče Reke zbog moje pastrmke. Otkad je počela sa radom „Naša kooperativa“, mnogo više ljudi mi dolazi u domaćinstvo da kupi ribu, jer im je do sveže pastrmke, a ne zaleđene koja dolazi ko zna odakle. Opet, i meni je bolje da prodajem njima nego ribarnicama i veletrgovcima jer postižem veću cenu – kaže Dragana Đokić.