Prethodni članak
Privrednici se obratili vlasti i opoziciji
Upravni odbor Udruženja poslodovaca Unija Čačak 2000 razmatrao je glavne probleme koji ometaju poslovanje i razvoj preduzetničkog sektora iz kategorija mikro, malih i srednjih privrednih društava, preduzetnika i komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava i dоneo odluku da se obrati parlamentarnim strankama. Saopštenje prenosimo u celosti.
Poštovani predstavnici vlasti i opozicije,
Da bi ste dostojanstveno nosili ime ‘‘Predstavnici naroda‘‘ i da bi ste dobili simpatije glasače iz ove kategorije, neophodno je da vas upoznamo sa glavnim problemima koji ometaju i koče razvoj ovog sektora a sa time i ukupne privrede Srbije.
Radi se o sektoru mikro, malih i srednjih privrednih društava, preduzetnika i komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu MMSPP)
Postoje nekoliko problema koji koče normalno funkcionisanje privrede, a kojima ni jedna politička grupacija nije do sada posvetila neku posebnu pažnju, a to su:
Neadekvatna organizacija udruzivanja dela privrede iz kategorije MMSPP i komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava;
Neekonomski, precenjen devizni kurs dinara;
Nefunkcionalno organizovana državna uprava, i
Loša selekcija pri zapošljavanju u državnom sektoru (partijsko zapošljavanje)
Konstatovana korupcija na svim nivoima
| 1. Problem organizovanosti udruživanja MMSPP i poljoprivrednih gazdinstava |
Suština ovog problema je u činjenici da sektor MMSPP učestvuje u stvaranju BDP sa preko 60% i zapošljava više od 1.000.000 radnika, a nema institucijalno mesto u našem društvu, izuzev kao statistička kategorija. Ako ovoj kategoriji dodamo i komercijalna poljoprivredna gazdinstva, za koja nismo uspeli da dodjemo do odgovarajućih podataka, stanje postaje još ozbiljnije i gornje cifre su daleko veće.
Evo ključnog primera pogrešne organizacije udruzivanja privrednih subjekata:
Naime, Zakonom o komorama Srbije koji je donet 2015. godine uvedeno je obavezno članstvo za sva privredna društva bez prava neposrednog izbora svojih predstavnika u komorske organe, a za preduzetnike kolektivno članstvo preko opštih udruzenja. Nažalost, ovo se odnosi samo za ona opšta udruženja koja su registrovana u Privrednoj komori Srbije, koja od ukupnog broja preduzetnika okupljaju samo par procenata od ukupnog broja. Ostali preduzetnici, kojih u Srbiji ima oko 210.000 nisu članovi opštih udruženja preduzetnika jer ne vide smisao članstva u udruženjima koja nemaju mesto u telu javnog prava. Oni su van svakog institucionalnog organizovanja.
Regionalnim komorama je ukinut status pravnog lica, a imovina koju su stvorile generacije privrednika, preneta u vlasništvo Privredne komore Srbije. Tim promenama je naša Komora postala drzavna institucija a ne udruženje privrednih subjekata na regionalnom nivou.
Ovim Zakonom je praktično razbijen preduzetnički sektor MMSPP. Da bi smo znali o čemu pričamo, moramo da razjasnimo šta se podrazumeva pod pojmom preduzetnik.
Kod nas je ‘‘preduzetnik‘‘ fizičko lice koje ima registrovanu ekonomsku delatnost. U svetu se pod zakonskim pojmom ‘‘preduzetnik‘‘ podrazumeva svako lice koje svojim sredstvima obavlja neku ekonomsku delatnost, bez obzira na formu organizovanosti, to jest da li je privredno društvo, akcionarsko društvo ili druga organizaciona forma.
U zemljama sa uspešnom privredom u okviru privredne kommore, posebno je organizovan mali i srednji biznis a posebno krupni biznis, što je potpuno logično jer su njihove filozofije i model poslovanja različiti.
Da bi smo stvari postavili na pravo mesto neophodno je da vi kao predstavnici naroda u svoje političke programe ugradite sledeće:
a. Da se Privredna komora Srbije transformiše u Zajednicu regionalnih komora za trgovinu i industriju, kojom upravljaju regionalne komore kao njene bazne organizacione jedinice, po modelu zapadnih zemalja.
b. Da se vrati imovina i status pravnog lica regionalnim privrednim komorama;
c. Da sve komore, kako regionalne, tako i Zajednica regionalnih komora imaju mesto u telu javnog prava;
d. Da direktni članovi komora budu svi privredni subjekti;
e. Da se regionalne komore organizuju po najvišim demokratskim principima tako da osnovna jedinica reionalnih komora bude strukovno udruženje sa statusom pravnog lica i mestom u telu javnog prava;
| 2. Nekonomski, precenjen devizni kurs dinara |
Od 2005. do 2018. godine u Srbiji se vodi politika neekonomskog deviznog kursa, pa je tako došlo do situacije da cene na malo porastu za 80% više od deviznog kursa dinara prema evru. Na ovaj način su uvozni proizvodi pojeftinili za 80% u odnosu na domaće.
Ovakvom politikom se drastično smanjila konkurentnost domaće privrede. Najnormalnija stvar bi bilo da devizni kurs dinara zavisi od domaće inflacije i platnog deficita.
Srbija je uvek imala visok platni deficit koji se pokrivao, i danas se pokriva iz drugih izvora: deviznim kreditima, raznim donacijama, prodajom društvenog kapitala, stranim investicijama i slično.
Nerealan kurs dinara daje pogrešnu sliku celokupnog stanja privrede. Destimuliše domaću proizvodnju a stimuliše uvoz, što će jednog dana doći na naplatu. Deficit u spoljnotrgovinskom poslovanju biće sve veći.
Ako hoćemo da spasemo Srbiju finansijskog kolapsa i neminovne duznicke krize, nephodno je uraditi sledeće:
– Vezati kurs evra za kretanje inflacije, to jest zaustaviti veštačko jačanje dinara;
– Postepeno ići ka realnom deviznom kursu;
– Stimulisati, to jest delimično obeštećivati neto izvoznike, jer samo oni vraćaju devizne obaveze. Ovo obeštećivanje mora da bude na duži rok, do postizanja realnog deviznog kursa;
– Izjednačiti uslove poslovanja za sve privredne subjekte: domaće i strane, male, srednje i velike.
| 3. Organizacija lokalne samouprave i upravljanje javnim preduzećima |
Promena vlasti ne bi trebala da ima nikakav uticaj na sastav stručnih službi.
Mora se uspostaviti sistem koji onemogućava loše selektovano zapošljavanje, (partijsko zapošljavanje) i dovodjenje kadrova koji ne mogu odgovoriti vremenu u kojem radimo i živimo.
Treba uspostaviti dijalog svih učesnika u produkcionom lancu a odnosi izmedju lokalnih samouprava, sindikata i poslodavaca treba da se uskladjuju preko Socijalno-ekonomskih saveta koji se moraju formirati.
Nadamo se da ćemo ovim dobronamernim zapažanjima i komentarima doprineti boljem medjusobnom razumevanju a vas podstaći i motivisati da pokrenete promene za unapredjenje poslovnog okruženja.
Upravni odbor „Unije Čačak 2000“
___________________________________________________________________
Mnogo lepih ideja i zamisli, sve u korist poslodavaca i njihovog poslovanja….ALI NIGDE NEMA POVEĆANJA PLATA I KVALITETA RADA….nema boljitka dok ne bude ponovo 1945. godina
Sve ste u pravu,osim što nerekoste da je izbor pojedinca da li ce biti radnik-preduzetnik ili radnik kod preduzetnika. Pitanje plata je normalno na 1.mestu,zbog toga se i radi, i slazem se da su uvek nedovoljne,dok je pitanje odgovornosti i pouzdanosti zaposlenog uglavnom na poslednjem. Čast pojedincima pa je normalno i da se plate razlikuju. Sigurno je da mnogi ne mogu da prežale komunizam upravo iz razloga sto nema tako male plate koliko radnik može malo da radi. I još nešto, državni budzet pune upravo ti „sebični“ preduzetnici kojih je složićete se mnogo malo u odnosu na one koji žive od istog.
Ovo je primer,da je sadasnje stanje postojanje,privredne komore Srbije,ne odrzivo za Cacanske,privrednike i udrizenja.
Oni nisu naveli razlog,zbog cega im dosadasnji odnos rada komore,ne odgovara.
Sta su cekali dosad,kada se usvajao propis o Privrednoj komori Srbije,sto tada nisu reagovali.
Privredna komora,Cacka je bila mrtvo slovo na papiru.
Uopste privredne komore u Srbiji su odavno izumrle,a to je realan pokazatelj,kulture poslovanja privrednika.
I pre donosenja ovog zakona,kod poslovnih ljudi,nisu koristili usluge privredne komore,jer komora nista nije imala da ponudi.
Problem se pojavijo,zbog clanarina ,koje pojedinci nemaju ili ne zele da plate.
Kada niste znali znacaj komore,sada.placajte Beogradu.
Sta hocete da vam politicari,traze partnere,svugde u svetu.U svetu poslovna udruzenja privlace strani kapital,samo u Srbiji,presednici dtzava,treba da vam otvaraju fabrike.
Onaj grad koji nema privrednu kompru,on je u buducnosti ne vidljiv.
Zato Cacak nema privrednu komoru,zasto ce mu regionalna.
Cacak je ponudjenom strategijom 2013 godine ima sansu da napravi privrednu komoru,po modelu kako se to.radi u razvijenom svetu.
ALI SU SE NASLI „UGLEDNI GRADJANI“,SA CACANSKIH FAKULTETA,USPESNO SU PREUZELI TUDJU IDEJU,TAKO DA CACAK IMA “ USPESNU „PRIVREDNU KOMORU,TOJ AkADEMSKOJ ELITI,SU SE I POJEDINACNO PRIDRUZIVALI,I POJEDINCI IZ POSLOVNIH UDRUZENJA CACKA.
Zato ppdrzavam rad privtedne komore Srbije,to jest budjet,jer trcanje po Srbiji da se otvore nova radna mesta kosta.
Protka Cacak.
Sta vam je kriva opozicija.Valjda je vlast odgovorna.
Dovoljno je pogledati ko su članovi predsedništva Unije poslodavaca Srbije – sve ljudi koji imaju neke firme za trgovinu i usluge, nigde nijedne firme za proizvodnju, naročito proizvodnju orjentisanu ka izvozu, osim sadašnjeg predsednika koji je direktor Trajala AD (koji više ne proizvodi automobilske gume, već samo one za traktore i viljuškare, kao i zaštitnu opremu i eksplozive, jer je fabrika automoblskih guma prodata Mišelinu još pre 15-ak godina).
Dakle, ta Unija poslodavaca stalno kuka na bilo kakav predlog za povećanje minimalne zarade u Srbiji koja je veća od rasta BPD, posebno onaj Atanacković koji je počasni doživotni predsednik, a čovek ima „dognam prodam“ firmu kao i ovaj naš lokalni „najsupešniji privrednik“, odnosno prodaje Citroen vozila.
A većina njih rade u uslužnim delatnostima koje imaju problem sa prometom (pogledajte firme onih koji su u predsedništvu Unije poslodavaca Srbije i biće vam jasno).
Ako su bilo kom privredniku problem plate zaposlenih, a ne ulaganje u nove tehnologije, zakonski propisi vezani za izvozne dozvole i slično, onda nije ni čudo što je Srbija tu gde jeste po pitanju plata i kvaliteta bilo kakve proizvodnje i usluga.
Dovoljno je da traže od države da se za početak plate obračunavaju u bruto iznosu, kao u svim normalnim zemljama, pa neka se za smanjenje doprinosa državi bore zaposleni, a ne da to smeta firmama i da one kao ne mogu da povećaju plate zbog velikih doprinosa.
Ako je problem povećati minimalac za 5000 dinara, što za poslodavca znači ukupno povećanje troška od 8000 dinara, onda je Srbija osuđena na propas sa takvim privrednicima i privredom, jer veću efikasnost i bolji kvalitet nećemo nikad postići.
Evo prostog pitanja za tog Atanackovića: ako bi povećao platu svojim zaposlenima za toliko da mogu svi kupiti kod njega novo Citroen vozilo, a potom to urade i drugi prodajni saloni automobila, pa potom druge firme, zar i njemu ne bi bilo bolje jer bi povećao prodaju vozila, a time i profit?
Ali, svestan je on da ako nekome podigne platu sa 50 na 60 hiljada dinara, taj neće opet moći da kupi nov auto, zato i vidi povećanje plata samo kao trošak, jer ako se poveća minimalac, mora i svojima da proporcionalno poveća plate i ako su veće od minimalca.
A ne kapira da bez povećanja plata nema povećanog obima poslovanja, a time ni većeg profita za njega kao „preduzetnika“.