Problem koji se ignoriše

Na putu ka članstvu u Evropskoj uniji Srbiju, osim poglavlja koja se odnose na pravosudni, obrazovni, ekonomski, socijalni… sistem, očekuje i otvaranje poglavlja i ispunjavanje uslova iz sfere ekologije. Sudeći na osnovu dosadašnje prakse i prostoru koji tema zaštite životne sredine dobija u medijima, stiče se utisak da se ekologija svesno ili nesvesno zanemaruje, odnosno da mali deo onoga što ona podrazumeva pobuđuje pažnju šire javnosti.

Naime, kada se govori o zaštiti životne sredine uglavnom se pažnja posvećuje industrijskom i komunalnom otpadu i njegovom recikliranju i odlaganju, a da se problem otpada nastalog u poljoprivrednoj proizvodnji potiskuje u drugi plan. Nema sumnje da jedan od najvećih problema u Republici Srbiji, decenijama unazad, predstavlja odlaganje i tretman opasnog otpada u šta se svrstava industrijski, elektronski, električni i medicinski, ali i organski, neorganski i ambalažni otpad nastao upotrebom preparata korišćenih u poljoprivrednoj proizvodnji.

Budući da u Srbiji još uvek nisu razvijena postrojenja za tretman i odlaganje opasnog otpada, niti odgovarajući prostor za njegovo skladištenje, velike količine opasnog otpada na kraju završavaju na komunalnim ili divljim deponijama. Mada je svojevremeno usvojena Nacionalna strategija upravljanja otpadom u periodu od 2010. do 2019. godine, stiče se utisak da je, kada je reč o opasnom otpadu, nastalom prilikom poljoprivredne proizvodnje, malo toga konkretno urađeno. Odnosno da ambalaža od hemijskih sredstava koja se koriste u poljoprivredi najčešće završava na divljim deponijama koje su prisutne gotovo u svakom srpskom selu. Na ovaj svojevrsan problem nedavno je upozorila grupa odbornika Skupštine Grada Čačka, podnoseći amandman kojim su predviđena znatno veća budžetska ulaganja u prikupljanje i deponopvanje baš ove vrste otpada, koja permanentno ugrožava ekosistem i zdravlje ljudi, a da toga najčeće nismo ni svesni.

O kakvoj opasnosti je reč ilustruje podatak da je na području grada Čačka na 4.100 hektara zastupljena voćarska proizvodnja. Ako se u vidu ima da se neke voćarske kulture, poput jabuka, hemijskim preparatima tretiraju čak 14 do 18 puta tokom godine, onda je mnogo jasnije o kojoj količini hemijskih sredstava i ambalaže koja ostaje posle njihove primene je reč i kakvu opasnost ona predstavlja, budući da je njeno odlaganje i deponovanje na jako niskom nivou. Kada se tome doda i ratarska, proizvodnja koja je takođe zastupljena u ovom delu Srbije, ovaj problem biva mnogo izraženiji. Slično stanje je i u ostalim delovima Srbije, zbog čega tema ambalažnog i ostalih vrsta poljoprivrednog otpada zaslužuje da joj se pokloni mnogo veća pažnja, bilo da je reč o edukaciji stanovništva ili o organizovanju prikupljanja i odlaganja ovih vrsta otpada, koje direktno ili indirektno ugrožavaju zdravlje ljudi. O kakvom ekološkom problemu je reč najbolje ilustruje akcija prikupljanja ove vrste otpada, koja je sprovedena u jednom delu Srema, a tokom koje je samo na jednom poljoprivrednom gazdinstvu prikupljeno više od 700 kilograma najrazličitije vrste ambalaže, boca, kesa, džakova… u koju se pakuju hemijska sredstva namenjena poljoprivrednoj proizvodnji.

Neadekvatno odlaganje ove vrste opasnog otpada, kako upozoravaju stručnjaci, osim ljudi, zemljišta i vodotokova direktno ugrožava životinjski svet, pre svega pčele i divljač, zbog čega ovaj problem za rezultat ima nesagledive ekološke, ali i ekonomske posledice. Osim finansijskih sredstava neophodnih da bi se organizovalo efikasno prikupljanje opasnog otpada nastalog prilikom poljoprivredne proizvodnje, ništa manji problem ne predstavlja ni veoma nizak nivo ekološke svesti velikog dela stanovništva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, zbog čega ova tema zahteva sveobuhvatni društveni angažman, posebno kada je reč o medijskoj sferi.

Problem odlaganja otpada nastalog tokom poljoprivredne proizvodnje i njegov značaj, ne samo kada je reč o članstvu u EU, već i kada se govori o njegovom uticaju na zdravlje stanovništva, podstakao je redakciju portala Ozon pres da, uz finansijsku podršku Ministarstva za kulturu i informisanje, ovoj temi, kroz serijal tekstova, posveti mnogo veću pažnju nego što je to do sada bio slučaj. Ovim projektom redakcija portala Ozon pres želi da podstakne jačanje kapaciteta celokupne društvene zajednice usmerenih ka zaštiti životne sredine, ali i razvoj ekološke svesti građana, kao ključne karike u procesu zaštite prirode i zdravlja stanovništva.

Projekat „Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja“ sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

___________________________________________________________________