Profesor istorije je katedru zamenio uzgajanjem voća, pomoć dobio u Čačku

Profesor istorije Todor Dimov iz Sofije katedru je zamenio plantažama jagodičastog voća koje uzgaja na području Srednje Gore, gde je kupio zemljište. On kaže za Nova.rs da gaji borovnicu na površini od pet, malinu na na dva i kupinu na tri hektara. Međutim, budući da se tamošnji proizvođači susreću sa brojnim problemima u proizvodnji uspostavio je saradnju sa Institutom za voćarstvo Čačak.

Stručnjaci iz ove naučne ustanove mu, kako kaže, pomažu, pre svega, u savetodavnom smislu, u planu su i neki međunarodni projekti, a u jednom od njih učestvuje i čačanski Tehnički fakultet. Na naše pitanje koliko bugarsko Ministarstvo poljoprivrede pomaže uzgajivačima voća Todor navodi da subvencije dobija samo za „crveno zlato“ u iznosu od 1000 evra po hektaru.

„Ukoliko bih se oslonio na pomoć od države, ništa ne bi bilo od ovog posla. Najveći problem je što nemamo dovoljno sezonskih radnika, ali i nestabilni klimatski uslovi. Zadesila nas je ekstremna suša, a naše zasade napadaju i razne bolesti i insekti. Imao sam savetodavca za voćarstvo iz Velike Britanije, međutim nisam bio zadovoljan, zbog čega već nekoliko godina sarađujem sa dr Aleksandrom Leposavićem i čačanskim Institutom. Oni su mi mnogo pomogli da unapredim proizvodnju i dali korisne savete kada su u pitanju tretiranja voća hemijskim preparatima“, ispričao je on za naš portal ističući da su stručnjaci iz ove naučne ustanove imali odgovor na sva njegova pitanja po pitanju uzgoja ovih kultura.

Na naše pitanje zašto je jedan profesor istorio zamenio katedru plantažom, Dimov kaže da je sve počelo kao hobi, ali se pretvorilo u ozbiljan biznis.

„Uloženo je tu i mnogo truda, vremena i ljubavi. Sa plantaža uberem oko 18 tona maline po hektaru, a borovnice između šest i sedam. Sebi i porodici od toga mogu da priuštim pristojan život, a robu plasiram uglavnom u Bugarskoj“, zaključio je on izlaganje za naš portal.

Dr Aleksandar Leposavić kaže za Nova.rs da je povod dolaska Todora Dimova u Čačak unapređenje proizvodnje maline, budući da su ove godine bugarski proizvođači imali veliki pad kada je ovo voće u pitanju.

„Takođe, bila im je dosta niža cena maline, oko 2,5 evra po kilogramu. Razgovarali smo i o budućim projektima koje bi trebalo da finansira Evropska unija. Jedan takav poduhvat je u toku i on se odnosi na primenu pametnih tehnologija kada je u pitanju proizvodnja „crvenog zlata“ i borovnice“, rekao je on.

Leposavić je objasnio da to podrazumeva primenu IT tehnologija, odnosno kontrolu sveukupnog proizvodnog procesa.

„U praksi je to uvođenje računarskih sistema koji će sprovoditi kontrolisano zalivanje, prihranu, kao i nadzor ostalih segmenata prilikom uzgoja voća“, zaključio je dr Leposavić.

Dakle, dok država i grad Čačak hoće da „otmu“ Institutu za voćarstvo više od dva hektara zemlje, naučnici iz ove ustanove savetuju brojne uzgajivače voća kako da poboljšaju proizvodnju, kako u zemlji, tako i svetu. Da se zaključiti da je to veoma „pametna odluka“.