Произвођачима малина потребна конкретна помоћ

Ниске температуре и снег у претходном периоду нису довели до измрзавања малина али је у Србији тренутно присутно велико шаренило у засадима, рекао је за „Политику” др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку.

Приметно је, каже, да у великом броју засада не долази до буђења пупољака, листања и раста биљака. Сматра да је овај проблем комплекснији, а да су ниске температуре само погоршале стање у нашим малињацима. Лепосавић наглашава да највећи утицај на то имају дугогодишње погрешне агротехничке мере које произвођачи примењују али и велико присуство болести и штеточина у засадима.

Као проблем наводи и често прекомерну употребу минералних хранива и неадекватну заштиту малињака после бербе. Према његовим речима, правилна припрема изданка за зиму изузетно је важна у производњи тог воћа, али домаћи произвођачи томе не посвећују довољно пажње. Због тога су они осетљивији током зиме и раног пролећа.

– То је највише изражено у овој вегетацији када смо имали топао фебруар и хладан март и април, јер овакве временске прилике погодују развоју бактерија – објашњава наш саговорник.

Каква је ситуација на светском тржишту, са чиме се суочавају произвођачи малине у другим државама и на какву сезону бисмо могли да рачунамо?

Лепосавић каже да се пад производње и недостатак малина на светском тржишту и даље наставља. Пољска, наш највећи конкурент, имала је период веома лошег времена и према оцени њихових стручњака у тој држави се не очекује стабилизација производње. Чилеанци, који су у априлу завршили сезону, суочавају се с великим оштећењима плодова због присуства азијске мушице, због чега су произвођачи и извозници имали проблеме и значајан број притужби страних купаца.

– Тај инсект причињава штету на већини воћних врста. Досадашње мере у борби са њим у Чилеу очигледно нису дале добре резултате. То је задатак и за науку и струку у нашој земљи. Присуство ове штеточине потврђено је и у Србији и ако овоме не посветимо потребну пажњу можемо имати проблема у производњи и пласману, не само малине него и купине и другог воћа – наглашава Лепосавић.

О проблемима у малинарству он је недавно говорио и у Источном Сарајеву на позив Министарства пољопривреде Републике Српске.

– Произвођачима у Републици Српској као и у Србији потребна је редовна саветодавна подршка. Само на тај начин можемо да повећамо приносе и квалитет. Свима је већ јасно да ни најбоља цена не може да надокнади губитке узроковане ниским приносима – наводи наш саговорник и додаје да је у Републици Српској недавно успостављен нови модел финансирања саветодавних служби у сектору малинарства. Тако десет највећих откупљивача подмирују 50 одсто трошкова ангажовања агронома. Преостали износ суфинансирају Министарство пољопривреде и десет локалних самоуправа на чијој територији се налази највећи број малињака.

Избегавати бакарне препарате

Др Александар Лепосавић упозорио је произвођаче да не покушавају да стање у малињацима поправе употребом бакарних препарата. Према његовим речима, то може да има само негативне ефекте јер је вегетација код малине прилично закаснела. Препорука је да користе, на пример, препарате са екстрактима чајног дрвета који знатно неутралишу штетно дејство бактеријских инфекција.