Производња кромпира поништава сваку логику

Претходне године произвођачи кромпира били су задовољни ценом, а ове године многи неће успети да покрију ни трошкове производње. Неке невладине организације покренуле су акцију која би подстакла продају, али ће се у решавање проблема укључити и Министарство пољопривреде.

Шест месеци производње, три месеца паковања, а потом зима – за многе поред пијачних тезги. Спавају међу џаковима вишемесечног рада.

„Па грејање никако. Велико ћебе, поњаве старе и то је то. И по троје панталона се обучу“, каже Иван Пантелић из Катића.

Иако је цена кромпира била ниска, многи нису успели да продају ни минималне количине. Неки произвођачи сматрају да је разлог већи увоз тог поврћа.

Произвођачи кромпира из брдско-планинских крајева Западне Србије тврде да се разлика у квалитету најбоље уочава на попречном пресеку њиховог и кромпира који је из увоза.

„И ми много мање користимо хемијских средстава за заштиту тог кромпира. И квалитет тог кромпира никада не може ниједан други кромпир да се мери са квалитетом нашег брдско-планинског“, указује Илија Миросавић из Табановића код Пожеге.

У помоћ стижу и невладине организације и урдружења 

Новосадска фејсбук група „Тате“ акцијом на друштвеној мрежи успела је да поспеши продају за неколико ивањичких произвођача.

„Продали су нам камион од тринаест тона, од чега смо ми део пара које зарадимо дали на фондацију и помоћ њихове суграђанке Милице Тупањац, за њено лечење“, наводи Ивана Пантелић из Катића.

„Убрзо смо након тога контактирани и од стране произвођача из Ариља, Деспотовца из других насеља, који су у сличном проблему и кажу помозите нам молим вас. Али Нови Сад сам, то једно фејсбук удружење не може да помогне свима, ипак је то на нивоу државе да на неки начин помогне“, указује Јовица Вукша из групе „Тате“.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић наводи да се преговара са великим ритејловима и другим корисницима ове робе.

„Немојте заборавити да ми имамо студентске центре, да ми имамо болнице, који су сви конзументи тога“, додаје Недимовић.

У акцију продаје укључила се и фејсбук група из Крагујевца, али произвођачи сматрају да су решење мере које примењују поједине земље ЕУ.

„Неких пет евро центи је субвенционисала Хрватска њихове произвођаче кромпира, јер су и они у проблему исто због превелике количине робе на тржишту“, указује Илија Миросавић.

Због тога ће сетва у априлу бити драстично умањена. Кромпира ће сигурно имати за сопствене потребе, али ће мало ко одлучити да у производњу уложи 13, а добије десет динара за килограм – јер ту нема никакве логике.