PSSS Čačak: Rod pšenice manji za oko 30 odsto

Savetodavac za ratarstvo Poljoprivredne stručne službe Čačak, Milan Damljanović, izjavio je Multimedijalnoj novinskoj agenciji da je ove godine na području Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana i Arilja, pšenicom bilo zasejano oko 6.000 hektara, što je manje nego prethodnih godina.

MNA/Miloš Lukić

“Imali smo sreće da su vremenske prilike bile dosta dobre tokom obavljanje žetve za razliku od cele vegetacije pšenice, gde su nas pratili loše vreme i nepogode od samog početka”, rekao je Damljanović.

Prema njegovim rečima, javile su se bolesti što je takođe uticalo na smanjen prinos, ali i kvalitet.

“Ne možemo se pohvaliti kvalitetom, zrno je dosta šturo, hektolitarska masa je dosta niska i zato poljoprivredni proizvođači moraju da obrate pažnju na to da narednih godina obavezno uvedu zaštitu pšenice od fuzarioza u vreme cvetanja”, objasnio je Damljanović.

U Srbiji je požnjeveno oko dva miliona tona pšenice, od toga će 1,5 miliona tona ostati za domaće potrebe, dok će ostatak moći da se izveze.

Milan Damljanović

“Cena pšenice nije visoka, trenutno je 18 dinara po kilogramu. To je cena koja pokriva samo troškove proizvodnje i što se tiče velikih proizvođača neće imati neku veliku vajdu. Za razliku od Vojvodine, pšenica se u našem kraju ne gaji zbog zarade, već iz navike da bi imali svoju pšenicu, ali i održavanja plodoreda”, istakao je on.

Za razliku od pšenice, prinos ječma i ovsa je bio nešto veći.

“Žetva ovsa je u toku, a ječam je u odnosu na pšenicu imao bolji prinos i kvalitet”, naveo je Damljanović.

Prošle godine je rod kukuruza bio izuzetno dobar, a očekivanja su da će tako biti i ove.

“Hladan je maj bio zbog čega je kukuruz mirovao prilično dugo, što nisam video u praksi poslednjih 30 godina. Kada su došli topliji dani, a imajući u vidu da je bilo dosta vlage, kukuruz se izvukao i u dosta dobrom je stanju”, rekao je Damljanović.

Poljoprivrednicima savetuje da ratarske kulture seju na parcelama gde se uzgajao krompir.

“Poznato je da posle krompira ostaje dosta mineralnih hraniva u zemljištu, a pšenica vrlo dobro to iskoristi, tako da je moguća dobra proizvodnja bez dodatnih ulaganja”, zaključio je Damljanović.