Prethodni članak
Quo vadis FRA – 3. deo
Kako god se okreneš zadnjica ti je pozadi, kaže naš narod, a kako god bilo o svemu u Srbiji odlučuje politika. Tako je i sa sudbinom Fabrike reznog alata. Politika je dovela do blokade države pa se i FRA, kao i brojne druge fabrike u Srbiji tj. bivšoj SRJ, našla u blokadi uvoza čelika koji joj je neophodan za proizvodnju i blokadi izvoza burgija i ostalog alata koji je proizvodila.
Neki već godinama pričaju po kuloarima da je izvesni gospodin stavio šapu na gazdovanje imovinom FRA, da je on bio taj ko je obezbeđivao kreditne aranžmane i kontrolisao prodaju gotovih proizvoda i da je preko njegove privatne firme išlo celokupno poslovanje fabrike, pa čak i kada se izdavao fabrički restoran za razna veselja. I da je naravno, za sve to zaračunavao svoju proviziju.
Drugi opet kažu: da nije bilo tog gospodina davno bi bio stavljen ključ u fabričku bravu. Tvrde da su banke htele da daju kredit fabrici samo uz njegovu garanciju, da je jedini on razumeo finansijsko poslovanje FRA i jedini prihvatao rizik garantovanja bez zaloge fabričke imovine. Na kraju i da je za sve to zaračunavao višestruko manju proviziju od svih ostalih koji su bili zainteresovani za sličan aranžman.
Radenko Luković, alfa i omega finansijskog poslovanja FRA kao finansijski direktor do 1993., a zatim od 2002-2012 kao savetnik za finansije generalnih direktora FRA (Drobnjaka, Jocovića i Vidakovića). Lojalan fabrici i fabrika lojalna njemu
U trenutku kada je G17, tada politička stranka na vlasti, kao uslov za pomoć fabrici postavila raskid saradnje sa njim, a razlog je bio njegovo stranačko angažovanje u drugoj, tada opozicionoj političkoj stranci, iz fabrike je taj predlog odbijen.
Naučena je tada bolna lekcija da koga je moliti nije ga ljutiti, jer je pomoć tražena od G17 izostala. A u pitanju je bilo oko 5 miliona evra. Politika je to, ne možete očekivati da vam vlast otpiše poveliko dugovanje, a da opozicija upravlja fabrikom i zasluge pripisuje sebi. Barem je u Srbiji tako.
A nije da nije bilo političara na pozicijama sa kojih su mogli da pomognu fabrici. Nisu, ruku na srce, ni zahtevi i molbe iz FRA bili nerealni. Povezivanje staža, rasterećenje od neosnovanog potraživanje Čačanske banke, mogućnost da se komunalna dugovanja plate u više rata, finansijska inekcija za nabavku čelika za proizvodnju … sve su to bili zahtevi kakve su postavljale i druge fabrike po Srbiji koje su bile u sličnoj situaciji kao i FRA.
Samo što su drugi dobijali pozamašne bespovratne pozajmice države za tekuće poslovanje (čitaj isplate plata, pa čak i kada su im svi zaposleni mesecima na čekanju i kada nemaju nikakvu proizvodnju), a FRA svaki dobijeni dinar namenski trošila i održavala kakvu-takvu proizvodnju čak i zimi u hladnim halama, bez grejanja.
Jedino, što su direktori pojedinih fabričkih društava, pravili kalkulaciju proizvodnje u koju su uračunavali sve troškove (nabavka čelika, struja, grejanje, voda, telefoni, plate, porezi i doprinosi …), osim jednog – vraćanje pozajmice koju je davala država. I gajili nadu, kojom su među radnicima širili lažni optimizam, da će jednog dana kada u fabriku uđe pet kamiona natovarenih čelikom FRA da procveta kao u najbolja vremena.
Jedan od lokalnih političara koji se uzdigao visoko u političkoj hijerarhiji u Srbiji bio je Velimir Ilić. Kad god su mu se iz fabrike obratili, došao je da razgovaraju. Tako je bilo i 2015. godine, kada je zamoljen da pomogne oko neosnovanog potraživanja Čačanske banke koje je nakon prodaje banke prešla u potraživanje Halk banke.
Ilić je tada, u saradnji sa ministrom Rasimom Ljajićem, uspeo da dogovori da dug koji je Čačanska banka knjižila fabrici u iznosu od 5,5 miliona evra, Halk banka „prebije“ sa srpskim Fondom za razvoj za 1.117.000 evra. Za taj iznos koji je država Srbija dala turskoj banci i izbrisala dugovanje FRA, država Srbija je povećala svoj udeo u vlasničkom kapitalu čačanske fabrike.
Kada je SNS došla na vlast, očekivalo se da će FRA konačno dočekati svoje proleće. Očekivanja nisu bila bez razloga jer su dva bivša čelna čoveka fabrike postali visoki gradski funkcioneri, a lokalna vlast istovetna kao i državna što znači da se u startu mnoge stepenice preskaču.
Ali, avaj. Kako sada stvari stoje FRA je uspela da preživi blokadu zemlje, režim Slobodana Miloševića, dosovski period i sve njihove privatizacije, ali neće preživeti vlast SNS-a.
_______________________________________________________________________
Sve navedeno u tekstu je tacno, ali treba reci poentu. A to je, da su drustvena preduzeca kao takva u startu bila osudjena na propast. Jer sta je drustveno- to je nicije, a kad je nicije, eto kako prodje.
Svi kazu da je kod Tita radnik bio zasticen. To je tacno, ali treba reci da su i neradnici bili zasticeni.
Desavalo se da radnik ujutru kad dodje, namerno napravi kvar na masini za kojom radi, da bi otisao kuci dok se masina popravi, jer je mamuran.
Napravi stetu od hiljadu maraka, i nikom nista.
Ne valja ni ovo sad, hteli smo demokratiju, dobili kapitalizam.
Ali neka se zna da je samoupravljanje unistilo fabrike.
100% tačno ! Moj otac je radio u Slobodi i kaže da je NN slomio deo na strugu da bi izašao sa posla kući. I to je bilo redovno. Socijalizam je bio dobar jer jer je vreme bilo takvo, industrijska revolucija, novac sa zapada, krediti i živelo se nema šta.
Sve počinje iz škole. Uvek se debata vodi o kecu da bude 2. Nikako Da 4 bude 5. I to je danak jer sada su Kečevi na vlasti a 5-ice otišle iz zemlje !
Niko nije mogao da uništi FRA, ali onda se pojavio majstor za takvu ulogu konobar Mozgonja.
Kada ,,NASA,, vlast nesto markira za sebe , npr. dobre lokacije FRA na kojim se nalazi , onda prvo te firme obezvredi tako sto postavi za direktora svog NAJNesposobnijeg coveka , a za ,reprezentacijskog sindikalca
dovedu nekog ,LIBELASA,, od masine za koga je uspeh sam po sebi da nije vise ,radnik, I eto obezvredjenje FRA , sigurno , potraje , ali nigde oni ne zure. Ah , da , Libelas je iksan spreman na svaki konpromis sa vlascu , a zarad licnih interesa , prekaljeni poltron uvek uz Vlast, nikad opozicionar
Nikitovicu , ti koji pises ove ,,opravdavajuce,, tekstove . Radnici NISU KRIVI ako su polomili neki deo na masini ,to je sitno u odnosu sta je uradio (neuradio ) Naprednjacki direktor Vidakovic . Braniti Vlast , a krivicu prebacivati na radnika samoupravljaca zbog pokvarene masine , to je namerna zamena odgovornosti . Uostalom oni tvoji iz alatnice kazu da ni brusac nisi mogao biti ,pa je uspeh biti direktorov sindikalac . Samo SITNE DUSE NEMAJU KRITIKU VLASTI A ZARAD LICNIH INTERESA
Pa dobro
Dosta porodica je lepo zivelo od FRA
Moj otac npr radio u fabrici 40god na odrzavanju
Viskovi regresi i ostalo odlazak na more i banje je bilo normalno
Kao i ostale proizvode i izvoz su unistile sankcije
Ali opet se tu nesto radilo i ipak se opet zivelo od fabrike kako tako
E sad uvek je neko drugi kriv
Licno znam da mnogima nije uplacen radni staz zadnjih 10god i onaj ko je otisao u penziju je mnogo lose prosao
Dok je gosp Radenko Lukovic bio na celu fabrike svako ko je isao u penziju a nije mu bio uplacen radni staz bio je namiren sa te strane zahvaljujuci njegovo obrazu i hvala mu na tome
A koliko znam nikad nije ni krivicno odgovarao za koje kakve malverzacije
A radnici i fabrike,kad kazem radnici mislim na one koji su stvarno radili,otisli su i snasli se kod nekog drugog ili rade za sebe a ovo sad sto sebe nazivaju radnicima bas nesto to i nisu
Klasicno provodjenje vremena u fabrickom krugu i na kraju meseca 35000
Ih pa da se malo zamenimo da vidis sta se sve radi u privatnim sektoru za 50 60000
A kad podelite satnicu i platu
Dodje mu na isto samo sto ja imam mnogo vise sati i stvarnog rada za masinom
Sirenu kapiju otkucavanje na tasteru i naravno proveru odradjenog posla
Nema bas puno rakije i kafenisanja
Mozda mi je malo samo toplije rasno mesto,eto
CER,je poharan,pokraden,niko nije odgovarao
U toj fabrici je 1/3 radila,1/3 krala, 1/3 od starta bila visak.
Ostali su neradnici koji ne zele da se bore i da rade kod privatnika, ostali su, primaju platu za nerad. Svaki dan pijani , komentarisu desavanja u politici, sportu, a pojma nemaju.
Mali broj je ostao jer su se obezbedjeni, deca velika i tako cekaju penziju.
Prema tome nije mi zao fabrike, a jos manje radnika.
Od rukovodstva zavisi organizovanost i zaposlenost radnika . Radnici nisu krivi sto su oni , tj. direktori nesposobni dugi niz godina … Hvatali se politike i stranke na vlasti , a ne industrije . Sada ispade da su radnici krivci , e pa nisu …
kako te nije sramota mamlaze jedan,da tako pricas.
pola grada je fra podigla,gluperdo jedna.
Sve će nam propasti dok gradom ne uzmu uzde Milun, Dule Radojević i Igor Longvinov. Oni su trojac, najčasniji među nama, koji mogu stati na put lubeničarima i tapetarima, koji slušaju samo tajkune (limar i MK) i gledaju svoj džep.