Prethodni članak
Quo vadis FRA – drugi deo
FRA se u poslednje dve decenije svog postojanja pokazala kao teški bolesnik kome je srce zdravo i jako, pa mada je pacijent zanemoćao i na infuziji, sa velikom temperaturom i stalnim hroničnim i akutnim bolestima, ipak nikako da umre.
Taj pacijent je u međuvremenu oboleo i od onoga što danas medicina zove autoimune bolesti, kada telo počinje da napada samo sebe, kada imuni sistem tela počne da napada ćelije sopstvenog organizma ne prepoznajući da su to njegove ćelije.
Kako drugačije objasniti tužbe koje su svojevremeno radnici podnosili protiv svoje fabrike za neisplaćene zarade. U to vreme još uvek su važili restlovi socijalizma po kojima su zaposleni u fabrici zapravo bili i vlasnici fabrike, pa tako ispada da su vlasnici tužili sami sebe. Tadašnje rukovodstvo fabrike nije imalo petlje, a možda ni znanja, da tu situaciju rešava vansudskim poravnanjima sa radnicima kojima se dugovala plata.
Već tada je bilo jasno da fabrika zaostaje u tehnološkom smislu i po starosti mašina u proizvodnim halama za evropskim standardima u svojoj branši, te da bi valjalo rešavati se starih mašina i nabavljati nove CNC mašine. Postalo je evidentno i da fabrika više nema potrebe za tolikom radnom snagom i da će biti neminovnih otpuštanja.
Sa malo pameti moglo se spojiti reševanje dva problema. Te stare mašine nisu više bile za fabričku proizvodnju ali bi sasvim dobro poslužile za male zanatske radnje ili male proizvodne jedinice, pa su tako bile podobne za namirivanje dugova radnicima koji su postali višak u pogonima, a sa njima mogli da započnu svoju privatnu proizvodnju.
Međutim, kao po Marfijevom zakonu, da ćete od svih rešenja uvek odabrati ono najgore, to se desilo i u FRA. Nakon što je nekoliko zaposlenih probilo led podnošenjem tužbi, a potom dobili izvršne sudske presude u njihovu korist, nastala je prava pomama za advokatima i novim tužbama.
I te tužbe su radnike dovele do presuda u njihovu korist, ali fabrika više nije imala novca za isplatu presuđenih iznosa. Pristupilo se prodaji fabričke imovine da se namire presude, pa je brzo rasprodato sve što je imalo neku vrednost i našlo svog kupca.
Radnici FRA koji su dobili spor sa fabrikom za neisplaćene plate, stoje u redu ispred nekadašnje Zepter banke da podignu tek deseti deo svog potraživanja. Glavni deo novca otišao je na isplate advokata i sudskih troškova. Arhivski snimak (27. januar 2005. godine)
Međutim, kako se ispostavilo, malo je tu koristi bilo za radnike jer kada su se od rasprodaje imovine namirili advokati i sudski troškovi, za njih je ostalo tek nešto malo sitnine. I tako je dobar deo imovine otišao, a u fabrici ostale pune hale dotrajalih mašina i neizmireni dugovi prema radnicima i dobavljačima.
Nema podataka o tome kada su prvi kadrovi počeli da napuštaju fabriku ali neki od fabričkih rukovodilaca ušli su u političke stranke i postali gradski funkcioneri. Da li su u rukovođenju gradom bili jednako uspešni kao i u rukovođenju fabrikom, pokazaće neka druga analiza, a fabričke i gradske funkcije nisu bile male.
Milan Kandić je u fabrici bio direktor Kadrovske službe, a kao član Demokratske stranke delegiran na funkciju predsednika gradske Vlade. Radenko Luković finansijski direktor i kasnije glavni finansijski savetnik generalnog direktora, ulaskom u politiku tj. u SNS, postao zamenik gradonačelnika. Nekadašnji generalni direktor FRA Velimir Drobnjak, postao je gradski većnik kao kadar SNS-a. I aktuelni generalni direktor FRA Milan Vidaković, promenio je stranačke boje i iz SRS prešao u SNS.
Politika je tako na velika vrata ušla u fabriku, jer tamo gde ne važe zakoni ekonomije važe neki drugi zakoni, pa je FRA postala poligon za politička i stranačka nadmudrivanja, isprazna predizborna obećanja, kafanska naglabanja …
Dugogodišnji predsednik Samostalnog sindikata FRA Miroslav Obradović
Država Srbija, iako je postala većinski vlasnik nije pokazivala skoro nimalo interesovanja za svoju fabriku, koja proizvodi alate značajne ne samo za privredu i izvoz, već i za odbranu zemlje tj. za rad namenske industrije. Neko ko je strateški kreirao novi privredni ambijent, novu ekonomiju Srbije, u njoj nije video potrebu za opstankom mašinske industrije. Tako se i predstavnik države tj. većinskog kapitala, godinama nije pojavljivao na sednicama Upravnog odbora i Skupštine u AD FRA.
Rukovodstvo fabrike godinama je bilo strukturno rastrzano podelom na organizaciona društva, restlovima nekadašnjih socijalističkih OUR-a unutar SOUR. Svako je imalo svog direktora, svoje interese, svoje zalihe …
Jedino što je u poslednjih desetak godina fabriku držalo na okupu, što je održavalo proizvodnju, što je bilo uporno da za rukav vuče političare koji donose odluke, da otvara vrate banaka, da vraća poverenje dobavljača … bio je Samostalni sindikat FRA.
Samostalni i Industrijski sindikat FRA udruženi u odbrani pogona „Kuglična vretena“
U fabrici je bilo još sindikalnih organizacija, ali po broju članova, po organizovanosti, po ostvarenim aktivnostima u borbi za opstanak fabrike doprinos aktivista Samostalnog sindikata je nemerljiv.
Kao dokaz tome neka posluži samo činjenica da je FRA do sada prebrodila četiri stečaja 2005., 2008., 2015. i 2019. godine, zahvaljujući pre svega angažovanju fabričkog Samostalnog sindikata, jedine snage koja je unutar fabrike mogla održati na okupu zaposlene u proizvodnji i rukovodstvo, održati nabavku sirovina i organizaciju proizvodnog procesa, balansirati sa lokalnom samoupravom i državom, regulisati komunalne dugove za struju, vodu, grejanje …
Ove 2021. godine, novi stečaj, peti po redu, kuca na vrata FRA.
_____________________________________________________________________________
A mali akcionari, bivši radnici, vrv mogu da se obrišu sa potvrdama o posedovanju akcija?? Ozonci, istražite malo i o tome, ne bilo Vam teško??
Milun Mozgonja satire FRA da bi njegov patron došao do lukrativne lokacije.
FRA do juče bio u rangu Google-a, a sad ga uništiše. Sramota!
Šteta za fabriku,radnici se bore i rade.Zar grad Čačak ne treba da im pomogne,zar nisu to zaslužili?
Ipak su oni obeležili jedno vreme,doprineli slavi grada!Pa nema firme koja ne zapadne u probleme,ne treba je ,,žrtvovati,, zarad nekih ličnih interesa,već pomoći da opstanu i rade.U Čačku samo znaju da otvaraju velike trgovinske lance.
Čačani i opštino, pomozimo ljudima da se ne ugasi poslednja fabrika u gradu!
Neko rešenje mora da postoji!
Konobar Mozgonja će to da reši čim doktorira. Videćete.
Dosta vise parazita!! Ako firma nije likvidna,pod led odmah.Niti ova,niti bilo koja drzavna firma ne zaradjueje vec decenijama.Otima se od privatnika da se ovi paraziti odrzavaju u zivotu.Sloboda milijarde duzna za poreze i doprinose,vodu,struju,a zove se kompanija.Sve da se rasproda,sve do eps-a i ostale bi milijarde eura godisnje u budzetu za skole,bolnice i puteve. Svi su oni glasali svaku vlast,pa sada neka zive to,vreme je.
Odlično rečeno, svaka čast. Ništa ne bih ni dodao, ni oduzeo…
kakva slava grada i pomoć, očigledno je da je fabrika propala, ni prva ni poslednja. pomoći ljudima treba ali firma koja ne moze da zadovolji osnovni postulat biznisa iliti nekakvu ekonosmku dobit ne treba ni da postoji. nije da je institucija od kulturološkog i nacionalnog značaja pa da mora da postoji… rešavajte ljudima sudbine, fabrika u stečaj…
Milune imas li sramote? Ljudi ostaju bez posla a ti cutis !
Istim šablonom nam je otet opljačkat,pokraden,naš CER
I tu se Mozgonjin pater familias žestoko ovajdio.
Kako tačno? Upiti nas?
Nema Milun vremena da se bavi time. Mora da sedi u restoranu cak i kad je zabranjeno. To za njega i pojedine ne vaze. Bitno da se bahati pa i ako sedi u zskljucanom restoranu sa svojom svitom.
Samo je Nezavisni sindikat FRA tuzio rukovodstvo u martu 2018 g. za povredu prava radnika po osnovi rada i prava iz socijalnog osiguranja . Tuzba pod brojem KT334/20 Visem javnom tuzilastvu , jos uvek je u postupku .Ostali nisu hteli ili nisu smeli da se javno i pravno stave u zastutu radnih prava. Nezavisni sindikat fabrike borio se konkretnim delovanjem za razliku od nekih ostalih .
Samosttalni sindikat je godina bio lojalan DIREKTORU I snosi odgovornost za tesko stanje u fra
e to je jedan od problema koji je bio sporan, samo su pretili , a kad je trebalo odustaju i tako godinama !
Koga bre zanima firma koja je propala jos 90′. Prodaja ili pripajanje Slobodi i cao. Nema timu sta da se neko budi. Kako ste radili tako vam je. Nije samo neki direktor kriv, svi komplet ste krivi.
Da nije valjao smenili bi ga vrlo lako. Nego, platica ide, ovo ono, sta nas zanima sta ovi gore rade. Proslo 20god fabrika bankrot. E to je problem…
Da su svi radnici ovakvi bili od pocetka do danas, ne bi propala fabrika.
Kao radnik FRA mogu samo da ti kazem, xx xxxx. Ti znas da li mi radimo ili ne.
Uzevši u obzir da sredom u 09:35 čitaš i ostavljaš komentare, odgovor se sam nameće.
Mnogo je privatnika postalo preko iste…
Djuro, Djuro, kako smeniti nekog koga je politika postavila na to mesto !
Bio sam ne/radnik u toj istoj fabrici,koja je evidentno propala, dobio sudsku presudu, zato što sam tako hteo jer mi je neko zavukao ruku u džep i uzimao koliko je hteo, a usput gradio svoju privatnu imperiju pa da bi je sačuvali utišli u politiku / SPS,SRS,SNS…/ šta više reći i još mi se duguje ali se nadim i to da naplatim !
Mogli su, eto, da urade koju seriju burgija za Lidl, da ne se ne dovozi iz Nemačke kineska roba. Samo, da li bi ovi u FRA mogli da proizvedu potrebnu količinu po traženoj ceni sa minimalnim zahtevima po pitanju kvaliteta?
Kunu se u kvalitet njihovog reznog alata, a to je bilo aktuelno pre 50 godina, kad su se burgije i noževi za bušenje i sečenje prodavali uz naše oružje članicama Nesvrstanih, a ovi dobro plaćali, jer nisu hteli da kupuju od „trulog zapada“ niti da se priklone Staljinovom SSSR.
Danas više niko ne gleda ideologiju, već se kupuje tamo gde je najjeftinije ako prodavac ispunjava rokove isporuke i traženi kvalitet.
Dakle, gospodo iz FRA, da li biste mogli da proizvedete MILION burgija za mesec dana zahtevane preciznosti obrade i kvaliteta po unapred poznatoj ceni?
Zašto se ne javite odeljenju Simensa u Srbiji, kada je direktor Siemnsa u Srbiji bio proglašen privrednikom godine, u intervjuu je izjavio da su spremni za saradnju sa privrednicima iz Srbije, ali da i oni malobrojni koji dođu na razgovor odu razočarani, jer ne mogu da ispune uslove koje Siemens traži, a to su samo TRI stvari: kvalitet, rok isporuke i cena.
Ako FRA ne bi mogao da ispuni čak ni kriterijume koje ima Siemens u Srbiji, kako tek onda da nastupi u inostranstvu?
Najkraće rečeno, FRA više nije konkurentan čak ni na lokalnom tržištu u Čačku, jer ovde više košta da se nabavi repromaterijal za izradu reznog alata nego što možete iz Kine da poručite gotove alate i to sa zahtevanim kvalitetom uz odgovarajuću cenu (viši kvalitet, viša cena). I to sve zbog pogubne politike u zadnjih 40 godina – da, počelo je još 80-ih, mada se može reći da sve ima korene još u 60-i i 70-im godinama prošlog veka, jer ako smo i nešto zarađivali od izvoza, to nismo pametno investirali i spremali se za nastup na slobodnom tržištu, mislili smo da će monopol i politički dobijeni poslovi da traju večito.
I naša firma je poharana,CER,ni kamen više nije ostao